Kako odabrati adekvatnu rasvetu
Rasveta je možda i jedan od presudnih faktora uspešnosti jednog projekta, te zahteva veliku pažnju i dobar pristup.
Sigurno ste svi do sada bar jednom iskusili pomalo užasavajući trenutak kupovine rasvete u prodavnici prepunoj sijalica i lustera različite forme, boje, načina upotrebe pa i cene. Lumeni, temperatura boje, potrošnja neki su od pojmova koji nas dodatno zbunjuju. Ipak, pre nego što odustanete od svega i odlučite se za prvu opciju pri ruci, zastanite, jer rasveta je bitan faktor, možda i najvažniji element jednog enterijera. Zahvaljujući rasveti, atmosfera u jednom enterijeru u znatnoj meri se može poboljšati, kao i produktivnost korisnika prostora. Isto tako, loša rasveta može negativno uticati na život i rad ljudi.
Sledeće informacije koje donosi ArchDaily mogu vam biti od značaja pri narednoj poseti salonu rasvete.
Najčešći tipovi sijalica
Klasične sijalice s užarenom niti
Ovaj tip sijalica do nedavno je predstavljao najčeće korišćenu vrstu rasvete, gde se svetlo stvara korišćenjem električne energije za zagrevanje niti u unutrašnjosti. Međutim, ovakvim sistemom samo 5% energije se pretvara u svetlost, dok se ostatak pretvara u toplotu, što naravno dovodi do rasipanja energije i čini ovaj sistem neefikasnim. Imajući ovo u vidu mnoge zemlje su zabranile proizvodnju i stavljanje u promet ove vrste sijalica. Karakteristika ove vrste sijalica je da stvara meku, žućkastu svetlost prijatnu za oko.
LED (dioda)
Ovo je trenutno najzastupljeniji vid osvetljenja. LED dioda sastavljena je od kristala silicijuma i germanijuma, koji prilikom aktiviranja proizvode svetlost. LED rasveta troši malo električne energije, ne stvarajući gotovo nikakvu toplotu i dobra stvar je da ima dug radni vek. Postoje varijacije u formi LED lampi, odnosno sijalica, traka i znakova i svi mogu proizvoditi različite temperature boje i osvetljenja.
Fluoroscentna, odnosno neonska rasveta
Fluoroscentne sijalice su poznate po svojoj efikasnosti, dugom radnom veku i niskoj potrošnji. Ova rasveta može biti kompaktna ili cevasta, koristeći staklenu cev koja je u unutrašnjosti obložena proizvodom na bazi fosfora. Električna energija se provodi kroz cev koja sadrži argon i živu, stvarajući nevidljivu ultraljubičastu svetlost. Unutrašnji premaz na bazi fosfora pretvara ovu svetlost u vidljivu. Obzirom da ova vrsta rasvete koristi teške metale, poput žive, nikada se ne smeju odlagati u obični otpad.
Halogena rasveta
Halogen sijalice takođe imaju žarnu nit ali koriste i halogeni gas za povećanje emisije svetlosti i radnog veka, te se tako povećava efikasnost i smanjuju troškovi. Međutim, s obzirom na činjenicu da i dalje troše dosta električne energije ova vrsta sijalica sve više zamenjuju s LED-om.
Veoma je važno da poznajte pojmovi koji vam mogu pomoći prilikom izboru rasvete.
Temperatura boje
Temperatura boje se ne odnosi na fizičku toplotu sijalice, već na parametar koji u skali određuje ton boje koji emituje sijalica. Što je skala veća to je reprodukovana svetlost hladnija, a merna jedinica za temperaturu boje je Kelvin (K). Sijalice sa žarnom niti imaju temperaturu od oko 3500k, dok se fluoroscentne sijalice nalaze u opsegu 6000k. Toplija svetla čine prostor pa i njegove korisnike opuštenijim, dok hladna svetla podstiču produktivnost.
Svetlosni fluks
Svetlosni fluks se odnosi na ukupnu količinu svetlosti koju svake sekunde emituje izvor svetlosti, a njegova jedinica je Lumen (lm). Kako bi se odredila potrebna količina svetlosti, odnosno odgovarajuća količina lumena za određenu površinu prostora možemo se koristiti tabelama. Ovi podaci se izražavaju u luksu (lk) što odgovara jedinici osvetljenja, odnosno luksu po metru kvadratnom.
Potrošnja
Snaga se odnosi na potrošnju energije sijalice i izražava se u vatima, Watts (W) i nema nikakve veze sa snagom emisije svetlosti. Na primer, klasična sijalica jačine 60W ima isti svetlosni fluks kao LED sijalica od 8W ili fluoroscentna sijalica od 18W.
Ugao rasipanja
Ovaj parametar nije uvek vidljiv na pakovanju, iako za arhitekte ovaj podatak može biti izuzetno važan. Kao što i sam pojam govori, to je ugao pod kojim svetlo izlazi iz rasvetnog tela. Tako postoje lampe koje su predviđene da osvetle pojedinačni element, poput slike na zidu, pa je njihov ugao otvaranja manji, dok bi druge lampe koje služe za osvetljavanje većih prostora trebalo da imaju znatno širi ugao otvaranja.
Kad ste već ovde…
Odličan članak! 🙂
Već neko vreme lutam i tražim rešenje za rasvetu u novoj kući. Sviđa mi se LED, pa sam malo pretraživala i našla xenonlight. Deluju profesionalno. Naravno, ako još neko ima sugestije, bila bih zahvalna da mi preporuči 🙂
Uvek zanimljive teme. Sve pohvale!!