Kako (slavne) arhitekte mogu pomoći da zatvori postanu humaniji
Film Frank Gehry: Building Justice prikazuje kako je čuveni arhitekta, zajedno sa svojim studentima, razvijao predloge o stvaranju zatvora koji će postati mesto rehabilitacije.
Zahvaljujući inicijativama koje su pokrenule fondacije Art for Justice i Open Society, američki krivični pravosudni sistem bio je pod značajnim nadzorom što je uzrokovalo pokretanje njegove reforme, odnosno elementa koji se tiču projektovanja zatvora i kazneno-popravnih zavoda. Slavni svetski arhitekta Frenk Geri bio je fokusiran na ovu temu od 2016. godine, kada je dobio poziv od filantropa Džordža Soroša da postane deo studije o redizajnu zatvora.
Sav proces istraživanja koji je Geri sproveo sa svojim studentima, predstavljen je u dokumentarnom filmu Frank Gehry: Building Justice. Glavno pitanje koje je Geri postavio u filmu i koje zapravo i predstavlja srž projekta glasi: „Kako bi zatvori izgledali kada bi počeli da tretiramo ljude kao ljudska bića?“
Na prvi pogled, može se učiniti da je Geri napravio čudan odabir za projekat reforme zatvora. Ipak, Soroš i tadašnji direktor fondacije Chris Stone, smatrali su da je poznati arhitekta ovim stavom podstakao razmišljanje „izvan kutije“, kao i da je njegovo učešće u rešavanju ovog problema doprlo do javnosti.
Arhitektura u skandinavskim zatvorima omogućava da ustanova bude mesto lečenja, a ne mesto lišavanja.
Geri je odabrao grupu studenata na master studijama s čuvenog Jejla i s njima počeo da razvija studiju koja je uneta u nastavne sadržaje, kako bi se projekti zatvora obrađivali kroz studije budućih generacija.
Kako bi projekat dobio veće razmere, Geri je zamolio režisera Ultana Guilfoylea da dokumentuje čitav proces, što je on naravno i prihvatio. Guilfoyle je pažljivo pratio i oblikovao priču koja se stvarala tokom Gerijevog rada sa studentima, što je uključivalo diskusije, terenske posete nekim od zatvora, kako domaćim tako i inostranim, kao i razgovore sa zatvorenicima.
Kažnjavanje ili rehabilitacija
Jedna od bivših zatvorenica, Susan Burton, pridružila se studentima tokom posete skandinavskom zatvoru, za koji je istakla da predstavlja mnogo bolji model popravne ustanove u odnosu na američke. „Arhitektura u skandinavskim zatvorima omogućava da ustanova bude mesto lečenja, a ne mesto lišavanja.“ – istakla je Susan.
Zapravo, ta ideja o isceljenju postaje glavno pitanje filma: Da li bi zatvor trebalo da predstavlja kažnjavanje ili rehabilitaciju? Prema rečima Susan, američki kazneni sistem je izuzetno grub i graniči se sa brutalnošću, koja počinje od momenta stupanja u zatvor, piše ArchDaily.
Geri i njegovi studenti posvetili su se ovom pitanju i pokušali da kreiraju arhitektonski model koji bi pomogao u reformi pravosuđa. Naravno, projektantski aspekt samo je jedan mali deo velike zagonetke, ali arhitekte smatraju da bi svojom vizijom mogli da predlože ideju kojoj bi zemlja mogla da teži.
Kad ste već ovde…
