Od kongresnog centra do dečijeg Las Vegasa na Beogradskom sajmu
Očekivalo se da će u sajamskim halama biti smešten novi kongresni centar sa izložbenim prostorom, ali pojavili su se drugi klijenti.
Pre nešto manje od dve godine, bavili smo se temom hala 7, 8 i 9 Beogradskog sajma, za koje je tih dana usledio javni konkurs i prenamena. U raspisu konkursa je bila zadata tema preoblikovanja tih hala u moderni kongresni centar i izložbeni prostor, a na osnovu broja pristiglih radova, to jest, kvaliteta njihovih rešenja, mogli smo zaključiti da je konkurs uspeo. Već tada smo pretpostavili da je ovo jedna vrsta anketnog konkursa, odnosno, stručnog istraživanja za potrebe investitora (Beogradskog sajma), koji je uvideo da dotadašnji Bazar nema održivu funkciju, a da bi kongresni centar bio adekvatna zamena. Niko se nije nadao da će na kraju hale biti prenamenjene u nešto sasvim treće.
Kada se pogleda količina ovih aparata, raspored kako su nanizani jedan do drugoga, ne možete da ne zaključite da smo dobili nešto što podseća na dečiji Las Vegas.
Nakon uklanjanja isparcelisanih štandova Bazara, Beogradski sajam je slobodno mogao da raspolaže halama 7, 8 i 9. Očekivalo se da će u njih zaista biti smešten novi kongresni centar sa izložbenim prostorom, ali pojavili su se drugi klijenti. Početkom oktobra u zakup ovih hala ušla je kompanija Imeks siti d.o.o. iza koje je stao inostrani investitor iz Kine. Tada je najavljeno da će Kinezi investirati sa oko 2,5 miliona evra u projekat zabavnog centra, sa namerom dugoročnog širenja i na druge gradove u Srbiji. Rečeno je da će hala 7 sa svojim sadržajem biti namenjena odrasloj populaciji, sa sadržajem poput bilijara, stonog fudbala i hokeja, dok su druge dve hale najavljene kao prostor za zabavu mlađe populacije. Najavljeno je i da će zabavni centar otvoriti svoja vrata krajem 2018. ili početkom 2019. godine. Nakon nepompeznog otvaranja, zatekli smo dodatno izmenjen sadržaj sajamskih hala.
Jednoruki Džek za decu
U sve tri hale ubačen je isključivo dečiji sadržaj, za zabavu dece od uzrasta od nekoliko godina do tinejdžera. Tome je bio i prilagođen sadržaj, od nečega što podseća na malo veće igraonice, sa penjalicama, toboganima, platformama i mini vozilima, sve do arkadnih igrica.
Međutim, najviše prostora prepušteno je aparatima koji u mnogome podsećaju na jednoruke Džekove ili aparate sa voćkicama, sa sadržajem prilagođenim dečijem uzrastu. Kada se pogleda količina ovih aparata, raspored kako su nanizani jedan do drugoga, ne možete da ne zaključite da smo dobili nešto što podseća na dečiji Las Vegas. Doduše, ovde se deca zvanično ne kockaju, ali na isti način ubacuju žetone i provode vreme ispred aparata, baš kao što odrasli provode vreme u kazinima. Ali otkud ceo ovaj koncept i kako je on stigao sa Istoka?
Pitanje održivosti
Već nekoliko decenija, kineska industrija je pre svega poznata po proizvodnji igračaka. Tačnije, ovaj deo industrije se najbrže razvio, jer je bilo potrebno minimum ulaganja. Kasnije je to sve unapređeno za industriju alata i mašina, zatim nameštaja, automobila i drugih prevoznih sredstava, pa i u sveri digitalnih tehnologija. Nije bilo teško zaključiti da će Kinezi spojiti nekoliko ovih industrija i stvoriti čitavu lepezu proizvoda, namenjenu zabavi jedne široke populacije, za koju ni Zapad nije imao ovakav odgovor. Poučeni zapadnim konceptom zarade na zabavi odraslih, Kinezi su ovaj koncept modifikovali i prilagodili zabavi dece, a epilog ove ideje možemo videti na Beogradskom sajmu.
Čitav prostor funkcioniše potpuno autonomno od spoljnog sveta, kao jedna velika igraonica, a unutar prostora postoji i nekoliko kafe-restorana i jedna prodavnica manjih igračaka. Pitanje je da li je ova lokacija dovoljno održiva za takav koncept zabave, s obzirom da nije u blizini nekog većeg tržnog centra, a veće sajamske aktivnosti tek na mesečnom ili dvomesečnom nivou privlače veći broj posetilaca.
Kad ste već ovde…
