Kako ponašanje pešaka, biciklista i vozača može učiniti naše gradove pametnijim
U vremenu kada se gradovi razvijaju društveno i tehnološki, nema sumnje da ćemo sve više viđati sisteme zasnovanim na veštačkoj inteligenciji kako bi proces promena bio lakši promene.
Bespilotne letelice, autonomna vozila bez vozača, robotizovan javni prevoz: sve stu to tehnologije koje pomažu da smanje gužve u saobraćaju. Međutim, uprkos ovih tehnološkim novotarijama koje se neće tako brzo omasoviti (pogotovu kod nas), postoje i brojni načini da bolje organizujemo saobraćaj i učinimo naše gradove pametnijim.
Iako pri pomenu grada budućnosti svi prvo pomislimo na panoramu prepunu dronova, zapravo će najpametniji gradovi biti oni koji u najvećoj meri budu prikupljali podatke tamo gde ljudima najviše i znače – na ulicama.
Procenjivanje ponašanja pešaka
Možda i najneočekivaniji način na koji gradovi postaju pametniji jeste posmatranje i sticanje saznanja o kretanju pešaka kroz grad jer je važno shvatiti kuda se oni kreću i zašto. Ovakva merenja i analize pogodni su kako bi se grad što bolje planski širio i razvijao u budućnosti, međutim ovi podaci mogu biti korisni i vlasnicima prodavnica jer im pomažu da saznaju koliko potencijalnih kupaca mogu očekivati u određenim vremenskim intervalima, kako bi što bolje organizovali svoje resurse.
Iako je analiza kretanja pešaka često zanemarena, ona zapravo predstavlja jednu od ključnih komponenti u razvoju pametnih gradova.
Praćenje automobila i bicikala
Jedno je sigurno – saobraćajne gužve ne voli niko! Međutim, nove tehnologije mogu pomoći i u ovom problemu. Specijalizovani senzori podržani veštačkom inteligencijom, mogu pratiti kretanje automobila i bicikala beležeći tako ključne podatke o njihovim rutama i zadržavanjima. Utvrđivanje protoka saobraćaja, korišćenjem visokotehnološke analize, tačno se utvrđuje koliko je koje vozilo na određenoj lokaciji provelo vremena. Na osnovu ovih podataka, grad se može pametnije širiti i organizovati, piše ArchDaily.
I semafori odaju podatke
Jedan od najzanimljivih načina da grad postane pametniji jeste prikupljanje podataka o saobraćaju jer zahvaljujući njima može se obezbediti veća bezbednost kao i bolja funkcionalnost saobraćajne infrastrukture. Kako gradovi postaju pametniji, tako se i sve veći značaj pridaje poboljšanju sigurnosti kako putničkih vozila i vozača, tako i pešaka. Koristeći se veštačkom inteligencijom pri dobijanju podataka iz saobraćaja u realnom vremenu, dobijaju se informacije koje mogu biti korisne za povećanje bezbednosti.
Veštačka inteligencija povezana sa semaforima može pružiti podatke pomoću kojih bi se utvrdilo gde i zašto nastaju problemi u saobraćaju.
Veštačka inteligencija povezana sa semaforima može pružiti podatke pomoću kojih bi se utvrdilo gde i zašto nastaju problemi u saobraćaju. Dronovi i autonomni automobili su dve nove vrste potencijalnog gradskog prevoza koje su razvijene upravo zahvaljujući ovako prikupljenim podacima. Ovakva vrsta prevoza može znatno da smanji gužve u saobraćaju i da istovremeno poveća sigurnost na ulicama.
Pametni gradovi su oni gradovi se šire tako da građanima obezbede siguran, brz i jeftin transport, dobru infrastrukturu i bogat sadržaj, a da pritom kvalitet života bude na što višem nivou. Možemo li mi tako planirati svoje gradove?
Kad ste već ovde…
