Kako se jet groutingom od slabog tla prave betonski šipovi direktno na gradilištu
Osim toga što ne postoji „iskopani materijal“, kod „jet groutinga“ brzina ojačavanja tla neuporedivo je veća u odnosu na ostale tehnologije.
Rešenje ojačanja tla u fundiranju primenom “jet grouting” tehnologije u svetskim razmerama nije novo, ali u Srbiji jeste. U samom početku razvoja „jet grouting“ se koristio isključivo u funkciji poboljšanja mehaničkih karakteristika tla, to jest, ojačanja tla. Razvojem tehnike i preduzetim eksperimentalnim radom „jet grouting“ je u zadnjih desetak godina primenjivan u funkciji izrade kolona i ankera.
Osnovne karakteristike „jet groutinga“ je da se pod pritiskom od 500-600 bara u tlo injektira cementno mleko, koje se meša sa degradiranim tlom (usled velikog pritiska) i sa česticama tla (agregat) formira beton marke 5-20 MB.
Izvođenje „jet groutinga“ kreće od bušenja do potrebne dubine. Najčešće se već i u fazi bušenja kroz alat za bušenje pušta voda pod pritiskom da bi se u izvesnoj meri degradiralo tlo što olakšava bušenje i poboljšava uslove za krajne injektiranje. Pri dostizanju zadate dubine (dubina kolone ili ankera) bušenja, kroz alat za bušenje se injektira cementno mleko i simultano rotira i podiže.
U tlo se injektira cementno mleko, koje se meša sa degradiranim tlom i sa česticama tla čime se formira beton marke 5-20 MB.
Karakteristike betonske kolone (geometrija i čvrstoća) su u direktnoj zavisnosti od pritiska injektiranja, vodocementnog faktora, prečnika brizgaljke, brzine izvlačenja i rotiranja alata kao i granulometrijskog sastava tla.
Prednost „jet grouting“ tehnologije u odnosu na ostale tehnologije bušenja i betoniranja su što se na površinu ne iznosi materijal, to jest, ne postoji „iskopani materijal“. Takođe, brzina izvođenja neuporedivo je veća u odnosu na ostale tehnologije bušenja jer je moguće izvesti od 200 do 300 metara kolona dnevno. Prednost ove tehnologije je i što bez obzira na vrstu tla bušotina se ne zacevljuje, a takođe prisustvo podzemne vode ne utiče na kvalitet radova.
Kod izvođenja ankera, metoda „jet grouting“ ima prednost u odnosu na izvođenje ankera klasičnim metodama bušenja i injektiranja, naročito ako se izvode u materijalima sa malim čvrstoćama na smicanje (glinama), jer se „jet groutingom“ dobijaju veća tela ankera (do 0,5 m prečnika) čime se povećavaju sile u ankerima i preko 100-120 tona.
Potrebna oprema za „jet grouting“ je silos za cement, mikserska jedinica, pumpa visokog pritiska, kompresor kao i hidraulička bušilica.
Široka primena “jet grouting” tehnologije
Primena “jet grouting” tehnologije je mnogobrojna a ona se posebno dobro pokazala kod osiguranja dubokog iskopa koji štiti iskop u blizini objekta, za izvođenje AB dijafragme koja je u blizini postojećih objekata, za osiguranje iskopa zemlje za potrebe izvođenja podzemne železnice, za obezbeđenje temelja kao zaštita iskopa ali i za vodootporne dijafragme ili obezbeđenje klizišta.
Dobar primer iz domaće prakse
Ova tehnologija se posebno dobro pokazala na izvođenju stambenog naselja West 65 na Novom Beogradu gde je domaća kompanija Novkol primenila „jet grouting“ kod fundiranja u dubokoj temeljnoj jami u otežanim geološkim uslovima.
U ovakvim geološkim uslovima i sa velikim rasponima kontaktnog opterećenja ispod temeljne ploče, sračunata ukupna i neravnomerna sleganja nisu bila prihvatljiva. Zato su se projektanti David Mandić, Aleksandra Kiković i Miloš Hranisavljević odlučili za ojačanje tla primenom “jet grouting” tehnologije.
Ispod jače opterećenih površina izvođene su bušotine po projektovanom rasporedu do potrebne dubine i vršilo se mlazno injektiranje tla cementnom emulzijom pod visokim pritiskom. Na taj način formirane se vertikalne kolone (kratki “šipovi”) u tlu koje se ojačava i opterećenje prenosi u dublje dobro nosive slojeve. Time je rasterećen temeljni kontakt i smanjeno je ukupno sleganje.
Kad ste već ovde…
Sistem je odličan ali izuzetno skup. Preko 50 ÷ cementnog mleka ode u smeće tj izlazi na površinu što je samo po sebi izuzetno skupo, plus što pravi dodatne troškove smeštaja unutar otpadnog materijala unutar gradilišta i odvoza na deponiju. Još sama tehnologija je izuzetno prljava i sa stanovišta zagadjenja nije preporučljiva.
Sistem je odličan ali izuzetno skup. Preko 50 ÷ cementnog mleka ode u smeće tj izlazi na površinu što je samo po sebi izuzetno skupo. Plus što pravi dodatne troškove smeštaja otpadnog materijala unutar gradilišta i kasnije odvoza na deponiju. Još sama tehnologija je izuzetno prljava i sa stanovišta zagadjenja nije preporučljiva.
najbolji sistem u gustom naselju,gdje je gradnja između postoječih objekata,još ako se želi u dubinu ispod temelja susjednih objekata,npr.ukopat garaže ili podrumski objekti.iz prakse GZL-Ljubljana