Tripod kod Bogoslovije: Šta predstavlja vizantijsko plava skulptura Koste Bogdanovića
Oblik i forma skuplture inspirisana je brojem tri koji ne samo u hrišćanstvu već i u mnogim drugim religijama, ima posebnu poziciju i spiritualno značenje.
U poslednjih nekoliko dana, na kružnom toku kod Bogoslovije postavljena je neobična plava konstrukcija za koju su mnogi prolaznici pitali šta predstavlja. Mnogi su počeli da kače njene slike na internetu s pitanjima da li neko zna nešto više o samom delu ili autoru. Odgovor stiže preliminarno, pre svečanog otvaranja, što će nadamo se obradovati sve ljubitelje umetnosti, ali i širu publiku koja prati aktuelna arhitekotnsko-umetnička dešavanja u Beogradu.
Apstraktan oblik skulpture odlično se uklopio uz zgradu popularno nazvanu Toblerona, a svojom vizantijskom plavom bojom najavljuje prilaz Bogosloviji.
Skulptura, pod nazivom Tripod, koja je postavljena u ponedeljak, delo je našeg poznatog vajara i istoričara umetnosti Koste Bogdanovića. Bilo je planirano da ona bude postavljena još 2009. godine, ali je ceo projekat stopiran usled nedostatka sredstava. U međuvremenu, autor nažalost umire 2012. godine, ne dočekavši postavljanje svog dela, za koje se mislilo da je grad i odustao od izrade i postavke. Pozitivne vesti dolaze nekoliko godina kasnije, kada je od strane bivšeg gradskog urbaniste Milutina Folića, potekla inicijativa da se spomenuta skulptura ipak postavi, što je i zvanično najavljeno u novembru 2017. godine.
Autor je još ranije odredio veličinu od oko 8,5m, a grad je u dogovoru sa Kostinim sinom, Markom Bogdanovićem, takođe istoričarem umetnosti, odredio mesto za njenu postavku na kružnom toku ispred Bogoslovskog fakulteta. Dve godine kasnije, ideja je u potpunosti realizovana i Tripod će za koji dan doživeti svečano otvaranje. Ali šta predstavlja Tripod i otkud baš ta upečatljiva vizantijsko plava boja?
Vizantija kao inspiracija
Odgovor ćemo možda dobiti u osvrtu na život i rad autora, koji je po svemu bio višestrana i kompleksna ličnost. Kosta Bogdanović se rodio 1930. u Osijeku, malom mestu u blizini Sarajeva (Ilidža), a 50-ih godina dolazi na studije u Beograd. Diplomira za veoma kratko vreme, u roku od 3 i po godine, a nakon studija istorije umetnosti uči i vajarstvo u ateljeu vajara Sretena Stojanovića u periodu od 1958. do 1962. godine. Na taj način, Bogdanović je imao odlično znanje kako iz teorije tako i iz praktičnog polja umetnosti.
Više nego zavidna i plodonosna umetnička karijera, tokom koje je autor konstantno produbljivao znanja i interesovanja za umetnosti kako lokalnih autora, tako i umetničkih dela inostarnih umetnika, a često i čitavih inostranih kultura, poput blisko i dalekoistočne (islamska i japanska), kao i vizantijska koja je na njega naročito ostavila utisak. Otud ta prepoznatljiva vizantijsko plava boja Tripoda, a koja se zapaža i u mnogim drugim delima manjeg formata, izrađenih pretežno u drvetu, koji su izloženi 2017. godine na izložbi Skulpture i reljefi – Kosta Bogdanović (1930-2012), realizovanoj u Galeriji 212, čiji je autor bio njegov sin Marko.
Dela Koste Bogdanovića poseduju prepoznatljivu crtu arhitektoničnosti i moderne apstrakcije.
Na Kostu je veliki usticaj imala i arhitektura, pre svega posleratna moderna, kada se školovao i sam stvarao, pa njegova dela poseduju tu prepoznatljivu crtu arhitektoničnosti i moderne apstrakcije. Može se slobodno reći da su njegovi uticaji i inspiracije u potpunosti sublimirani u skulpturi Tripod, koja se i svojom pozicijom odlično uklopila u svoje okruženje. Njen oblik, forma koja se oslanja na tri tačke (noge), inspirisana je brojem tri koji ne samo u pravoslavnom hrišćanstvu već i u mnogim drugim religijama, ima posebnu poziciju i spiritualno značenje.
Apstraktan, ekspresionistički oblik odlično se uklopio uz zgradu posleratne moderne, popularno nazvanu „Toblerona“, a svojom vizantijskom plavom bojom najavljuje prilaz zgradi Bogoslovije (arhitekta Aleksandar Deroko), u kojoj se izučava znanje i duhovnost koji su u najtešnjoj vezi sa navedenom bojom. Autor je predvideo da skulptura bude izvedena u prohron čeliku, ali je izvedena u običnom, pocinkovanom, u donjoj zoni u visini od 2 metra, a kako bi bila dugovečnija i kako bi se lakše zaštitila od korozije, prefarbana je specijalnom farbom otpornom na atmosferske uticaje
Iako autor nije doživeo njeno postavljanje, mislimo da se grad izvedbom Tripoda na dostojan način zahvalio Kosti Bogdanoviću za celokupan doprinos umetničkoj struci i široj kulturi na Balkanu.
Stvaralački opus Koste Bogdanovića
Gotovo ceo radni vek, od 1967. do 1994. godine provodi zaposlen u Muzeju savrmene umetnosti gde je radio kao kustos, muzejski savetnik i jedno vreme i kao direktor (1985-87). Bavio se i pedagoškim radom, pa je bio i profesor na Akademiji likovnih umjetnosti u Sarajevu, na Akademiji umjetnosti u Banja Luci, na postdiplomskim studijama na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, na postdiplomskim studijama Arhitektonskog fakulteta u Beogradu i na doktorskim studijama pri Rektoratu Univerziteta umetnosti u Beogradu.
Svih ovih godina neprekidno stvara, kako u smislu umetničkih ostvarenja tako i na polju istorije i teorije umetnosti. Izlagao je na više od 40 samostalnih i nekoliko stotina grupnih izložbi, kako u Srbiji tako i u inostranstvu, a njegova dela sačuvana su u mnogim regionalnim i svetskim muzejima i u više privatnih kolekcija. Od nagrada se izdvajaju Zlatni beočug 1974., Politikina nagrada 1993. i Nagrada ULUPUDS-a za životno delo 2010. godine.
Kad ste već ovde…
„prohron“. ???????????
Reklo bi se da je to Iv Klajn plava, ali za potrebe Bogoslovije nek bude vizantijska 😛
Kosta Bogdanović je autentičan vajar, koji je u svoju skulpturu uneo bojenje drvete plavo i zlatnom bojom . Takodje iu druge materijale. Njegove skulpture zrače pitomom formom, uzvišenošću i lepotom. Ova skulptura je većih dimenzija nego uobičajene i naljazi se na mastu koje se svojom ahitekturom, linijama, oblicima uklapa sa Kostinom, ističući njenu originalnost, Ona oplemenjije ovaj prostor svojom neobičnošću, originalnošću,nesvakidašnjom lepotom,i izdiže ga iz njegove višegodišnje banalnosti.
ž
Niti je ovo Vizantijska plava, niti ima veze sa Bogoslovijom. Svi se pitaju čemu ovakva skulptura umesto krsta. A da je moderna i beznačajna, jeste.
Veoma ne autenticna figura, vrlo siromasna i obican covek se ne moze sa njom nikako odnositi…to nije umetnost, ako nesto ne izazove. Nije ni hriscansko. Podseca me na neke cudne komunisticke kontrukcije koje se mogu naci po bivsem Sovjetskom Savezu. Zasto ne moze nesto da bude lepo? Zar su Bogoslovija i gradjani zasluzili da svaki dan gledaju nekakve celicne grede kao na gradilistu. Nazalost veoma ruzno. Opet razocarenje.
A šta bi to po vama bilo „lepo“? Ne znam koje ste struke, ali primećujem da niste upoznati sa opusom Koste Bogdanovića, ali i da imate averziju od moderne umetnosti iz periodu socijalističke Jugoslavije. Ako bi bilo po ukusu 70% građana, skulpture bi bile samo realizam. Srećom, za ovekve stvari se ne pravi anketa za širu populaciju jer šira populacija se najčešće ne razume u kulturu, umetnost, istoriju već laički deli svoje sudove.
Bravo Marko
Mada je besmisleno objasnjavati
Bogoslovija kljucna rec za problem
Marko , veoma je pretenciozno govoriti iz ugla elte ,Van konteksta naroda u kome se nalazi ta skulptura. Srpski narod ima dovoljan broj kulturnih zauzbinara iz vrha svetske civilizacije ,tako da mu ne treba , dozvola okupatorskih (nezainteresovanih za duhovnu ostavstinu Srba) umetnika, za zdravorazumsko negiranje svrsishodnosti i umetnickih kvaliteta skulpture na Bogosloviji. Pogotovo ,iz iskustva , negiranja izvornih Srpskih umetnika i umetnosti,kroz Jugoslovenstvo i ranije pod okupatorima.Ako Vam niko nije javio ,Jugoslavija (NeSrbija) je Mrtva. Imate odgovornost za uradjeno i izreceno pred Srbima!
uf komunisti i Kraljevi Jugosloveni , u pravljenju Jugoslovenskog naroda ,na zalost Srba koji su jedini zagrizli udicu „viseg cilja“, su „proizveli “ mnoge generacije , bezpolnih ,netralnih ,bezirazajnih ,neutemeljeni i jalovih „umetnika“ ,cija dela ,relativno brzo posle njihove smrti (a kod polovine i za zivota) ,nemaju vise örginalnu“naraciju (objasnjenja koja su dali pri stvaranju) u prepoznavanju novih generacija. Cesto dobiju i drugu naraciju u svrsi falsifikovanja istorije ,a cesto i negacije autohtonog naroda..Teorija zavere ? ne ,dovoljno je pogledati fals podatke iz opisa dela i ono sto vidimo svojim ocima.
Koliko znam pravoslavni kanoni ne dopustaju figuraciju ni Boga ni svetitelja te je postavljanje ove skulpture da dalekim reminescencijama na vizantijsko duhovno nasledje umesno pogotovo sto ova plava boja sve govori o nasoj duhovnoj proslosti. Sa malo je iskazano mnogo…
Iskreno sranje
Boja je lepa i osvežava okolinu a i oblik se uklapa u grubu kubičnost okoline bez previše odvlačenja pažnje jer je na saobraćajnici.
Oblik jeste poprilično apstraktan za nas laike, možda bi neko prepoznatljivije grčko slovo ili simbol bio interesantniji.
Na primer Alfa i Omega, Hi Ro i slično.