Pivara GVINT / Sanja Velisavljević
Prostorna transparentnost i programska hibridnost izdvajaju ovu Pivaru u Dorćol Platzu kao jedan od trenutno arhitektonski najzanimljivijih lokala u gradu.
Zanatsko pivo je za svega par godina dobilo na popularnosti i značaju kao nikada pre u svojoj istoriji. Godišnje, u Srbiji se popije čak 400 miliona litara piva, što je oko 57 litara po glavi stanovnika! Visoka potražnja za zanatskim pivima, naročito u većim sredinama, kreirala je potrebu za neminovnom specijalizacijom ugostiteljskih objekata.
U smeru aktuelnih trendova, u Dorćol Platzu, novom centru gradskih dešavanja, nedavno je otvorena pivara GVINT. Pažnju na sebe ovaj lokal skrenuo je ne samo raznovrsnim izborom piva, već i atraktivnom arhitekturom realizovanom po projektu Sanje Velisavljević iz SV Design & Development.
Kroz zajedničke napore različitih struka, realizovan je uravnoteženi odnos proizvodnih i ugostiteljskih aktivnosti.
Prostorna transparentnost najveći je kvalitet ovog objekta. Zanatska pivara GVINT je po dimenzijama skromna zgrada – zauzima površinu od oko 160 kvadratnih metara. Međutim, s aspekta arhitektonske tipologije reč je o zdanju nesvakidašnje strukture. Otvaranje objekta na uglu čini ga lokacijski specifičnim ali i prostorno atraktivnim. Ovakvim otvaranjem formira se kontinuitet između prostora terase, lokala i pivnice, čime oni postaju deo jednog vizuelnog pravca i korisničkog toka.
U programskom pogledu, objekat pivnice raščlanjen je na dve funkcionalne zone – prostor proizvodnje i prostor degustacije. „Kako bi se pronašao najbolji odnos dve komplementarne namene, kao i dispozicija istih, vršene su analize svake namene pojedinačno“ – navodi arhitektica Sanja Velisavljević.
Iteracija programskih rešenja podrazumevala je saradnju s tehnolozima u pogledu određivanja optimalnih kapaciteta za proizvodnu delatnost. Kroz zajedničke napore različitih struka realizovan je uravnoteženi odnos proizvodnih i ugostiteljskih aktivnosti.
Put od sirovina do proizvoda izložen je kao sastavni deo korisničkog iskustva. „Kako bi se put tehnologija i samog procesa nastanka piva osvetlio i približio korisniku, dispozicija prostora za degustaciju i druženje postaje vizuelni deo proizvodnje“ – naglašava Sanja. Na ovaj način, pivara nije samo ugostiteljski objekat kao takav već i mali vizitorski centar, otvoren za mnogobrojne posetioce i pivske entuzijaste.
Industrijski stil
Struktura unutrašnje organizacije iskorišćena je kao polazište u oblikovanju eksterijera. Dominantni ugao naglašen je na više načina – visinom, bojom i osvetljenjem. Materijalizacija zgrade kao celine rešena je kroz suprotsavljenost crnih i drvenih površina, uz nekoliko crvenih akcenata. Izbor i uklapanje materijala i detalja u enterijeru prati estetiku industrijskog stila, a pažnju na sebe privlači centralni šank s pomalo dramatičnim prepustom.
Posebno korisničko iskustvo
Kultura dokolice i lake potrošnje nosioci su razvoja savremenih urbanih ekonomija. Po ustaljenoj šemi urbane džentrifikacije, Donji Dorćol postepeno se transformiše i poprima nove uloge i značenja.
U procesu preoblikovanja nasleđene gradske matrice arhitektica Sanja Velisavljević na vešt i kreativan način uklapa dve isključive namene u jedinstveno arhitektonsko zdanje i orginalno korisničko iskustvo.
U zbiru i pojedinačno, prostorna transparentnost i programska hibridnost izdvajaju Pivaru GVINT kao jedan od trenutno arhitektonski najzanimljivijih lokala u gradu.
Fotografije: Relja Ivanić
Kad ste već ovde…
