Kako je mogla, a kako će zaista izgledati nova ambasada Nemačke u Beogradu
Šteta je što Nemci nisu želeli da sačuvaju prepoznatljivu fasadu starog objekta, ali s druge strane, ambasada dobija dostojnu naslednicu u vidu zgrade koja se nenametljivo i elegantno uklapa u postojeće arhitektonsko okruženje. Videćemo samo da li će je Beograđani prihvatiti kao i prethodnu…
Ambasade su zvanična predstavništva inostranih država, a pored svoje diplomatske, poseduju i izvesnu kulturološku ulogu. Njihova arhitektura mora pre svega da zadovolji funkcionalno-sigurnosne potrebe, a zatim i da u vizuelnom smislu reprezentuje državu koja je u toj zgradi stacionirana. Nešto slabije države ili čiji političko-privredni uticaj nema neki veći značaj za Srbiju, locirale su svoje ambasade ili konzulate u privatnim zgradama i vilama širom Beograda, najčešće u užem centru ili na Dedinju i Senjaku. Druge pak moćnije države, čiji uticaj nosi presudnu ulogu u razvoju Srbije i regiona u startu su svoja diplomatska predstavništva uselila u zgrade koje su posebno projektovane za tu namenu, pre svega od strane njihovih arhitekata, to jest, projektnih biroa.
Međutim, nije sve tako oduvek bilo, o čemu svedoči nekadašnja (sada već srušena) ambasada SR Nemačke u Kneza Miloša u Beogradu. O tome ko je projektovao staru, ali i kako će izgledati nova zgrada ambasade, pokušaćemo da rasvetlimo u ovom tekstu.
Autor nekadašnje zgrade ambasade SR Nemačke (Zapadne Nemačke) je u javnosti malo poznati domaći arhitekta Bogdan Ignjatović. I dalje nije jasno kako je lovor slave uspeo da zaobiđe ovog talentovanog autora, čije monumentalne zgrade svedoče o njegovom umeću. Karijeru započinje koju godinu pred Drugi svetski rat, da bi vrhunac svoje karijere doživeo 50-ih i 60-ih godina, ponajviše kroz dela izgrađena u Beogradu. Spomenućemo samo zgrade Beogradskog dramskog pozorišta (1947-48), Galerija fresaka (1950-53), hotel Slavija (1960-62), Administrativna zgrada Vlade Srbije (1961-63), poslovna zgrada preduzeća Komgrap (1965).
Zgrada ambasade SR Nemačke dolazi u poznom stvaralačkom periodu jer je projektovana oko 1970, a izvedena 1979. godine. Objekat je zamišljen kao utilitaran, za potrebe funkcionisanja jednog diplomatskog predstavništva, pa je bilo kakvo eksperimentisanje sa formom bilo svedeno isključivo na pročeono fasadno platno.
Ignjatović prepušta AB skeletnu konstrukciju, sa sve stubovima i gredama, u polje fasade, stvarajući time jednu svojevrsnu betonsku rešetku.
Ne računajući krov kao svojevrsnu petu fasadu, koji je svoju formu, kao kod zgrade Narodne biblioteke (arhitekta Ivo Kurtović) ili Filozofskog fakulteta (arhitekta Svetislav Ličina), pronašao u lokalnom narodnom graditeljstvu, lice ove zgrade ne može se uporediti ni sa jednim ostvarenjem koje je izgrađeno na ovim prostorima. Arhitekta Ignjatović polazi od konstruktivističkih načela pa armirano-betonsku skeletnu konstrukciju, sa sve stubovima i gredama, prepušta u polje fasade, stvarajući time jednu svojevrsnu betonsku rešetku. Da li je ovo postignuto i iz izvesnih bezbednosnih razloga ili je to možda jedan sarkastični odgovor na vreme koje je autor proveo iza rešetaka logora, upravo za vreme nemačke okupacije, možda nikada nećemo saznati. Takođe, ovaj brutalistički izraz pojavio se potpuno slučajno, imajući u vidu činjenicu da je armirano-betonska rešetka bila predviđena za oblaganje kulijeom, ali da je najverovatnije po želji investitora zadržana u ovom sirovom obliku.
Rešenje koja zadržava betonsku rešetku
Prvi nagoveštaj rušenja zgrade ambasade pojavio se 2009. godine, kada je raspisan javni arhitektonski konkurs za rešenje nove zgrade ovog diplomatskog predstavništva. Na konkursu nije dodeljena prva nagrada, ali je zato drugonagrađeno rešenje biroa Kuehn Malvezzi iz Berlina prikazalo jedan humani pristup u zaštiti ovog specifičnog arhitektonskog izraza, zadržavši betonsku rešetku ispred novoprojektovanog objekta.
Karl und Probst ponudili su atraktivno rešenje, sa dva atrijumska prostora, u kojem dominira jednostavna kubična forma.
Međutim, SR Nemačka je očigledno imala druge planove čim nije želela da uspostavlja vizuelno-kulturološki kontinuitet za prethodnom državom/politikom, pa su za projektante nove zgrade ambasade izabrali tim arhitekata iz nemačkog projektnog biroa Karl und Probst (KarlundP) iz Minhena.
Nemački autori su, kao i neki od naših biroa na konkursu, ponudili atraktivno rešenje, sa dva atrijumska prostora, u kojem dominira jednostavna, pročišćena, kubična forma. Zanimljivo je da su autori na izvestan način želeli da iskažu povezanost nove zgrade sa državom u kojoj će biti izvedena, predloživši u specifikaciji materijala da kamene ploče od kojih će biti izvedena fasada, budu od sivkasto-beličastog mermera izvađenog na prostoru Srbije. Forma je pre svega bila uslovljena funkcijom, a fasada sa svojim uskim prozorskim otvorima i niskom, ali i pomalo klaustrofobičnom ulaznom partijom, aludira na fortifikacijske objekte, čime je dodatno stavljen akcenat na bezbednosni faktor svakog važnijeg diplomatskog predstavništva. Posmatrajući sa pročelja, arhitekturom dominira simetrija, sklad i perfekcija, a sve su to i dalje osobine nemačkog naroda, poslovanja i državne politike.
5.000 kvadrata do 2020. godine
Ambasada SR Nemačke iseljena je iz stare zgrade već 2012. godine, ali je objekat najpre stajao ispražnjen i napola srušen nekoliko godina, da bi se pre koju godinu pristupilo njegovom konačnom rušenju i postepenom zidanju nove zgrade, koja bi do sredine 2020. godine trebalo da bude završena. Nemamo podatke o vrednosti nove zrade, ali je poznato da će se prostirati na preko 5.000 kvadratnih metara.
S jedne strane velika je šteta što Nemci nisu želeli da sačuvaju onako specifičnu i atraktivnu fasadu (ako već ne celu zgradu) čija prepoznatljiva forma je učinila da se ona pronađe na stranicama mnogih monografija i naučnih radova, koji za temu imaju posleratnu jugoslovnesku modernu arhitekturu.
S druge strane, zgrada ambasade dobija dostojnu naslednicu u vidu zgrade koja se nenametljivo i elegantno uklapa u postojeće arhitektonsko okruženje, a videćemo da li će je Beograđani prihvatiti kao i prethodnu.
Kad ste već ovde…
