Arhitektura i film: Ostvarenja koja morate pogledati
Od Metropolisa preko Blade Runner i Petog elementa, do klasika poput The Fountainhead i The Belly of an Architect. Ovo su filmovi koje svaki arhitekta mora da pogleda!
Simbioza dve umetničke discipline oduvek je privlačila pažnju publike. Naročito ako su u pitanju discipline različite po svojoj formi i konceptu. Film kao jedna od poslednjih umetnosti, nastao tek u 20. veku, uspeo je da obuhvati u sebi prisustvo ostalih umetničkih polja, što je u nekim slučajevima postala posebna karakteristika. Poznate slike ili skulpture pojavljivale su se kao scenografija, centralni ili sporedni motivi, ali i s posebnim skrivenim porukama, koje su mogli razumeti isključivo ljubitelji (određene) umetnosti. Ova simbioza filma i drugih umetničkih disciplina nije u većoj meri istraživana u Srbiji, ponajviše zbog odsustva zainteresovanih stručnjaka koji bi na pravi način rasvetlili ovu tematiku.
Prof. dr Slobodan Mijušković s Filozofskog fakulteta Odeljenja Istorije umetnosti (sada već u penziji), uspešno se bavio proučavanjem ovakvih pojava u kinematografiji. Njegova knjiga „Alfred Hičkok/Upotreba slikarstva“, bila je osnov za predavanja na izbornom predmetu Umetnost u filmovima Alfreda Hičkoka, a koja su i pored večernjih termina (od 20h do često 22h) bila prepuna studenata, ponekad i s drugih fakulteta.
U Metropolisu se različiti arhitektonski pravci kombinuju u jednu futurističku celinu – baš onako kako su inače mnoge arhitekte zamišljale budućnost gradova.
Najveći poznavalac simbioze arhitekture i filma po mnogima je prof. dr Miško Šuvaković koji je u više navrata držao predavanja na tu temu. Kao i Mijušković, Šuvaković ima poseban senzibilitet da zapazi i prepozna određenu umetničku pojavu, a to se posebno odnosi na arhitekturu na filmu.
Naravno, da biste postali stručnjak u ovoj oblasti, nije bilo dovoljno da odete na internet i ukucate „arhitektura i film“ i da vam pretraživač otvori bar nekoliko sajtova s tematikom „Top 10 filmova na temu arhitekture“, već ste morali da odgledate na stotine, ponekad i hiljade filmskih ostvarenja u kojima biste prepoznali neku arhitektonsku pojavu ili paralelu. Nekim studentima se činilo da je prof. Mijušković pogledao sve filmove na tu temu… Kako je realno nemoguće u jednom tekstu preneti utiske i sve one informacije s njegovih predavanja, možemo napraviti jedan kraći osvrt na našu osnovnu podelu filmova s arhitektonskom tematikom.
Međusobni uticaj
Kategoriji filmova koji su uticali na razvoj arhitekture ili na koje je uticala arhitektura, pripada najviše filmova, a najznačajniji od njih je „Metropolis“ (1927). Ovaj film prvi najavljuje futurističku budućnost naših gradova i time utire put filmovima poput „Blade Runner“ (1982) „Petog elementa“ (1997) ili nešto pozniji film „Equilibrium“ iz 2002. godine.
U Metropolisu se pojavljuj svi, u tom trenutku moderni, avangardni arhitektonski pravci poput ar dekoa, ekspresionizma i Bauhaus internacionalne moderne, kombinovani u jednu futurističku celinu, kako su inače mnoge arhitekte zamišljale budućnost naših gradova. Novija ostvarenja su u sve ovo uključila i postapokaliptičnu atmosferu i digitalne tehnologije, koje su dodatno obogatile tematiku samih filmova.
Ne zaboravimo i „Ratove zvezda“ (1977) koji nema naglašenu arhitektonsku tematiku ali je svojim svemirskim brodovima i drugim pojavama karakterističnog oblika uticao na razvoj arhitekture druge polovine 20. veka.
Tu je i jedno simpatično francusko ostvarenje, pod nazivom „The Playtime“ (1967), koji nije tipičan igrani film, ali u kojem se na ciničan način predstavlja tada već uveliko vladajuća internacionalna moderna i njena uniformisanost, tipizacija i minimalizam u arhitekturi i dizajnu koji guraju naše društvo u sveopštu monotoniju.
Filmovi o arhitektama
Glavni likovi ovih filmova su najčešće izmišljene arhitekte, s osobinama jednog ili nekoliko stvarnih arhitekata i njihovi, manje ili više tragični, doživljaji sveta u borbi za odbranu svojih arhitektonskih ideala.
Klasik ove tematike je svakako „The Fountainhead“ (1949), ali daleko emotivniji i tragičniji je „The Belly of an Architect“ (1987), u kojem se glavni protagonista bori kako sa spoljnim izazovima, tako i s unutrašnjim problemima sopstvene ličnosti koji se negativno odražavaju na njegov privatni i profesionalni život.
Naravno, tu su i dokumentarni filmovi o stvarnim ličnostima iz sveta arhitekture, poput ostvarenja „My Architect“ (2003) u kojem Natanijel Kan pokušava da rasvetli život i delo svog oca Luisa Kana. Ovakvi i slični filmovi stavljaju akcenat na preispitivanje nekih stavova, ideja i ponašanja samih arhitekata, koji ih u manje ili više pozitivnom svetlu pozicioniraju u našem društvu.
Dokumentarni filmovi
Ovo je kategorija koja najviše privlači same arhitekte i apsolutne zaljubljenike u arhitekturu. Ovi filmovi započinju najjednostavnijim amaterskim snimcima gradova, s kraja 19. i početka 20. veka, u kojima stručnjaci i ljubitelji pronalaze i istražuju izgled gradova u prošlosti.
Mnoge zgrade, srušene u ratnim razaranjima Prvog ili Drugog svetskog rata, ponovo oživljavaju u ovim ostvarenjima i pomažu pre svega ekspertima iz službe zaštite da rekonstruišu izgubljene bisere arhitekture. Kasniji formati dokumentaraca, naročito posleratni jugoslovenski, govore o razvoju gradova, pa samim tim i ulozi arhitekata i urbanista u njihovom oblikovanju. Tu su i oni koji prave osvrt na neka, već tada polako zaboravljena zanimanja bez kojih izgradnja ni jedne građevine u prošlosti nije mogla da se zamisli.
Dani arhitektonskog filma u Beogradu
Svi ovi tipovi navedenih „arhitektonskih filmova“ biće zastupljeni na ovogodišnjim Danima arhitektonskog filma, koji će se održati u okviru Balkanskog arhitektonskog bijenala (BAB 2019).
Projekcije će biti održane 18. i 19. novembra u glavnoj sali Jugoslovenske kinoteke, a ideja je da nakon ovogodišnje uvertire u ovaj projekat, manifestacija zaživi po uzoru na Dane arheološkog filma, na kojoj će se svake godine prikazivati što više novih igranih, dokumentarnih, animiranih i eksperimentalnih filmova na temu arhitekture.
Kad ste već ovde…
