Rijaliti trg: Kako će izgledati rekonstruisan centar Beograda
Kako će izgledati Trg republike u Beogradu čija se izgradnja duga 420 dana prenosi uživo.
Dok javnost biva zapljusnuta apsolutnom televizijskom dekadencijom, opšte nazvanom rijaliti program, struka je takođe dobila sličnu zanimaciju. Naime, prezentujući građevinske radove koji će uslediti u narednim periodu, gradski menadžer Goran Vesić je pored prikazanih projekata izjavio da će oko Trga republike biti postavljene kamere, koje će pratiti tok građevinskih radova.
Posmatrači će na njima moći da vide sve faze radova, kao i one trivijalne stvari, poput toga da li radnici rade svoj posao ili sede pored gradilišta i lenčare. Pretpostavljamo da ovaj vid digitalnog nadzora uveliko postoji u razvijenom svetu, ali koji je namenjen investitorima i izvođačima, ne i zaludnim građanima koji bi gledajući ovo emitovanje ubijali dosadu. Neki su, inspirisani aktuelnim trendovima, nadenuli i ime ovoj „zabavi“ – rijaliti trg.
Ovaj vid digitalnog nadzora postoji u svetu, ali je namenjen investitorima i izvođačima, ne i zaludnim građanima koji bi gledajući ovo emitovanje ubijali dosadu.
Mali istorijski osvrta na arhitektonsko-urbanistički razvoj glavnog beogradskog trga ne bi bio na odmet. Nakon rušenja Stambol kapije (spoljne) i zatrpavanja šanaca tokom realizacije Plana uređenja varoši u šancu, inženjer Emilijana Josimovića, prvi značajniji objekat koji je izgrađen bilo je Narodno pozorište (1868), po projektima arhitekte Aleksandra Bugarskog. Nakon njegove izgradnje, trg dobija naziv Pozorišni, što ostaje do Drugog svetskog rata. Tokom decenija smenjivalo se okruženje samog trga.
Posle Narodnog pozorišta, na trgu je 1882. godine postavljen spomenik Knezu Mihajlu Obrenoviću, italijanskog vajara Enrika Pacija. Iza spomenika, sve do 1903. godine nalazila se kafana „Dardaneli“ u kojoj su najviše sedeli glumci iz obližnjeg pozorišta. Nakon njenog rušenja, na placu je podignuta banka „Uprava fondova“, današnji Narodni muzej. U međuratnom periodu, dijagonalno od banke biva podignuta zgrada osiguravajućeg društva „Riunione“. S druge strane trga u isto vreme nikla je još jedna banka, ovaj put privatna, pod nazivom Jugoslovenska banka, po projektima arhitekte Mateje Bleha, u kojoj se do skoro nalazio Jugoeksport. Poslednja zgrada koju je trg 1957. godine dobio bio je „Dom štampe“, arhitekte Ratomira Bogojevića. Namerno kažemo poslednju jer privremeni tržni centar, popularno nazvan „Staklenac“, ne možemo po svojim kvalitetima svrstati u arhitekturu…
Od Breze do sata
Od kraja 80-ih godina, Trg Republike nije doživeo značajnije promene. S trga su vremenom izbačeni automobili, a dobio je još neke zanimljive elemente. U okviru popločavanja Knez Mihajlove ulice, deo trga bliže istoj je dobio dve fontane, koje su izvedene po idejama arhitekte Branislava Jovina.
U slično vreme, trg dobija velike bubrežaste žardinjere i fontanu „Breze“, postavljenu između istoimenog drveća. U periodu između 1999. i 2000. godine, Trg Republike dobija javni digitalni i analogni sat u vidu čelične konstrukcije, koju je osmislila arhitekta Ksenija Bulatović, a čiju izgradnju je finansirao Delta holding.
Na konkursu za rekonstrukciju Narodnog muzeja iz 2010. godine u raspisu je predloženo da se izgradi i muzejski aneks, koji bi se prostirao ispod samog trga, ali nikada nije došlo da tako sveobuhvatne rekonstrukcije, pa se za sada od te ideje odustalo. Novi konkurs, raspisan 2015. godine za potrebe pronalaženja rešenja za tri gradska trga, iznedrio je pobedničko rešenje za Trg Republike, koje je predložio tim na čelu sa arhitektama Zorica Savičić i Zoran Dmitrović.
Pobedničko rešenje Trga Republike
Ideja koja je osvojila prvo mesto veoma je jednostavna i praktična. Prvo što se zapaža jeste da je trg u potpunosti pročišćen od suvišnih elemenata koji zagušuju vizuru i pešačku komunikaciju. Ostavljen je samo „Delta sat“, dok su svi ostali elementi izbačeni. Trg je popločan ujednačeno, a uz kolovoz je postavljeno drveće, koje se uklapa u ozelenjavanje koje već postoji uz fasadu zgrade narodnog muzeja.
Kako će ulice Uzun Mirkova i Vasina, zajedno sa Studentskim trgom, biti popločane, deo saobraćajnice koja od Kolarčeve prema Francuskoj prolazi preko trga, bio bi pretvoren u ulicu nižeg inteziteta saobraćaja. Na mestu sadašnjeg „Staklenca“ predviđena je zgrada Beogradske opere ili koje druge kulturno-umetničke institucije. Celokupno rešenje je veoma dobro uklopljeno, nenametljivo, bez suvišne dekoracije ili inventara, sa prekopotrebnim drvećem, kako zbog hladovine tako i zbog zvučne izolacije od saobraćajnice koja prolazi sa te strane trga.
420 dana rijalitija
Ostaje još misterija zašto će radovi na rekonstrukciji trga, da bi se izvelo pobedničko rešenje, trajati 420 dana? Neki su se već našalili sa informacijom da je njujorška zgrada Empajer stejt bilding podignuta za 410! Naravno, uvek postoji i faktor uobičajene zarade na prekomernim dnevnicama radnika, koje ostvaruju izvođači, ali izgleda da to nije glavni razlog u ovom slučaju. Naime, ispod Trga republike nalaze se arheološki ostaci iz perioda Rimskog carstva, nekoliko srednjovekovnih država, kao i Osmanskog perioda, koje bi valjalo istražiti.
Zato je ostavljen nešto duži rok za dovršetak radova, a dok oni traju, prolaznici ili oni uz računare, moći će da prate šta će se sve dešavati iza građevinskih ograda. Možda bolje iza građevinske ograde nego na TV programu…
Korisni linkovi:
