Nova generacija vlaknasto armiranih betona za lakše i održivije objekte
Sa vlaknastom armaturom od polietilena potrebno je upola manje cementa da bi se napravio betonski element istih karakteristika.
Beton je mešavina cementa, agregata i vode. Kada mu dodamo čelik, beton postaje armiran što elementu daje čvrstoću na zatezanje… ali i dodatnu težinu. Ponekad se u mešavinu dodaju i čelična vlakna kako bi se sprečilo pucanje betona, povećavala armaturna fleksibilnost ili povećala otpornost betona na formiranje površinskih pukotina. Međutim, naučnici tvrde da bi nova vrsta sintentičke vlaknaste armature ubrzo mogla da armirane-betone učine lakšim ali i održivijim.
Doktorant Amir Hajiesmaeili sa švajcarskog EPFL instituta razvio je eksperimentalni građevinski materijal u kojem su za armiranje umesto čeličnih vlakana korišćena vlakna napravljena od veoma krutog tipa polietilena. Ovakva armatura ne samo da pruža iste konstruktivne sposobnosti kao čelična vlakna, već ona daleko bolje prianja sa betonskom mešavinom. Kao rezulat, potrebno je upola manje cementa da bi se napravio betonski element istih karakteristika.
Proizvodnja betona sa vlaknastom armaturom emituje 60 do 70 posto manje CO2 nego beton armiran čeličnim vlaknima.
To je veoma važan podatak imajući u vidu da je cementna industrija jedna od dva osnovna industrijska proizvođača ugljen dioksida (CO2), stvarajući do 5% veštački izazvanih emisija ovog gasa na svetu, od čega je 50% iz hemijskih procesa i 40% od sagorevanja goriva. Amir tvrdi da proizvodnja njegovog vlaknom armiranog betona visoke performanse (ultra high-performance fiber-reinforced concrete (UHPFRC)) emituje 60 do 70 posto manje CO2 nego beton armiran čeličnim vlaknima. I tu nije kraj pogodnostima – ovaj materijal je navodno i deset posto lakši!
Test na mostu
Naravno, dok se ovaj materijal od laboratorije ne primeni u praksi, on neće izazvati veću pažnju. Srećom, za ovu godinu već je najavljena prva primena vlaknasto armiranog betona i to jedno rekonstrukciji jednog starog mosta.
„Sa ovim materijalom možemo poboljšati stare konstrukcije kako bismo im značajno produžili vek,“ kaže šef instituta Eugen Brühwiler. Ovo ekonomično i ekološko rešenje će zato najveću primenu naći u rekonstrukciji starih konstrukcija i istorijskih spomenika, međutim on se može koristiti i za izgradnju novih, održivijih objekata.
Kad ste već ovde…
