U nekadašnjoj fabrici slatkiša Koste Šonde nikao je najveći kongresni i izložbeni prostor na donjem Dorćolu, sa novosagrađenom kulom na koja podseća na tablu čokolade.
Krajem februara, otvoren je još jedan beogradski hotel – Mona Plaza. Pre nego što neko kaže: „Još jedan!? Da li je Beogradu potrebno toliko hotela?“, moramo izneti neke činjenice, na osnovu kojih je krajnje pozitivna vest to što je hotel ovog ranga i kapaciteta otvoren u našem glavnom gradu.
Zagreb, koji je više nego tri puta manji u odnosu na Beograd, ima stotinu i više hotela nego srpska prestonica, a o Budimpešti i Beču da i ne govorimo, kojima se po broju turista Beograd dosta približio, ali sa daleko manje atraktivnih smeštajnih kapaciteta.
Dakle, izgradnja hotela u našem gradu daleko je od potrebnog broja, ali pored kvantiteta mora se voditi računa i o kvalitetu. Tu se pre svega misli na uslugu, kao i na estetiku arhitekture zgrade i dizajna njenog enterijera. Da li je Mona Plaza uspela u tome, ali i kakva priča se krije iza ovog novoizgrađenog zdanja, koji čine stari i novoizgrađeni objekat?
Staro: Fabrika čokolade i konditorija K.M. Šonda a.d.
Na mestu sadašnjeg starog dela hotelskog kompleksa, na uglu ulica Solunske i Cara Uroša, poznati industrijalac i proizvođač čokolade i drugih slatkiša, Kosta Šonda, 1902. godine zida prvobitnu prizemnu fabriku. Toliko je bio uspešan i poznat u svom poslu, da je ceo Beograd i dobar deo tadašnje Kraljevine Srbije znao za njegove poslastice.
Kosta umire 1910. godine, ali je pre toga posao preneo na svog sina Mihajla, koji sa velikim uspehom nastavlja očev porodični posao. Iste godine, nakon očeve smrti, Mihajlo Šonda proširuje kapacitete i fabrički kompleks izrasta u zgradu sa prizemljem i tri sprata, projektovanu od strane arhitekte Teodora Pobude. Ovo je već tada bila jedna moderna industrijska arhitektura, izvedena u zidanoj opeci, po najsavremenijim tehničkim standardima. Arhitektura je krajnje svedena, sa stepenastim lezenama koje uokviruju fasadna platna.
Šonda je izdao i album sa samolepljivm sličicama koje su mogle da se dobiju unutar njegovih čokoladica.
Zanimljivo je da kompanija nije preživela period nakon Drugog svetskog rata, tačnije nacionalizaciju, iako je kao akcionarsko društvo, nakon 39 godina od osnivanja, uspela da uveća početni kapital za više od 300 puta. O uspehu Mihajla Šonde i njegove fabrike čokolada govori jedan zanimljiv podatak.
Njegova kompanija je 1932. godine finansirala izradu skupocenog srebrnog pehara koji je te godine bio glavna nagrada na državnom prvenstvu u fudbalu. Da bi dodatno popularizovao gledanje fudbala, ali i prodaju svojih proizvoda, odlučio je da izda album sa samolepljivm sličicama koje su mogle da se dobiju unutar njegovih čokoladica!
Nažalost, fabrika je 1946. godine nacionalizovana i prešla u ruke državnog konditora Nada Štark, kasnije Soko Štark. Zgrada nije menjala svoj izgled, a početkom 2000-ih prelazi u vlasništvo kompanije Mona d.o.o., koja je prenamenjuje u tekstilnu fabriku, a 2007. godine izvodi temeljnu rekonstrukciju zgrade.
Novo: Kula hotela „Mona Plaza“
Nakon deset godina, kompanija Mona d.o.o. uviđa da industrijski pogoni tekstilne industrije mogu biti smešteni na nekoj drugoj lokaciji, a da postojeća zgrada ponovo može biti prenamenovana i dograđena za potrebe većeg, funkcionalnijeg ugostiteljskog objekta. Ovome je u prilog išla činjenica da je tih godina prostor donjeg Dorćola započeo svoje buđenje i talas izgradnje novih stambeno-poslovnih objekata, a da u krugu od više kilometara ne postoji ni jedan hotel sa manjim ili većim kapacitetima.
Za potrebe izgradnje hotela, tačnije preprojektovanja starog objekta i projektovanja novog segmenta, kompanija Mona d.o.o. angažuje arhitektu Milana Dimitrijevića, već uveliko istaknutog na poljima projektovanja poslovnih zgrada, hotela i tržnih centara. Projekat biva završen 2017. godine, a hotel Mona Plaza svoja vrata otvara krajem februara 2020. godine.
Arhitekta Dimitrijević projektuje i monolitnu kulu na sedam etaža, koja podseća na formu table čokolade.
Stari objekat je rekonstruisan i prenamenjen, ovaj put za potrebe najvećeg kongresnog i izložbenog prostora u ovom delu grada, koji se prostire na tri etaže i preko 2.000 kvadrata. Posebnu prednost čini prostrana podzemna garaža na dve etaže, nikada dovoljno zastupljena usluga u starom jezgru Beograda.
Smeštaj u kuli
Arhitekta Dimitrijević projektuje i monolitnu kulu na sedam etaža, u koju smešta 170 hotelskih soba, čime se površina celog ugostiteljskog objekta zaokružuje na blizu 18.000 kvadrata. Kula je zamišljena kao funkcionalna struktura, sa jednostavnom plošnom fasadom i reflektujućim prozorskim staklima. Po svojoj formi i funkciji, možemo zapaziti ugledanje autora na neke starije hotele, izgrađene pre više decenija, poput Slavije ili Srbije, koji svoje smeštajne kapacitete lociraju u vertikalnim kulama.
Hotel je u rangu četiri zvezdice, pa samim tim poseduje fitnes i spa centar, gastro bar i restoran.
Dorćolska tabla čokolade
Što se tiče istorije i tradicije same lokacije, novi vlasnici zgrade nisu zaboravili Kostu Šondu i njegovu zaostavštinu. U hotelskoj ponudi je prisutna Olga torta, ali i drugi dezerti koji su pre jednog veka pravljeni po Šondinim receptima. Ali, kada pogledamo i novu kulu, primećuje se da poseduje formu čokoladne table, mada je taj koncept mogao malo više da se razradi i dođe do izražaja.
Kad ste već ovde…
