Čuveni njujorški biro projektuje novi park od Beton hale do Pančevačkog mosta
Grad će angažovati arhitektonski studio iz Njujorka Diller Scofidio + Renfro da izradi master plan za budući linijski park, a projekat će donirati Novak Đoković, Milan Beko, Svetska banka i UNDP.
Šta povezuje Novaka Đokovića, biznismena Milana Beka, Svetsku banku i UNDP? Odgovor je linijski park – buduća zelena oaza koja će se protezati na 4,7 kilometara od Beton hale do Pančevačkog mosta. Projekat za uređenje 47 hektara u donjem Dorćolu izradiće američka kompanija Diller Scofidio + Renfro, a trebalo bi da ga finansira „ovaj kvartet”, kaže za Politiku gradski urbanista Marko Stojčić. Arhitekte iz Njujorka stigle su u dvodnevnu posetu Beogradu kada bi trebalo da se dogovore detalji u vezi sa potpisivanjem ugovora. Delegacija iz Velike jabuke posetiće i Republiku Srpsku jer je, kaže Stojčić, viđena kao autor dela memorijalnog kompleksa logora Jasenovac.
– Razgovarali smo sa sve četiri strane i pristali su da finansiraju master plan budućeg linijskog parka i nadam se da ćemo ugovor potpisati do kraja meseca kako bi arhitekte koje su projektovale slične parkove, High Line na Menhetnu i Zarjadje u Moskvi, mogle od maja da rade projekat čije će ideje biti utkane u plan detaljne regulacije beogradskog parka – ističe Stojčić i dodaje da je ideja da se angažuje biro iz Njujorka potekla, između ostalih, i od njega.
Arhitekte su projektovale slične parkove u svetskim metropolama poput High Line na Menhetnu i Zarjadje u Moskvi.
Reč je o prostoru koji je zauzimala železnička pruga, a ideja grada je, dodaje Stojčić, da se poveže zapušteni deo Dorćola uz reku i centar Beograda. Prva faza transformacije te celine biće potez od Beton hale do teniskih terena Đoković, a poslednja će obuhvatiti zaleđe Luke Beograd sa kojom grad godinama vodi spor oko vlasništva nad zemljištem što je bila glavna kočnica da vlasnik Luke Milan Beko započne gradnju „grada na vodi”, preteče Beograda na vodi, koji je projektovao Danijel Libeskind, američki arhitekta poljskog porekla.
– Beko je zainteresovan da finansira deo projekta od Pančevačkog mosta do Marine Dorćol kako rešenja američkih arhitekata ne bi bila u suprotnosti sa projektom koji on u tom delu planira da razvija – naglašava Stojčić.
Gradski urbanista nema dilemu da će taj prostor biti najatraktivnija rekreativno-zabavna zona koja treba da pomiri potrebe Beograđana i novu arhitekturu koju će osmisliti Diller Scofidio + Renfro, kako kaže, majstori za osmišljavanje atrakcija, i da će privući građane da borave u budućem parku.
– U ovaj projekat maksimalno ćemo uključiti i domaće arhitekte jer je reč o velikom prostoru. Profesor Brana Mitrović već ima predloge za potez oko SC „Milan Gale Muškatirović” – naglašava Stojčić.
Za redizajn napuštene deonice centralne njujorške pruge na zapadnoj strani Menhetna u dužini od oko tri kilometra prikupljeno je 720 ideja iz 36 država pre nego što su posao između ostalih dobili Diller Scofidio + Renfro, a za transformaciju beogradskog priobalja konkurs je izostao.
Zašto bez konkursa?
– Razmišljali smo da li nam je javno nadmetanje potrebno ili ne. Shvatili smo da ćemo izgubiti dosta vremena i da će svetske arhitekte biti i te kako zainteresovane za taj prostor, što bi smanjilo šansu domaćim projektantima koji nemaju veliko iskustvo u preoblikovanju ovakvih prostora. Možda zvuči nelogično, ali izbegavanjem konkursa daćemo veću šansu domaćim arhitektama koji će zajedno sa američkim kolegama 47 hektara pretvoriti u atraktivan park – naglašava Stojčić.
Služba za urbanizam
Služba za urbanizam koja će okupiti 10 stručnjaka biće formirana 24. aprila na sednici Skupštine grada, najavljuje Marko Stojčić. Ona će biti podređena gradskom urbanisti, a direktor službe biće arhitekta Danijela Korica koja na tu poziciju dolazi iz Direkcije za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda.
– Svako od njih dobiće oblast za koju će biti zadužen poput estetike prostora, kvaliteta projekata za javne objekte… Ove godine ističe važnost 104 plana detaljne regulacije i očekuju nas izmene GUP-a i Plana generalne regulacije. Nisam zadovoljan brzinom kojom se planovi izrađuju i daću sve od sebe da se taj proces ubrza, ali i da bude što manje nelogičnosti i nepravdi u planskoj hijerarhiji – obećava Stojčić.
Španska kuća – prvi radni zadatak
Gradski urbanista nema sumnju da će sledeće godine početi uređenje Španske kuće, objekta bez krova i prozora u Ulici braće Krsmanović 2, u kuću arhitekture.
– Prvog dana kada sam imenovan na funkciju gradskog urbaniste najpre sam pozvao Sekretarijat za investicije da im kažem da taj posao ubrzaju. Generalni projekat kuće arhitekture je na Komisiji za kapitalne projekte. Grad će finansirati taj projekat i nije isključeno da ćemo raspisati konkurs za uređenje objekta. U roku od dve do dve i po godine on bi trebalo da bude centar okupljanja beogradskih arhitekata – kaže Stojčić.
Kad ste već ovde…
Ko je vlasnik zemljista ? Koga pomaze UNDP organizacija za pomoc nerazvijenih,i ko uzima kredit od Svedske banke, kao i koji je interes biznismena da gradi park za gradjane, a ne investira u stambene blokove, trzisni centar i poslovni prostor. Sigurno je da taj predivni deo grada koji izlazi na Dunav, trazi svoju rekonstrukciju, ali sigurno ne jos jedno zatvaranje grada prema reci novim naseljem, bez da se sacuva indentitet starog Dorcola.
I šta bi sa tim linijskim parkom? Pisali ste pre 4 meseca o ovome, a sada više ni reči o progresu. Koliko vidim, po onim šinama na Dorćolu još uvek povremeno tutnje vozovi.
Mislim da Srbija i te kako ima resurse i struku da neki biro iz Srbije uradi ovaj zadatak
„Možda zvuči nelogično, ali izbegavanjem konkursa daćemo veću šansu domaćim arhitektama koji će zajedno sa američkim kolegama 47 hektara pretvoriti u atraktivan park – naglašava Stojčić.“
Zašto se stvari ne nazovu pravim imenom: kolonijalizacija i ponižavanje domaće struke. Naravno, najlakše je reći da smo neznalice i da nemamo ideje, i da smo jedino dobri za mukotrpno iscrtavanje tehničke dokumentacije. i to nazvati naravno plemenitim činom jer dobijamo mrve od kolača. Oni će nama za dzabe prodati fore za uzvrat. Kajmak ce pokupiti, dok ce domace arhitekte za krcavicu razradjivati sve do najsitnijih detalja jer su naravno „nestručni“. Naravno da deo kajmaka oni i ulažu. Ali to samo ide u prilog da smo opet jeftino prodali parče sopstvenog grada za dostojanstvo stručnih ljudi koji su izašli iz domaćeg sistema. Svi znaju da se isto desilo i za projekat Beograda na vodi. Dobili smo gradsko ruglo uz jednu dobru kopiju stambene zgrade.