Novi događaj na uglu Cara Dušana i Višnjićeve ulice
U Cara Dušana uskoro će nići jedno smelo rešenje koje podrazumeva rekonstrukciju, adaptaciju, integraciju i izgradnju jedne celine naglašene savremene forme.
Prostornu granicu između takozvanih „gornjeg“ i „donjeg“ Dorćola, iscrtava jedna od saobraćajnih arterija grada Beograda, ulica Cara Dušana. U toku su pripreme za početak njene rekonstrukcije koja će u mnogome osavremeniti njen izgled, povećati protok saobraćaja, ali uticati na sveukupnu modernizaciju njenog ambijenta.
Mnoge evropske metropole doživljavaju obnovu starih urbanih jezgara, rekonstrukciju i osavremenjavanje objekata i prateće infrastrukture, što najčešće najavljuje doseljavanje nove populacije i menjanje ritma života nekog dela grada. Naravno, nekada se to radi na radikalan način, kada se namena objekata i struktura stanovnika iz korena menjaju, pa ceo proces poprima elemente džentrifikacije, koju starosedeoci i ljubitelji starih četvrti uvek žele da izbegnu.
Međutim, kada se proces obnove i osavremenjavanja izvodi na jedan delikatniji i humaniji način, rezultati mogu da izrode jednu krajnje pozitivnu atmosferu. Naročito kada je reč o Dorćolu, jednom od najstarijih delova grada Beograda koji poseduje jednu svoju, osobenu crtu načina života i atmosfere koja vlada među njegovim starosedeocima, u koju novopridošli jednostavno moraju da se uklope. Tako je i s arhitekturom.
U ulici Cara Dušana prožimaju se zgrade iz perioda koji je duži od 200 godina. Od najstarije kuće u Beogradu, na uličnom broju 10, nastale davne 1727. godine, pa sve do savremenih objekata izgrađenih početkom 21. veka u duhu savremene arhitekture, koja se sa manje ili više uspeha integrisala u urbano tkivo ove najznačajnije dorćolske ulice.
Puno je primera u okruženju gde su izvođene veoma dobre kuće, s atraktivnim formama, ali koje gotovo da ne komuniciraju s okolnim objektima i dosta odudaraju od postojeće arhitekture. Kao da je investitorima bila važna isključivo udobnost i način života novih stanara, ali potpuno odsečena od sveta koji ih okružuje.
A Dorćol je specifičan pre svega po socijalnoj strukturi stanovništva, koja ide od stanara dvorišnih „partaja“ (kućica ili sobičaka u okviru jednog objekta), pa sve do imućnih vlasnika salonskih ili novoizgrađenih stanova. Takođe, tu je i jedna velika neujednačenost arhitekture koja se po svojim gabaritima i stilovima ponekad veoma razlikuje i razmimoilazi. U takvim okolnostima, teško je uskladiti visinske kote, fasadne gabarite, ali i istorijske stilove (epohe) kako bi se dobilo neko harmonično rešenje.
Projekat je odobrio Zavod za zaštitu spomenika grada Beograda i predstavlja jedno savremeno rešenje koje povezuje istorističku arhitekturu sa kraja 19. i početka 20. veka.
U jednoj takvoj situaciji, ulica Cara Dušana uskoro će postati bogatija za jedno smelo rešenje koje podrazumeva rekonstrukciju, adaptaciju, integraciju i izgradnju jedne celine, koja će pomiriti stari i novi duh Dorćola. U pitanju je zgrada, čiji projekat potpisuje Bureau Cube Partners, a koja se nalazi na uglu ulica Cara Dušana i Višnjićeve.
Na prvi pogled neobičan i neko bi rekao jednostavan projekat, ali idejni renderi i makete kriju daleko kompleksniji zahvat. Takođe, neko bi rekao da objekat svojom formom narušava arhitektonsko okruženje, ali naprotiv, projekat je odobren od strane Zavoda za zaštitu spomenika grada Beograda i predstavlja jedno savremeno rešenje koje povezuje istorističku arhitekturu sa kraja 19. i početka 20. veka, sa posleratnom i savremenom arhitekturom, a koje su sve prisutne na spomenutoj lokaciji.
Ceo projekat je po svojoj strukturi zamišljen kao jedinstvena stambeno-poslovna celina, koju možemo posmatrati kroz nekoliko segmenata. Za početak, u samom prizemlju je akcenat stavljen na postojeći objekat, koji nastaje krajem 19. ili početkom 20. veka, kao porodična kuća Miloja Kneževića i vodio se na broju 46. Tadašnji objekat izveden je kao interpolacija u tadašnji blok, tačnije susedne objekte na brojevima 44. i 48. Međutim, po planskom dokumentu arhitekte Kovaljevskog iz 1923. godine, objekat je prisajedinjen celini, koja tada postaje ugaoni objekat, ali detaljnih podataka (investiciono-tehničke dokumentacije) o tim građevinskim zahvatima nema, pa su informacije koje se mogu naći u Istorijskom arhivu grada Beograda svedene samo na projekat interpoliranog objekta.
Zadržavanje fasade
Ovaj ugaoni devastirani objekat sa suterenom, niskom i visokim prizemljem, u duhu međuratnog akademizma, se sada nalazi na samoj lokaciji i arhitekte su u saglasnosti sa Zavodom za zaštitu spomenika, odlučile da zadrže njegovu fasadu, ali u dobroj meri i neku unutrašnju strukturu. Suteren i nisko prizemlje prekomponovani su u prizemlje, dok je visoko prizemlje, usklađeno sa novoizgrađenim segmentom, pretvoreno u prvi sprat.
Na prizemnoj etaži predviđena su tri komercijalna prostora, od kojih dva imaju galerijske nivoe i izlaze na ulicu Cara Dušana. Prvi sprat zamišljen je sa jednim poslovno-komercijalnim prostorom i jednom stambenom jedinicom. Drugi i treći sprat, sa po četiri stambene jedinice, projektovani su uvučeni u odnosu na postojeći objekat i karakteristični kubični korpus, pa predstavljaju „vezivno tkivo“ koje integriše dva stilski i istorijski različita segmenta. Četvrti, peti i šesti sprat, projektovani su sa po šest stambenih jedinica i prepoznatiljivi su po kubičnoj formi isturenog terasnog prostora, koja dodatno naglašava ugaonu partiju. Ove terase zamišljene su sa pomičnim zastorima, koji se prilagođavaju nivou osvetljenosti ili privatnosti koji vlasnik želi da postigne.
Kako šesti sprat doseže do visinske kote krova susedne zgrade, dodatni sedmi (dvoetažni) sprat je projektovan takođe kao uvučen segment kako vizuelna kompozicija ne bi bila narušena, a sastoji se od od tri ekskluzivne višesobne stambene jedinice na dva nivoa i jedne ekskluzivne stambene jedinica na poslednjoj etaži.
Parking prostor na Dorćolu
Dodatno osveženje celom projektu doprinose tehničko-estetska unapređenja, neophodna za za jedno savremeno funkcionisanje stanara, tj. korisnika poslovnog prostora. Za početak, objekat je predviđen sa dve podzemne etaže, u kojima bi bile smeštene tehničke prostorije i parking prostor što zgradi daje znatno pozitivnije ocene u odnosu na mnoge novoizgrađene zgrade na Dorćolu koje su zidane bez podzemnih garaža ili kojeg drugog parking prostora i time nanele veliki problem stanarima i njihovim susedima.
Vertikalne komunikacije u zgradi su u potpunosti osavremenjene, uvođenjem armirano-betonskog jezgra sa liftovskim oknima i stepeništima.
Fasadni motivi uvode novinu u vidu zastakljenih krovnih segmenata koji vizuelno natkrivaju poslednju etažu starog objekta (u stvari pripadaju stambenim jedinicama drugog sprata), čime je akcenat stavljen na likovnost i inovativnost kompozicije, kao i osunčanost i vizuelnu komunikaciju između unutrašnjeg i spoljašnjeg prostora. Takođe, svaki od spratova je dodatno obogaćen zelenom fasadom, tj. biljnim rastinjem koje utiče na podizanje ekološkog kvaliteta života i rada u zagušenoj centralnoj zoni grada.
Naglašena savremena forma
Kao što možemo videti, ovo smelo arhitektonsko rešenje pomiruje nekoliko različitih zahteva. Da se sačuva postojeći istorijski objekat, koji bi se adekvatno integrisao u novoizgrađenu strukturu, pri čemu je izbegnuta kič-kvazi-istorijska arhitektura, koja sve više niče po starim delovima Beograda (tzv. parižanke). Pomiruje velike apetite investitora, večito gladnih stambeno-poslovne kvadrature i projektnog rešenja koje ne izlazi izvan dozvoljenih gabarita, čime bi se narušio odnos novog objekta i njegovog postojećeg okruženja.
Kritike na račun ove zgrade će sigurno ići na njenu naglašenu savremenu formu koja odskače od istorističkog okruženja. Ipak, ovo su već uveliko oprobani modeli rekonstrukcije i nadgradnje koji se primenjuju u svim svetskim gradovima koji ne poseduju stilsko-istorijski ujednačeno urbano tkivo koje se u kontinuitetu transformiše.
Osnove
Kad ste već ovde…
jedna reč : frankenštajn!
Mogu da progutam, na jedvite jade, ali u opis resenja ubaciti rec INOVATIVNOST, za ovaj objekat prosto ne moze… 2 najizvikanija resenja u zadnjih 20 godina, to sa tankim vertikalama i ono gore sa belim i smaknutim…ma hajte molim vas. Neinventivna obrada fasade u izvornom obliku. Za udzbenike.
Ko je projektant?
Samo jedno: SRAMOTA!
A da li su pitali Dorćolce za saglasnost za ovo čudo?
Komentator je arhitekta.
A komentar je… verujem da ga redakcija ne bi objavila. Ali da je zločin prema struci, to svako sa malo znanja može da potvrdi. Jer, kada smo u „komunikaciji s okolnim objektima“, ona se ovde dešava sa lažnim i licemernim kontekstom koji služi da opčini prostotom, umesto da čuva ono malo tradicije koje je preostalo
Ово личи на оно што раде жене у годинама када желе да затегну лице. На то још додају неукусно много пудера и руменила па изгледају као у сандуку. Овакви накарадни пројекти могу да помире једино инвеститора који ће на том пројекту зарадити милионе. Да сте га лепше надоградили па да разумемо. Овако изгледа као да нови архитекта не зна да нацрта ништа боље од коцке и шипки које је радио у неком 3д програму, а и ту је тешко направити смислене целине. Штета.
Dragi čitaoci i dežurni kritičari, malo se bolje informišite kako slični projekti izgledaju u svetu, pa tek onda delite negativne ocene. Reći ču vam odmah – interpolacije su još drastičnije, arhitektura i stil su u još većem kontrastu nego ovde. Kontrast se ne pravi samo u starim, potpuno zaštićenim istorijskim jezgrima, a to Beograd odavno ne poseduje jer su mu je urbana matrica „izrešetana“ kroz nekoliko ratova. Dakle, te priče o potpunom uklapanju i ntaknutosti mogu da prođu u Ljubljani, Budimpešti, Parizu, Amsterdamu i Veneciji, a u gradovima poput Londona, Roterdama, pa čak i Beču, ovakve stvari se prave da budu još luđe i zanimljivije. Bila bi i ova zgrada još originalnija, jer arhitekta nije neuki amater, ali skoro sve zavisi od investitora, koji ne žele da preterano ulažu u originalnost arhitekture već u korisne kvadrate. Ako među vama vajnim kritičarima ima i neki arhitekta, molim da mi se privatno javi i pokaže svoja dela, pa ako nešto zaista vredi mogu napisati nešto o toj zgradi. A na temu „da li su pitali stanovnike tog dela grada“ ne bih preterano diskutovao, jer neki ljudi zaista misle da su toliko važni i bitni da za svaku stvar neko mora da ih pita za dozvolu i mišljenje. To je istorijski problem, gde bih naveo primer palate ALbanije, koja nikada ne bi bila ni izgrađena da su investitori i grad pitali širu populaciju komšija, koji su bili pošto-poto za čuvanje jedne obične rupe od kafane. To što se grad već više od vek i po transformiše ne znači da u njegovoj transformaciji učestvuju svi njegovi građani već su to isključivo političari, privatni i državni investitori i arhitekte i druge stručne ustanove koje oblikuju ideju.
Ne treba biti arhitekta kako bi video da je ovo nakaza. Zašto nije sve u starom stilu?
Molim Vas mi objasnite koji je to tačno „stari stil“? Koje su odlike tog stila?
Da da, ima interpolacija u svetu, i uspešnih i ne… ova to svakako nije.
Uspešna ne bi prevazilazila i horizontalne i vertikalne regulacije okruženja i „štrčala“ u svakom pogledu. Uspešna bi stvarno sačuvala stari objekat i fasadu. Uspešna bi prilagodila materijalizaciju i arhitekturu u skladu s konceptom okruženja.
Dakle ovo je još jedan primer silovanja prostora samo zbog što veće zarade i ništa više.
„Pomirio staro i novo“ ? Haha, jest vraga. xD Tom frazom se u regionu razmahuju više nego srpstvom. Može nekad i neka interpolacija da prođe, svakojake ja eklektike mogu da svarim ali ovo mi nije lepo.
Redovno sam u Rotterdamu. Lažeš dečko. Ovakav idiotluk tamo ne postoji.
Nazvati nekoga lazovom smatram da je izrazito neukusno, nekulturno i neodgovorno, pogotovo na jednom portalu gde se pokusava prikazati nesto novo i drugacije…
Zamolio bih tzv Max Mustera da naredni put kada poseti Rotterdam, da malo bolje pogleda svoju okolini i pri tome otvori svoje oci… mozda ce onda bolje videti. A da mu malo pomognemn neka poseti Yellow-cube-houses, bivsu crkvu koju su HOYT Achitekte pretvorile u stanove (mogu samo zamisliti kako bi ovdasnja „strucna javnost“ to ocenila), ili OMA Timmerhuis pa cak i MVRDV Markthal… mozda ce onda uspeti da shvati svoju gresku
Musteru….pa ti batice ne da nisi bio u Roterdamu, jer da jesi video bi sigurno interpolaciju unutar citavog bloka, za tebe kao neupucenog Timmerhuis, a da ne govorim o tome da verovatno ni Antverpen, London, Boston, NY i ta neka manje poznata mesta, ne znas ni na karti da nadjes…o ozbiljnim strukovnim i interdisciplinarnim intencijama na polju zastite graditeljskog nasledja nisi kompetentan ni za slusanje, a tek ne za diskusiju…
Pohvala za osnove stanova. Odlično.
Inace za prikazanu vizuelizaciju ipak vredi naglasiti da su prikazane fotografije zapravo maketa objekta.
Nebuloza od projekta, koja je odobrena od Zavoda za zastitu spomenika grada Beograda koji je nadasve poznat po tome sto revnosno cuva spomenike grada te su mnogi sruseni, a poneki ovako ‘restaurirani i modernizovani’ pa dobijemo jednog mutanta kome portal gradnja pise hvalospev, a uporno cuti na glavne i osnovne stvari koje nikako nisu smele da se dese.
Nikada nisam procitala ni jedan ozbiljan kriticki tekst na portalu, pa mi nije jasno da li postojite i sluzite samo kao portal za promocije svakakve gradnje kao takve.
Spomenici kulture moraju biti i ostati ocuvani i resturirani jer oni su spomenici jednog razdoblja grada, a novi kvadrati neka se grade na nekim drugim parcelama.
U detalje ovog projekta ne zelim i nema potrebe ni da ulazim jer do ovoga ne bi ni doslo da je Perica na vreme otisao u policiju.
Prva stvar, moramo biti svesni ograničenja i finansijskih performansi naše ekonomije. Jedna od najsiromašnijih država Evrope ne može da priušti sebi da svaku staru zgradu pretvori u muzej i da isto finansira i održava. Druga stvar, ovi objekti su privatno vlasništvo, nisu javni objekti i ljudi koji su vlasnici žele na njima da zarade. Treeća stvar, postoje različiti stepeni zaštite, nisu sve zgrade zaštićene u celini. E kad shvatite sve ovo razumećete da arhitekta radi u okvirima mogućeg a ne na osnovu lepih želja sa comment sekcije.
Katastrofa, nažaost potpuni promašaj, bez balansa, stabilnosti, potpuni promašaj