Miljan Cvijetić: Društva arhitekata su skrajnuta na margine strukovnih tokova

Društvo arhitekata Novog Sada izabralo je novog predsednika kojem je cilj poboljšanje uslova u kojem kolege stvaraju kao i unapređenje kvaliteta građene sredine u kojoj svi živimo.

Početkom marta, nekoliko dana pred uvođenje vanrednog stanja u Srbiji, održana je izborna skupština Društva arhitekata Novog Sada na kojem je Miljan Cvijetić izabran za predsednika ovog društva starog 60 godina ali koje, kako kaže za naš portal, nema nikakav pravni i formalni instrument kojim može da utiče na donošenje odluka i sprovođenje urbane politike. Kako onda planira da izgleda budućnost DaNS-a, kako će privući novo članstvo i na koji način će odgovoriti na urbanističke probleme u gradu, samo su neka od pitanja u intervjuu za Gradnju.

Miljan Cvijetić (41), diplomirani je inženjer arhitekture na Fakultetu Tehničkih nauka u Novom Sadu, koji je više od decenije imao, kako kaže, priliku i zadovoljstvo da radi sa Lazarom Kuzmanovim i projektuje prilično veliki broj objekata od kojih su pojedini dobili neka značajna priznanja.

Imao sam priliku i zadovoljstvo da radim sa Lazarom Kuzmanovim i projektujem prilično veliki broj objekata.

Arhitektura je njegov poziv i velika ljubav, za koju se posle prvog predavanja profesora Ranka Radovića znao da će biti nešto čime želi da se bavi ceo život.

„Međutim, pre četiri godine sam igrom slučaja morao da stavim projektovanje malo sa strane i angažujem se u porodičnoj firmi moje supruge kojoj je tada pomoć bila neophodna.“ – kaže Miljan Cvijetić za naš portal.

Negde u isto vreme odlučio je da prihvati poziv grupe mladih kolega za aktivnije učešće u radu Društva arhitekata Novog Sada (DaNS) u nastojanju da se tamo pokrenu neke nove stvari.

Kandidatura je, kako kaže, posledica želje za kontinuitetetom u radu i realizacijom već započetih ideja i projekata ovog društva.

„Projektovanjem, naravno, nikad nisam prestao da se bavim, samo sam birao projekte manjeg obima i radio sa investitorima do kojih mi je stalo.“ – dodaje Cvijetić.

Koji je vaš program za budućnost DaNS-a?

Prilikom predstavljanja programa na izbornoj skupštini rekao sam da će se, ukoliko lista ispred koje se nalazim bude izabrana, budući rad društva bazirati na svim onim stvarima koje su prethodno bile navedene u izveštaju rada u prethodnom periodu.

Pored nastavka održavanja svih tradicionalnih aktivnosti društva kao što su: Salon arhitekture i obeležavanje dana DaNS-a, dodela nagrade Đorđe Tabaković za arhitekturu, Galerija DaNS-a i izdavanje časopisa DaNS za arhitekturu i urbanizam, nastavićemo sa radom na započetim projektima. Kada to kažem, prvenstveno mislim na one započete od 2016. godine do danas, kao što su ciklus izložbi Fokus na modernizam, Festival kulture prostora u Novom Sadu, projekat Urbanistička straža, konkursi Nova mesta i drugo.

Da li ćete nešto menjati u radu Društva arhitekata Novog Sada?

Naravno. Želja mi je da se ostvari konstruktivniji dijalog sa kolegama iz javnih preduzeća, gradske uprave, zavoda, inženjerske komore, fakulteta. A sve u cilju poboljšanja uslova u kojima stvaramo i unapređenja kvaliteta građene sredine u kojoj živimo.

Želja mi je da se ostvari konstruktivniji dijalog sa kolegama iz javnih preduzeća, gradske uprave, zavoda, inženjerske komore, fakulteta.

To je nemoguće uraditi ako se ne postigne zajednički dogovor oko nekih osnovnih načela i vrednosti za koje svi kao struka moramo da se zauzmemo zarad dobrobiti svih nas. Uprkos razlikama koje će realno uvek postojati, bilo da je u pitanju delovanje na različitim poljima arhitekture, razlika u godinama, različiti motivi ili nešto četvrto. Sigurno da neće biti moguće pomiriti sve razlike. Niti će uvek svi biti zadovoljni, ali neka zajednička osnova mora postojati. Primeri gradova u ne tako dalekom okruženju nam govore da je to izvodljivo i vredno truda.

Zbog svega ovoga potrebno je više animirati članstvo da aktivno učestvuje u radu društva.

Kako privući više arhitekata da učestvuju u radu DaNS-a?

Tako što će osetiti da se društvo bavi nečim što prepoznaje kao korisno za sebe, struku ili grad. Ili tako što će dobiti podršku i otvorena vrata da realizuju svoje ideje i pokrenu neke projekte uz podršku postojećeg članstva.

Inteziviranjem pokrenute borbe za zaštitu autorskih prava u domenu arhitekture itd.

Mislim da nam dosadašnje iskustvo ide u prilog jer su ljudi primetili uloženi trud u prethodnom periodu i da se nešto u tom smislu pokrenulo. Rekordan broj prisutnih na poslednjoj skupštini verovatno potvrđuje to.

Kako će se DaNS postaviti pred urbanističkim izazovima koje očekuje Novi Sad kao što je gradnja na Dunavu?

U zavisnosti od toga kako će konačno izgledati taj predlog za novi GUP u zoni koju spominjete. Trenutno, mi možemo da pričamo samo na osnovu pojedinih izjava što je u izvesnom smislu u sferi nagađanja, jer je plan i dalje u izradi i nije dostupan javnosti. Možemo biti sigurni u to da postoji želja za uvođenje stanovanja u tom delu, što je u principu legitimna želja onoga ko investira i grada koji u tome vidi mogućnost da popuni budžet.

Međutim, pitanje je kako je to zamišljeno, koliki je udeo stanovanja a koliki drugih programa? Kakva je zauzetost, kakvi su koeficijenti izgrađenosti i ostali urbanistički parametri?

Urbanisti i planeri često rade pod velikim pritiskom jer imaju veliku odgovornost, pa je u tom smislu i za njih korisno da imaju podršku kolega.

Te stvari još uvek ne znamo, i to samo potvrđuje da definitivno postoji potreba za boljom saradnjom sa arhitektama koji učestvuju u procesima koji oblikuju naše okruženje.

U ovom slučaju su to urbanisti i planeri. Oni su ljudi koji zbog prirode posla često rade pod velikim pritiskom jer imaju veliku odgovornost, pa je u tom smislu i za njih korisno da imaju podršku kolega.

Da li ste vi zadovoljni izgledom Novog Sada? Kako mislite da to može da se promeni sada kada ste predsednik DaNS-a?

Iskreno, izgledom pojedinih delova grada malo ko može da bude zadovoljan. Njegovim funkcionisanjem takođe. Mnogo je razloga zašto je to tako. Promena društvenog uređenja i nedovršena tranzicija, ratovi, loša ekonomska situacija… Sve su to validni razlozi koji objašnjavaju stanje u kome se trenutno Novi Sad nalazi.

Međutim, ništa od toga nije bilo bez učešća arhitekata. Urbanisti često kasne sa izradama planova, projektanti još češće koriste manjkavosti tih planova i rupe u zakonu o planiranju i izgradnji da bi investitorima izašli u susret i omogućili im veću kvadraturu i zaradu pri tome zanemarujući osnovna načela struke.

Iskreno, izgledom pojedinih delova grada malo ko može da bude zadovoljan. Njegovim funkcionisanjem takođe.

Fakulteti, opet zbog svojih finansija, prave hiperprodukciju i izbacuju svake godine više arhitekata nego što je realno potrebno na tržištu i time prave atmosferu konstantne borbe za bilo kakav posao, čime se istovremeno obara cenu projektovanja i kvalitet arhitekture.

U tom smislu DaNS ima vrlo mali, ili gotovo nikakav prostor za manevar.

Zašto je to tako?

Često se pogrešno shvata šta znači položaj predsednika DaNS-a. Mnogi ljudi, verovatno zbunjeni terminom „gradski arhitekta“ poistovećuju ova dva položaja. Gradski arhitekta je kolokvijalni naziv za člana gradskog veća zaduženog za urbanizam. Kao što je to u Beogradu bio Milutin Folić na primer. Dakle, neko ko ima neposredan uticaj na politiku razvoja jednog grada.

Sa druge strane presednik društva arhitekata (udruženja građana čiji su članovi arhitekte), kao ni samo društvo nema nikakav pravni i formalni instrument kojim može da utiče na donošenje odluka i sprovođenje urbane politike.

Uticaj društva arhitekata nije mnogo veći od onog koji ima recimo lokalno udruženje filatelista ili neki folklor ansambl.

Ukoliko izuzmemo davanje autorskih saglasnosti na izmene koje se sprovode nad objektima čiji su autori preminuli, uticaj društva arhitekata nije mnogo veći od onog koji ima recimo lokalno udruženje filatelista ili neki folklor ansambl. Naravno, poređenje je bez namere da se vređa bilo ko, samo hoću da dočaram koliki je naš stvarni uticaj.

Uspostavljanjem inženjerske komore Srbije 2003. godine i njenih regionalnih kancelarija, društva arhitekata su potpuno skrajnuta na margine strukovnih tokova. Ministarstvo građevine i inženjerska komora donose zakone i izdaju licence za projektovanje dok društva, pa čak ni UAS (Udruženje arhitekata Srbije) nemaju nikakve ingerencije. U tom slučaju, nije ni čudo što je interesovanje za društva arhitekata nikad manje.

Nakon svega ovoga, može se zaključiti i da se spontano došlo do nekog generalnog stava da društva kao što je DaNS nisu više nikom potrebna, što se naravno odražava na broj aktivnih članova i način finansiranja društva. Pošto Grad i država nemaju nikakvu obavezu prema nama, finansiranje je prepušteno članstvu.

Kako ćete se vi kao društvo finansirati u budućnosti?

Naša odluka uslovljena datim okolnostima je bila da se nađe način za finansiranje koji će biti održiv a koji istovremeno može da omogući da društvo ima nezavistan rad i stav kada je reč o važnim pitanjima. Izabran je teži put jer podrazumeva veći angažman i projektno finasiranje koje iziskuje dosta vremena za pisanje, aplikacije, realizaciju projekta, popunjavanje izveštaja… ali i borbu sa ostalim srodnim udruženjima iz domena umetnosti i kulturnog stvaralaštva za realno vrlo malo sredstava koja se danas izdvajaju u te svrhe.

Rad i angažman članova društva je uglavnom volonterski i traži od pojedinca da za to izdvoji neko vreme pa je i to razlog zbog čega se danas, kada svi kuburimo sa manjkom vremena na ličnom planu ljudi teško odlučuju da učestvuju.

Šta vi kao organizacija možete učiniti da se struka podigne na viši nivo?

Bez obzira na ranije rečeno, činjenica da DaNS postoji šezdeset godina i da ima kontinuitet u radu ipak izdvaja društvo u odnosu na ostale i daje određeni legitimitet i težinu kada saopšti neku izjavu koja se tiče struke. Upravo snaga leži u činjenici da kada se takav glas čuje, javnost odreaguje. Ne uvek pozitivno i sa odobravanjem, ali to svakako može da inicira razgovor i debatu koja je nam je potrebna.

Upravo snaga leži u činjenici da kada se glas struke čuje, javnost odreaguje.

Uz pomenutu borbu za zaštitu autorskih prava unutar postojećeg pravnog okvira, to je povezivanje sa drugim sličnim organizacijama, edukaciju članstva preko održavanja gostujućih predavanja, izložbi i publikacija i zajednički napor za unapređenje pravne regulative u oblasti građevine. Nezavisnost u finansiranju i stručnom mišljenju treba iskoristiti da što više arhitektonskih konkursa bude u organizaciji DaNS-a, jer oni jesu sredstvo za dobijanje kvalitetnih rešenja koja prave pozitivan pomak u odnosu na ono što vidimo u praksi danas.

Mislim da je to mnogo više nego što jedno strukovno udruženje građana treba da radi. Ukoliko uspemo da napravimo bilo kakav iskorak u odnosu na ono što imamo danas mislim da možemo biti prezadovoljni.

Kad ste već ovde…

• Lazar Kuzmanov: Umesto Yuga, od prvih para kupio sam računar