Gordana Radonić: Implementacija BIM-a košta manje nego da se nastavi s manuelnim 2D radom
Na konferenciji BuildUp 2019 Gordana Radonić iz kompanije Graphisoft govoriće o parametarskom modelovanju, a mi smo iskoristili priliku da je pitamo i koji su najveći izazovi u BIM implementaciji i njegovom korišćenju.
Nove tehnologije uslovile su pojavu novih profesija koje su pre deset godina bile nezamislive. Jedna od njih svakako je i BIM konsultant. Gordana Radonić iz kompanije Graphisoft više godina pomaže arhitektonskim biroima širom sveta da primenom BIM procedura opstanu i prosperiraju u kompetativnom tržištu rada, inovacija i kompetencija.
U intervjuu za naš portal, Gordana govori o ulozi BIM konsultanta, naprednim softverskim rešenjima kompanije Graphisoft koje arhitektama štede i novac i vreme, te renderovanju u realnom vremenu. Gordana govori i o BIM parametarskom modelovanju čiji su glavni ciljevi efektivnija saradnja različitih struka, te ubrzavanje repetitivnih procesa u celokupnom životu jedne zgrade – dakle, ušteda i vremena i novca.
Šta su uloga i zaduženja jednog BIM konsultanta u velikoj i značajnoj kompaniji kao što je to GRAPHISOFT? Čime se jedan BIM konsultant tačno bavi?
Način na koji, jednostavno rečeno, predstavljam svoj posao jeste da pomažem drugim arhitektama da koriste softver u svom radu. BIM konsultant ima više zaduženja od toga, ali mislim da je to suština. BIM konsultant pomaže implementaciju softvera u klijentskom birou ili kompaniji, obučava korisnike i partnere, drži javne prezentacije i demonstrira BIM rešenja.
BIM konsultant, takođe, pruža tehničku podršku i savetuje korisnike, ali je i veoma značajna karika u prikupljanju podataka o tome kako projektanti rade i kako koriste softverske alate, koji su tokovi rada i koje su poteškoće. Kompaniji Graphisoft je izuzetno važna komunikacija s korisnicima i to je oduvek bila pokretačka snaga za razvoj i unapređenje softvera, rešenja i inovacije.
Imate bogato međunarodno iskustvo. Recite nam nešto više o kompanijama i projektima na kojima ste učestvovali kao BIM konsultant? Koji su vaši zadaci i zaduženja bili tokom ovih angažovanja? Na otklanjanju kojih poteškoća ste radili?
Srećna sam što imam prilike da sarađujem s različitim klijentima širom sveta, na projektima različitih veličina i kompleksnosti. Moji zadaci razlikuju se od strukture tima s kojim radim i od njihovog načina rada, ali i od vrste projekata.
Razliku u pristupu pravi i to da li su projektanti postojeći ARCHICAD korisnici ili se tek upoznaju s BIM načinom rada, ili su pak upoznati sa BIM-om ali su radili na drugim softverskim platformama. Kao primer izdvojila bih moj prvi zadatak van Srbije, a to je bila postavka pilot projekta u jednom projektantskom timu Surbana Jurong Group u Singapuru koji je počeo da radi prvi projekat u ARCHICAD-u. Bila sam uplašena jer se nikada ranije nisam susrela s kompanijom takve veličine, ali tokom nekoliko nedelja zajedničkog rada s njima sam shvatila da je razumevanje jednog arhitekte prema radu drugog arhitekte najznačajnija pomoć pri učenju novog softvera i savladavanja prepreka na koje korisnik nailazi.
BIM softveri su kompleksni, niko ne zna sve i ne može da nauči sve, ali kada pružite dovoljno podrške i kada naučite nekoga kako da uči softver i kako da pristupi informacijama koje su mu potrebne za rad, ljudi se osećaju sigurno. S više samopouzdanja rade svoj posao kada znaju da uvek mogu da kontaktiraju moj tim ili lokalne partnere za pomoć.
Na nivou biroa ili pojedinca, najveći izazov je vrlo bazičan ljudski strah od promene.
Implementacija BIM alata u domaćim malim i srednjim preduzećima goruća je tematika. Iz svog iskustva, koji su najveći izazovi s kojima se domaće prakse suočavaju tokom prelaska sa CAD na BIM metodologije i alate? S čime domaći inžinjeri najviše bore bitku?
Mislim da u Srbiji vladaju velike predrasude oko mogućnosti softvera i o tome šta tehnološki napredak zaista donosi jer se o tome dovoljno ne priča, a ne postoji ni BIM strategija na nivou države. Nedovoljno se razmenjuju iskustva među projektantima, biroima, konsultantima, što otežava i menadžerima i investitorima da sagledaju benefite. Zato sam izuzetno srećna što se dešava BuildUp 2019 i što učestvujem na konferenciji jer se zalažem za bolju i neposredniju komunikaciju o BIM-u, softverskim alatima i načinima na kojima radimo.
Na nivou biroa ili pojedinca, najveći izazov je vrlo bazičan ljudski strah od promene. Nije lako promeniti dosadašnji način rada u kome se osećate sigurno jer ste naviknuti na uobičajene procese. Prelazak otežavaju i kratki i često nerealistični vremenski rokovi za izradu projekata. Još jedan od problema je što se ne pravi plan promene metodologije rada, nego se odluka često donosi naglo i nasumično, bez probe, upoređivanja i ocenjivanja različitih softverskih alata.
Kupovina softvera je kupovina alata za rad i predstavlja ozbiljno ulaganje, a susretala sam se s biroima koji kupe softver a da ga nisu ni isprobali. Nikad nam ne bi palo na pamet da kupimo cipele, a da nismo isprobali da li su nam udobne. Uspešna implementacija softvera zavisi i od nivoa znanja projektanata koji će taj softver koristiti u svom svakodnevnom radu.
Edukacija je stoga izuzetno važna, ja bih rekla i nezaobilazna. Mislim da domaći inženjeri imaju izuzetan dar za brzo učenje i logičko razmišljanje, ali je nedostatak adekvatne obuka veliki rizik za uspeh. Zamislite iskusnog stolara koji bez adekvatne obuke rizikuje da pravilno upotrebljava novu mašinu ili da se povredi. Prelazak sa CAD na BIM metod rada je promena načina razmišljanja i istina je da zahteva više učenja u početku, stoga je put ka produktivnosti i efikasnosti ulaganje u edukaciju.
Jedan arhitektonski studio od petoro zaposlenih se odluči da u potpunosti sa AutoCAD-a pređe na ArchiCAD softver. Koji su koraci? Koliko taj proces traje? Koliko košta?
Koštaće ih sigurno manje nego da nastave s manuelnim 2D radom. Šalu na stranu, prvo je potrebno uraditi analizu: kakav hardver se koristi u studiju i da li treba investirati na tom polju, koji je nivo znanja petoro zaposlenih i koje su njihove uloge, na kakvim projektima studio radi i koji su glavni zahtevi koje imaju.
Proces implementacije BIM-a košta manje nego da se nastavi s manuelnim 2D radom.
Tek onda može da se napravi plan implementacije: koje softverske licence su potrebne i koliko; koje obuke treba uraditi, za koje članove tima i koliko će one trajati; koje instalacije, podešavanja treba uraditi; da li je potrebno uraditi prilagođen templejt da odgovara standardima studija, lokalnim zakonima i propisima za predaju projektne dokumentacije itd. Na osnovu toga se odredi vreme i cena trajanja uvođenja softvera. Biro može da odluči da li će etapno da menja svoj način rada ili će da prebaci sve dalje projekte na novu platformu i kroz rad i tehničku podršku usavršava novi metod rada.
Jako je bitno da studio definiše šta im predstavlja najveći problem u dosadašnjem načinu rada i da to bude merilo uspeha nakon implementacije BIM načina rada. Gore pomenuti tim iz Singapura radi tipske stambene nebodere, te su lako mogli da izmere da su skratili vreme izrade projekta za dva meseca već na prvom projektu.
Kolaboracija svih učesnika u procesu projektovanja i realizacije objekta je od ključne važnosti u cilju poštovanja vremenskih rokova i zacrtanih budžeta. Vaša kompanija nudi softversko rešenje pod imenom BIM Cloud. Da li biste nam mogli reći nešto više o ovoj novoj digitalnoj platformi?
Svi problemi u poslu i uopšte u životu nastaju zbog nedovoljno jasne i pravovremene komunikacije ili zbog nedostatka komunikacije. Ja smatram da je to glavni uzrok velike većine problema i u procesu projektovanja i izgradnje objekta. Komunikacija u procesu projektovanja nije samo verbalna, nego je to i način kako razumemo projekat i kako prenosimo informacije iz modela i projektne dokumentacije i kako razmenjujemo podatke i fajlove među učesnicima u projektu.
BIM je zapravo i nastao iz jasne potrebe da se poboljša komunikacija među učesnicima u životnom ciklusu zgrade, koja je u 2D sistemu za prenos informacija ostavljala puno prostora za nesporazume i propuste. Graphisoft ima rešenje pod nazivom BIMcloud koje je u upotrebi već nekoliko godina, a to je softverska komponenta koja omogućava članovima tima da rade zajedno na arhitektonskim projektima. BIMcloud može da skladišti projekte i biblioteke kojima svi članovi tima imaju pristup, ali se mogu definisati uloge i ovlašćenja za svakog učesnika u projektu.
Glavni cilj je da na jednom projektu postoji jasan pregled nadležnosti nad različitim delovima i elementima projekta i da je omogućena komunikacija direktno u projektantskom programu preko integrisanog Teamwork sistema za poruke. Komunikacija je još više olakšana vezom sa BIMx aplikacijom koja omogućava sagledavanje modela i projekta uopšte na mobilnim uređajima ili putem web browser-a, što je naročito zgodno za one članove tima koji su često na terenu ili na gradilištu. Ukratko, BIMcloud pomaže da komunikacija u procesu projektovanja ne izgleda kao dečija igra “gluvih telefona”.
BIMcloud pomaže da komunikacija u procesu projektovanja ne izgleda kao dečija igra “gluvih telefona”.
Svaki arhitekta zna da su kvalitetan render i vizuelizacija ključ uspešne prezentacije svakog projekta. ArchiCAD 23 nudi svojim korisnicima mogućnost kreiranje fotorealističnih rendera pomoću Twinmotion softverskog dodataka. Kako korišćenje softvera Twinmotion funkcioniše? Koje su njegove prednosti i pogodnosti?
Vizuelizacija ideja i projekta je oduvek bila i ostaće najuzbudljiviji deo procesa projektovanja. Efikasnost i ušteda vremena su presudne komponente koje su pomerile tokove vizuelizacije od klasičnog statičnog rendera ka pravovremenom real-time renderingu.
Epic Games je kompanija koja je zahvaljujući tehnologiji Unreal engine doživela veliki uspeh, jer je uspela da dočara realističan prikaz prostora u 3D svetu video-igara. Ali potencijal ove tehnologije je prepoznat i na polju arhitekture i građevinarstva. GRAPHISOFT sarađuje s Epic Games-om na uspostavljanju direktne veze između ARCHICAD i Twinmotion softvera. Arhitekte više ne moraju da zure u usporeni film rendering prozora, već imaju instant prikaz svog modela visokog kvaliteta. I ne samo prikaz, nego mogu da edituju scene, okruženje i materijale u modelu u realnom vremenu s prikazom finalnog rendera.
Za više klasičnih rendering prikaza uglavnom morate da podešavate više scena, često i za svaku zasebnu sliku da pravite novu scenu, a u Twinmotionu iz jednom podešenog modela možete snimiti koliko želite i slika i animacija. Prednost je vrlo očigledna ušteda vremena, jer više ne čekate (render)! Svaka priča o Twinmotionu je mnogo komplikovanija od jednostavne probe. Stoga, ako niste probali Twinmotion ili sličan softver, stvarno gubite vreme koje se može bolje iskoristiti na razradu ideja ili da prosto završite posao ranije.
Na konferenciji BuildUp 2019 učestvujete kao predstavnik Graphisoft kompanije. Šta će posetioci i učesnici konferencije moći da čuju o vama, vašim uslugama i softverskim rešenjima?
Moja ideja je da predstavim parametarsko projektovanje u BIM-u. Nove softverske tehnologije nam omogućavaju da proširimo i poboljšamo načine arhitektonskog projektovanja i stvaralaštva. Pokazaću kakva je veza između parametarskih softverskih rešenja Rhino i Grasshopper-a s BIM ArchiCAD platformom – zašto je to nešto što je lako primenljivo i kako nam može pomoći da uvedemo promene u zastarelim tradicionalnim metodama projektovanja i gradnje, s ciljem da efikasnije radimo i smanjimo repetativne procese.
Kad ste već ovde…
