Koji građevinski materijali se najlakše recikliraju
S obzirom na činjenicu da je građevinska industrija odgovorna za 75% potrošnje prirodnih resursa, veliki značaj ima reciklaža materijala koji se koriste za pravljenje zgrada.
Sirovine poput kamena, peska i gvožđa eksploatišu se širom sveta u velikim količinama u cilju zadovoljenja potreba gladnog tržišta. S druge strane, na gradilištu se stvaraju velike količine građevinskog otpada koje često završe na nesortiranom otpadu, te se ne reciklira. Tako, na primer, u Brazilu građevinski otpad čini između 50 i 70% ukupnog čvrstog otpada. Za Srbiju taj podatak ni ne postoji…
Međutim, ako bi se više pazilo, ovaj otpad bi mogao da ima značajan potencijal za ponovnu upotrebu. Ukoliko bi se otpad pravilno odlagao, sortirao a zatim reciklirao, osim što bi bilo manje otpada, bila bi manja potreba za eksploatacijom sirovina, piše ArchDaily.
Reciklažom se smanjuju šanse za nastajanje divljih deponija, ali se i redukuju troškovi u građevinarstvu.
Da bi se adekvatno vodio proces reciklaže, neophodan je efikasan sistem odlaganja i sakupljanja građevinskog materijala. Iako su klasifikacije specifične za svaku zemlju, generalno postoje dve glavne grupe. U prvu grupu spadaju beton, keramika, kamen i cement, koji i čine najveću količinu otpada, dok u drugu spadaju drvo, plastika, metal i ostali građevinski materijali. U daljem tekstu pogledajte na koji način se recikliraju neki od materijala koji se najčešće koriste.
Čelik: nebo je granica
Čelik se može dobiti spajanjem rude gvožđa i uglja, topljenjem u visokim pećima ili reciklažom čeličnog otpada pomoću električnih peći. Reciklaža čelika doseže još do perioda Rimskog carstva, kada su vojnici skupljali ratne predmete preostale na bojištu i koristili ih za proizvodnju novog oružja.
Naime, čelik se može beskonačno pretvarati u nove proizvode a da ne izgubi na kvalitetu. Najčešće se od recikliranog čelika izrađuje armatura, žice, ekseri i razni metalni profili.
Beton: lakši od originalnog
Reciklažom betona se smanjuje znatna količina građevinskog otpada, smanjuju se troškovi gradnje ali i količina emisije CO2 prilikom stvaranja novog betona. Za recikliranje čvrstog betona koristi se posebna drobilica, pomoću koje se proizvodi materijal poznat kao „reciklirani agregat“.
Donedavno se reciklirani beton koristio samo za izradu temelja i temeljnih ploča, ali su testiranja pokazala da betonski agregat uz efikasne tehnologije može dati strukturalne elemente pd 30 do 40 MPa.
Takođe, veoma je bitna činjenica da su reciklirani agregati od 10 do 15% lakši u odnosu na „originalni“ beton, što podrazumeva manju količinu po kubnom metru strukture, kao i manju cenu troškova transporta.
Drvo: od strukture do biomase
Upotreba „recikliranog drveta“ je tokom poslednjih godina postala izuzetno popularna. Reciklirano drvo koje je čvrsto se može koristiti za izradu većih strukturalnih elemenata, ili u formi letvi za izradu sanduka, paleta ili nosača za različite namene.
Mekše drvo, koje je često i jeftinije, takođe se može reciklirati i često se koristi za izradu raznovrsnih panela. Reciklirano drvo se često koristi i za izradu MDF ploča. Ukoliko se pak sa drvetom ne može izvesti nijedan od ovih procesa, ono se može koristiti za proizvodnju biomase.
Gips: sviraj to ponovo, Sem
Ukoliko se gipsani elementi, kao i malteri nepravilno odlože mogu ispuštati zapaljiv i vrlo toksičan sumporvodonik i tako zagaditi zemlju i podzemne vode. Međutim, ukoliko se pravilno sprovede reciklaža, ovaj materijal zadržava iste fizičke i mehaničke karakteristike.
EPS: Premazan svim bojama
Ekspandirani polistiren, poznatiji kao stiropor, se takođe može reciklirati. Ovaj materijal se može koristiti za proizvodnju novih plastičnih proizvoda, pa čak i za proizvodnju premaza i boja.
Staklo: vidimo se na asfaltu
Iako staklene flaše i posude prolaze kroz ustaljen proces reciklaže, reciklaža prozorskog stakla se suočava sa nizom komplikacija. Zbog svog različitog hemijskog sastava i temperature topljenja, prozorsko staklo se ne može reciklirati zajedno sa ostalim staklenim proizvodima.
Međutim, prozorsko staklo se nakon topljenja može ugraditi u asfalt ili čak u žute i bele reflektivne boje za put. Sa druge strane, slomljeno staklo se može kombinovati sa betonom za stvaranje podova i granitnih ploča.
A drugi materijali?
Cink, aluminijum, razni materijali za pakovanje i tekstil takođe mogu imati svoju ponovnu upotrebu. Naravno, postoje supstance poput azbesta, boja na bazi lateksa, hemijski rastvarači i lepkovi, kao i boje na bazi olova kojima je potrebno vrlo pažljivo tretiranje kako bi se smanjio njihov uticaj na životnu sredinu.
Osim toga što bi regulisanim tokovima reciklaže bila smanjena šansa za nastajanjem divljih deponija, koje štetno utiču na životnu sredinu, smanjili bi se troškovi u građevinarstvu, kao i eksploatacija sirovina i zagađivanje vazduha proizvodnjom novih materijala.
Kad ste već ovde…
