Marina i luka u Sremskoj Mitrovici: Kompromis ili udar na ekologiju?

Proteklih dana su u novinama izlazili prilično optimistični naslovi u „spuštanju Mitrovice na reku“, ali su izlazile i oštre kritike svega onoga što takav plan podrazumeva. Istražujemo šta je sve prethodilo najnovijem predloženom rešenju i gde sve ovo može da vodi.

Sremska Mitrovica je nekada bila jedan od najznačajnijih centara vodnog saobraćaja: dnevno je bilo po nekoliko polazaka parobroda za Šabac ili Beograd, još u vreme kada je Mitrovica bila u Austrougarskoj a ova druga dva grada u Srbiji. Kao grad na velikoj i plovnoj reci, velika je šteta što se rečni saobraćaj ugasio, a građani mogu samo da posmatraju retke teretne brodove i privatne brodiće.

To upada u oko i turistima, koji primećuju da u Mitrovici nema ni teretnog saobraćaja ni kruzera, odnosno, grad koji je bio prestonica Rimskog carstva deluje kao da je u nekom napuštenom rukavcu, slepom crevu. A od turizma se planira živeti, jer je to najpropulzivnija privredna grana u svetu, a i industrijske zone u Mitrovici, za razliku od gašenja industrije u Novom Sadu, na primer, sve više rastu.

Gradu jeste potrebna luka, marina i kruzeri, zbog industrije i turizma, ali mu je potreban i zeleni koridor.

Zbog toga je na sednici Skupštine Grada Sremska Mitrovica usvojena Odluka o izradi Plana detaljne regulacije RTC Luka Leget sa lučkim pristaništem kojom se predviđa novo moderno lučko područje sa lučkim pristaništem u planu je na reci Savi kod Sremske Mitrovice. Ovim bi se Mitrovici vratio stari značaj kao putničkoj ali i teretnoj luci, formirala bi se zona luke međunarodnog značaja. Kako kažu mitrovački urbanisti, u narednih šest meseci će se pristupiti izradi prostornog plana do detalja, a njegov obuhvat biće veći od 80 hektara na levoj sremskoj obali Save. Izveštaj kaže da se planira „gradnja objekata obuhvata marinu, luku, putno, teretno, ali i sportsko pristanište.“ Ali, ovde saga i sukobi tek počinju.

Prvobitni plan

Prvi plan je nastao još krajem zime i početkom proleća kada je do javnosti došao nacrt uređivanja obale istočno od Gradske plaže „Brioni“, u ulici Stevana Sremca, koja ima samo jednu stranu predviđenu za naseljavanje, a druga je nasip iza koje se nalazi reka i veoma velika šuma. Prema tom, prvobitnom planu, predviđalo se pomeranje nasipa za oko 80m ka jugu, te izgradnja 19 četvorospratnica na prostoru sadašnjeg nasipa od restorana „Ribolovac“ do drumskog mosta i izgradnja velike marine uz nestajanje velikog dela šume u zoni pored Save, koja je jedna od retkih preostalih zelenih zona u gradu.

Osim što je u pitanju ekološki koridor međunarodnog ranga, koji je definisan Uredbom o ekološkoj mreži, te se ova ideja kosi sa principima ekologije, postoji još jedan mnogo gori aspekt. Pomeranjem nasipa i obale za 80m prema jugu, smanjila bi se širina reke Save i povećala njena brzina, a time i rušilački potencijal, a i povećao bi se njen vodostaj. A šta bi bilo na tih 80m dobijene površine? Pa, tu bi se, kao druga strana ulice Stevana Sremca, gradile pomenute četvorospratnice za oko, po slobodnoj proceni, hiljadu ljudi. Nije jasno ko bi bio kupac tih stanova i kako se planira priliv stanovništva u grad.

Nadalje, prema Zakonu o šumama čista seča šume nije dozvoljena. Planirano rešenje pomeranja nasipa i izgradnja zgrada je u neskladu sa planovima višeg reda. A šta bi bilo iza, na obali reke, po ovom planu? Bila bi luka za kruzere i marina za privatne brodove, neka vrsta savskog Porto Montenegra, gde bi se intenzivirao saobraćaj između Beograda, Šapca, pa i Novog Sada sa Sremskom Mitrovicom i dalje sa Drinom.

Kako je sve u ovom planu bilo pogrešno, i javnost se digla na noge, uloženo je 600 žalbi, odnosno, amandmana na ovaj plan i on je odbačen.

Revidirano rešenje

Usledio je drugi plan, koji je odbacio ideju pomeranja nasipa i predvideo je da se na istom području zadrži ulica Stevana Sremca sa samo jednom stranom punom stambenih jedinica, dok je druga i dalje isti onaj nasip, ali je sada problem šuma.

Naime, polovina šume je predviđena za „urbanizaciju“ sa dečjim igralištima i plažama i ostalim sadržajima koji su prisutni u priobalju umesto dosadašnjeg „divljeg“ zelenila, ali je sporan deo istočno, gde se planira kompletna seča šume i pravljenje putničke luke i marine, gde bi uplovljavali kruzeri i vezivali se brodovi.

Prostor marine je predviđen na prilično velikih 9,42 hektara, ali na prostornom planu se ne vidi da je predviđen „zeleni koridor“ u širini od makar 15 metara, koji bi omogućio prirodnu odbranu od poplava, a koji je uostalom i propisan uslovima Zavoda za zaštitu prirode (Uredba o ekološkoj mreži).

Rešenje kroz kompromis

Komentari stručne javnosti su uglavnom da je luka i marina neophodna ali da je zeleni koridor obavezan, i da se njegovim izuzimanjem pravi „igralište za imućne koji bi mogli direktno sa keja autima da dolaze i ukrcavaju se u svoje jahte, bez zelenila koje bi im smetalo“. Teretna luka je predviđena iza drumskog mosta i nema preterane rasprave oko nje, budući da je taj deo neuređen, i industrijska zona bez naselja. Takođe, predviđa se i prostor za gradnju objekata, po svoj prilici ugostiteljskih ili možda i jednog administrativnog, na obali reke.

Jedna od zamerki javnosti je da je nekada na ovoj lokaciji postojala luka pod uglom od 45 stepeni gde su zimi bili ukotvljeni brodovi, a deca išla na klizanje (Zimovnik), što je vidljivo na starim slikama iz vazduha. Pitanje je zašto se ne bi moglo napraviti tako nešto?

Kakva će biti odluka posle još jedne javne rasprave, ne znamo, ali se nadamo da će doći do kompromisa. Gradu jeste potrebna luka, potrebna je i marina i kruzeri, koji bi mogli na ovo mesto izuzetnog istorijskog značaja i lepote, nedaleko od ušća Save u Dunav, da dovode turiste, ali bi bilo neophodno da se zadrži zeleni koridor od makar 15-ak metara širine, zbog ekoloških i bezbednosnih razloga.

Kad ste već ovde…

• Brana u Pećincima – katastrofa u najavi?