Leonardov most od kamena raspona 218 metara zaista je mogao da bude izveden
Istraživači s Univerziteta MIT uspeli su da 3D štampom „ožive“ projekat kreiran pre više od 500 godina za premošćavanje Zlatnog roga u Carigradu.
Početkom 16. veka Leonardo Da Vinči dizajnirao je most za sultana Otomanskog carstva, Bajazita Drugog, međutim predlog je odbijen. Da je predlog bio prihvaćen, s predviđenih 218 metara, to bi bio najduži most u to vreme. Osim zbog impozantnog raspona (i za sadašnje vreme), most je odbijen je podrazumevao primenu tehnika koje nisu viđene još narednih 300 godina.
Iako sultan nije podržao Da Vinčijev predlog, istraživači sa Univerziteta MIT zainteresovali su se za ovaj projekat i dokazali da bi njegov most zaista funkcionisao u praksi.
Maketa izrađena 3D štampom zaista je prošla testiranje i pokazala da je snaga mosta bila u njegovoj geometriji.
U vreme stvaranja Da Vinči je zarađivao zahvaljujući bogatim pokroviteljima, kao što je milanski vojvoda Ludvig Sforza koji je poručio sliku Tajna večera. Međutim, Leonardo nije želeo da se ograniči na svoje italijanske zaštitnike, pa mu se zahtev sultana Bajazita za pravljenje mosta koji će povezati Carigrad (današnji Istambul) i susedni grad Galata, učinio kao idealna prilika da proširi svoje polje rada.
Da Vinčijev predlog je bio radikalno drugačiji u u odnosu na standarde tadašnje mostogradnje. Rešenje je bilo predstavljeno u formi lučne konstrukcije ispod koje bi mogla da prođe jedrilica s jarbolom.
Dužina mosta i njegov dizajn nisu bile jedine karakteristike koje su izdvajale njegov predlog, već je on ispunjavao i bezbedonosne mere, nečuvene za to vreme. Jedan od najvećih izazova s kojim su se suočavali svi mostovi, bila je činjenica da građevina mora da istrpi vremenske uslove, poput jakih vetrova. Čak i neki moderni mostovi nisu odoleli udarima jakih vetrova te je došlo do bočnih oscilacija, pa zatim i rušenja. Kako bi izbegao ovaj problem, Da Vinči je je dodao takozvane krilne zidove, koji su sada podrazumevani element savremenih mostova, piše Popular Mechanics.
Struktura od kamena
Nedavno diplomirani studentkinja Karly Bast, radila je na ovom projektu zajedno sa profesorom arhitekture i građevinskog i civilnog inženjerstva Johnom Ochsendorfom i studenticom Michelle Xie. Oni su tokom istraživanja analizirali raspoloživu dokumentaciju o mostu, kao i materijale i načine gradnje tog vremena, ali i geografske uslove rečnog estuarija tada poznatog kao Zlatni rog gde je bila planirana izgradnja mosta.
U predmetnoj arhivi, tačnije u Rukopisu L, mogu se videti skice i pisma Da Vinčija upućena sultanu Bajazitu Drugom.
„Ja, Vaš verni sluga, shvatam da je Vaša namera bila da podignete most od Galata (Pera) do Stambola preko Zlatnog roga ali to nije učinjeno jer nije bilo dostupnih stručnjaka. Ja, Vaš sluga, odredio sam kako da se izgradi most. To će biti zidani most visok kao zgrada, pa će ispod njega moći da plove čak i veliki brodovi.“ – pisao je Da Vinči.
Međutim, on u pismu nije precizirao koji bi mu materijali bili potrebni ali je tim s MIT-a pretpostavio da Da Vinči govori o kamenu, jer ni drvo ni opeke ne bi bili u stanju da izdrže most takve veličine. Takođe, oni su iz njegovog govora o „zidanju“ pretpostavili da on misli na klasični princip zidani most starog Rima, koji bi se konstruktivno oslanjao samo na sile fizike i gravitaciju, bez primene učvršćivača ili maltera.
S obzirom na činjenicu da bi izgradnja mosta u punom obimu ipak bila nemoguća u ovom procesu, istraživači su napravili model istog. Replika je izgrađena u razmeri 1:500, s dužinom od tri metra.
3D štampom do potvrde
„Ovo je bio dugotrajan proces, ali 3D štampa nam je omogućila da tačno obnovimo ovu veoma složenu geometriju. Želeli smo da zaista pokažemo da se sve sile prenose unutar strukture.“ – istakla je Bast.
Prelomni trenutak je bio postavljanje ključnog kamena, spajanje mosta i sklanjanje skela. Maketa je zaista prošla testiranje i pokazala da je snaga mosta bila u negovoj geometriji. Detaljnije ispitivanje je pokazalo da je most čak mogao izdržati i zemljotrese u znatno većoj meri u odnosu na mostove iz tog vremena.
Naravno i dalje ostaje misterije oko čitavog projekta. Da li je ovo bila skica koju je on za kratko vreme uradio ili je o ovom projektu zaista dugo razmišljao. Jedno je sigurno. Most bi funkcionisao u praksi.
Kad ste već ovde…
