Najgrandiozniji neboderi koji nikada nisu izgrađeni
Od Čikaga do Beograda, preko Pariza i Londona do Melburna – ovi projekti su toliko puno nagoveštavali ali nikada nisu realizovani.
U želji da stvore nove inženjerske podvige, arhitekte i građevinci širom sveta stalno se utrkuju u novim projektima koji će ne samo transformisati gradske panorame već će i što više stremiti ka nebu.
Međutim, za svaki novi neboder koji je uspešno sagrađen, postoji bezbroj idejnih rešenja koja nikada nisu realizovana. Sledeće projekte su arhitekte svojevremeno dizali u nebesa, a danas su potpuno zaboravljeni. Predstavljamo vam nikada izgrađene nebodere koji su upisani u fusnote arhitektonske istorije.
Beskrajna kula u Parizu
Projektovana kao protivteža Ajfelovoj kuli, pariska panorama bi svakako izgledala veoma drugačije da su se obistinili planovi Žana Novela u izgradnji nebodera visokog 450 metara.
Ideja iz 1980-tih bila je da se kula gradi u distriktu La Defense, a njeno ime bilo je Tour Sans Fins što se može prevesti kao „beskrajna kula“ ili „kula bez kraja“. Na kraju je to postala kula bez početka…
Cilindrična struktura zamišljena je kao potpuno crna u njenoj osnovi, dok bi se postepeno ka vrhu pretvarala u providnu staklenu kulu koja se utapa u nebo. Ovaj efekat trebalo je da bude izveden od crnog granita, nerđajućeg čelika i raznih vrsta staklenih panela na fasadi.
Iako je u projekat bilo utrošeno nekoliko miliona dolara, ekonomska kriza početkom 90-tih je zaustavila je izgradnju ovog pariskog nebodera.
Svetionik Grollo u Melburnu
Da se ovaj projekat realizovao, Sidnejska opera bi dobila velikog konkurenta. Naime, u Melburnu je 90-tih godina planirana izgradnja kule Grollo – najviše zgrade na svetu. Kula visine 678 metara završavala bi se svetionikom od čak 110 metara čije svetlo bi bilo vidljivo s udaljenosti od 80 kilometara! Međutim, ovo svetlo nikad nije zasijalo…
Posle brojnih prepreka, visina kule je smanjena na 560 metara. Dato je zeleno svetlo za izgradnju, a više od 200 stanova je našlo svoje kupce. Ipak, javnost je bila zabrinuta zbog veličine ovog projekta pa je nastao spor između investitora i urbanista ko je odgovaran za okruženje oko ovako velike zgrade. To je na kraju dovelo da se projekat obustavi.
Na lokaciji su danas izgrađeni manji objekti, dok je projekat kule Grollo prodat u Dubai gde su osnovne ideje poslužile za izgradnju sadašnje najveće zgrade na svetu – Burdž Kalife.
Panj Londona
Na mestu gde se danas gradi zgrada 22 Bishopsgate, originalno je bilo zamišljeno da se izgradi daleko tanja, ekološka kula Pinnacle koja bi dominirala londonskom panoramom.
Projektovao ju je Kohn Pedersen Fox 2005. godine kao organsku strukturu inspirisanom prirodom, a njena zavojita fasada dostizala bi visinu od 288 metara što bi predstavljalo najvišu zgradu u Evropi.
Radovi na izgradnji temelja počeli su 2008. godine i taman kada je izgrađeno jezgro zgrade desila se finansijska kriza. Sa neizvesnim ekonomskim izgledima, došlo je do promene investitora da bi se radovi potpuno zaustavili 2009. godine. Jezgro zgrade ostalo je da leži u centru zgrada, pa su ga Londonci nazvali panjem.
Ipak, novi investitor pojavio se 2016. godine sa projektom 22 Bishopsgate koji bi trebalo da bude završen ove godine.
Kalatravin dim
Inspirisan dimnim signalima Indijanskih plemena, Santjago Kalatrava osmislio je spiralnu staklenu kulu od 610 metara koja bi dramatično promenila panoramu Čikaga.
Svaki sprat trebalo je da bude zarotiran za 2,4 stepena u odnosu na prethodni, a po rečima inženjera ovakav oblik bi značajno smanjio sile vetra.
Struktura od 150 spratova zamišljena je tako da se završi sa vidikovcem koji nudi ne samo pogled na čitav grad već i na četiri okolne države. Međutim, projekat je nestao kao dim…
Izgradnja je započela 2007. godina ali baš kao i londonski Pinnacle, i Chicago Spire je postao žrtva svetske ekonomske krize. Velika rupa za temelje je i danas vidljiva, a najavljeno je da će SOM popuniti Kalatravine rupe.
Ruski kilometar u nebo
Rusija odavno ima plan da sagradi megavisoku strukturu u Moskvi. Još 1994. godine je predložena izgradnja kule visoke prekog jednog kilometra, međutim projekat i lokacija zgrade zvane Kula Rusija menjani su do sada pet puta.
Norman Foster je 2006. godine preprojektovao kulu u skromnijih 612 metara koja bi predstavljala vertikalan grad u kojem bi živelo i radilo 25.000 ljudi na 118 spratova. S trouglastom osnovom i zelenom kičmom, ova kula trebalo je da bude najviša kula na svetu koja se prirodno ventilira.
Pogađajte šta se desilo! Da, svetska finansija kriza u 2008. godini pogodila je i ovaj projekat tako da izgradnja otkazana 2009. godine, piše B1M.
Albanija sa sedam spratova više
I Beograd je kroz istoriju imao razne planove za izgradnju nebodera… ne tako grandiozne kao gore nabrojani ali za predratni period, ni tako skromne. Tako je 1940. godina, koja je sa strepnjom najavljivala ratni vihor, bila tragična i za domaće projekte. Nakon izgradnje palate Albanije (Hipotekarne banke trgovačkog fonda), kojoj je prethodio veliki javni konkurs, još nekoliko beogradskih trgovaca je imao ambicije da izgradi objekat u duhu Rokfeler centra.
Projekat koji je nezapaženo prošao na konkursu za palatu Albaniju, a bio je daleko ispred svog vremena (možda ga zato investitori nisu ni razumeli) bio je onaj koji je potpisao arhitekta Milan Zloković. U njegovom rešenju palata Albanija je imala sedam spratova više i mogla je da se poredi sa mnogim uspešno izvedenim ekspresionističkim neboderima širom Evrope.
Zarundovana forma, vešto inkorporirani balkoni, široki trakasti prozorski otvori, bili su segmenti arhitekture koja je najavljivala društveni progres.
Kad ste već ovde…
