Razmišljao je da napusti arhitekturu, a sada pretvara gradove u bolja mesta za život
Iako je u svojoj prošlosti „mrzeo zgrade“ Koichi Takada sada njihovom projektovanju pristupa s puno ljubavi jer je inspiraciju našao u onome što nas okružuje – prirodi.
Na svojoj četvrtoj godini studija Koichi Takada je razmišljao o napuštanju arhitekture. Objasnio je da su mu studije išle dobro, ali da je počeo da mrzi zgrade. Zatim je došao do zaključka da može ili da nastavi da živi u svetu u kom svakodnevno „niču“ građevine koje imaju puno problema ili može da postane arhitekta i promeni način na koji nastaju novi objekti. Srećom, odlučio je da istraje pa je današnja struka bogatija za jednog arhitektu kome je zaista stalo do kvaliteta građevina i života ljudi u njima.
S obzirom na to da je odrastao okružen pirinčanim poljima u ruralnoj okolini Tokija, Takada potpuno razume vrednost življenja sa prirodom. On ističe da su tokom njegovog odrastanja njegova porodica i susedi živeli u harmoniji sa okruženjem. Međutim, urbanizam je počeo da se razvija i već tokom njegovih tinejfžerskih dana grad se potpuno promenio.
S obzirom na to da je odrastao okružen pirinčanim poljima, Takada potpuno razume vrednost življenja sa prirodom.
Ovo poimanje razvoja urbanizma, a sa njim i građevina, postalo je Takadina fascinacija te se odlučio da studira arhitekturu baš u Njujorku, koji mu je tada izgledao kao grad budućnosti.
„Njujork je bio moj san. Ipak, kada sam došao tamo, shvatio sam da je život u betonskoj džungli previše stresan za mene. Odlazio sam u Central Park, jer sam se samo tamo osećao slobodnim da dišem i pitao sam se zašto ta priroda ne može biti deo arhitekture. Tako sam počeo da crtam sa prirodom kao glavnom inspiracijom.“, rekao je za Architectural Digest japanski arhitekta Koichi Takada.
Takadin studio Koichi Takada Architects je 2012. godine osvojio nagradu na međunarodnom konkursu za dizajn enterijera Nacionalnog muzeja u Kataru. Sa ovim projektom Takada je počeo da osvaja svet, jer je kroz njega izrazio kulturološke i ekološke aspekte okolne pustinje kroz unutrašnjost objekta i na taj način pokazao svoju veličinu kao arhitekte.
Želimo da stvorimo mesta koja su više organska i koja imaju mnogo više benefita za ljude. Jednostavne stvari, poput dnevne hostilities stvaraju sreću.
Ovakav pristup arhitekturi Takada i dalje neguje. Tokom jula meseca biće otvoren njegov objekat nazvan Infinity, u Sidneju, koji svojom formom oponaša pećinu Melissani u Grčkoj, u kojoj je kamenje erodirano vodom omogućilo ulazak prirodne svetlosti u unutrašnjost.
Njegova stambena zgrada u Los Anđelesu inspirisana je gigantskim stablom kalifornijskog crvenog drveta, a baza objekta u zoni fasade je izvedena tako da asocira na čuveno podizanje suknje Merlin Monro.
Povratak u zeleniji Njujork?
Iako Takadini projekti krase gradove širom sveta, njegova želja je da se vrati Njujorku, mestu gde je naučio zanat. Ističe da bi voleo da uradi projekat u Njujorku, posebno sada kada je pojačana gradska politika o zelenoj gradnji. Smatra da bi ove promene trebalo da stvore potpuno novo okruženje i dodaje da bi voleo da bude deo tog procesa.
Kad ste već ovde…
Znam da ću zvučati kao ogromni hejter – ali ovo ili nema veze sa prirodom ili je „istraživanje“ za članak urađeno poprilično oskudno. Forma arhitekture inspirisana prirodom suštini nije ništa sem šminke, a nije ni ništa novo. Postoje brojni arhitektonski studiji koji rade po sličnim principima. Ako projektovanje i izvođenje ne prati i ekološke principe (o kojima ništa nije napisano osim na nivou forme objekta, što ne znači da ih ovaj studio ne primenjuje) smatram da je vrlo licimerno da se promoviše pod „inspirisano prirodom“. Naročito kao stručnjaci treba da podižemo svest društva a ne da unižavamo.
Napominjem da kritika nikako nije usmerena na arhitektu ili projekte iz članka (jer nije ni moguće imati kritički stav iz toliko male količine informacija) već na portal. Svestan sam da nije lako stvarati smislene, sadržajane i originalane članke naročito na dvevnom nivou koje izgleda tržište nameće ali ovo je baš na niskom nivou. Cenim puno rubriku gde delite praktična iskustva i savete. Primetno je da pokušavate da stvorite dijalog i možda neko mesto gde će se okupiti struka kroz tekstove i teme vezane za naš region – što je vrlo pohvalno. Kritiku upućujem iz želje da vam pomognem i možda žalim što nisam uložio trud ponekad da na kvalitetan sadržaj uradim nešto više od lajka na društvenim mrežama.