Najstariji arheološki lokalitet na svetu nosi vredne arhitektonske lekcije
Da li je arhitektura kakvu danas znamo i volimo nastala na prostoru današnje Turske?
Dobro je poznato da se Gobekli Tepe, 12.000 godina stari arheološki lokalitet u jugoistočnoj Anadoliji, smatra prvim i najstarijim primerom monumentalne arhitekture. Nastalo nekoliko milenijuma pre Stounhendža ili Keopsovih piramida u Gizi, ovo svetilište ujedno predstavlja i najstariji verski objekat na svetu. No, stručnjaci naglašavaju da slučaj Gobekli Tepe krije mnogo više od toga.
Zanimljivo je da se ovaj lokalitet tek u julu ove godine našao na UNESCO listi Svetske kulturne baštine. Samim tim, poteglo se i pitanje da li Gobekli Tepe predstavlja i prvi primer moderne gradnje u istoriji civilizacije. Naime, iako je evidentno da se nekadašnji objekat tokom vremena gradio različitim tehnikama, pojedini elementi konstrukcije su i dalje prepoznatljivi. U njih spadaju noseći stubovi T oblika koji se nalaze u samom centru objekta, dižu se do pet metara u visinu i nekada su pridržavali krov. Stubovi su zapravo izvajani tako da podsećaju na apstraktnu ljudsku figuru te su sigurno nosili i distinktivno versko značenje. Kako navodi Robert Bevan u članku za The Art Newspaper, ovakvi elementi su skulpturalni koliko i strukturalni, i u tome je njihova najveća vrednost.
Sve u svemu, znači li to da su i antički graditelji verovali da funkcija prati formu?
Prvi primer organizovane gradnje
Savremeni naučnici smatraju da određene tehnike gradnje ovog objekta pokazuju zajednički trud zajednice u njegovom nastajanju. Na primer, veruje da se da je u transportu monolita učestvovalo i po stotinu ljudi, što je u to vreme bila impozantna brojka, naročito ako uzmemo u obzir da su tadašnje komune brojale svega dvadesetak članova. Štaviše, danas se veruje da je iza gradnje Gobekli Tepea stajala nekakva društvena organizacija, što je u moderno vreme sasvim uobičajeno.
Moritz Kinzel, arheolog-arhitekta koji radi na ovom lokalitetu to objašnjava ovako: „Građevina se smatra arhitekturom ne samo zbog svoje monumentalnosti već i zbog njenih tehničkih rešenja i percepcije prostora – nju prati određen način razmišljanja. Kinzel naglašava da se svetovno i ritualno u ovom slučaju ne mogu odvojiti kao danas, a da su starije kuće sa ritualnim komponentama takođe otkrivene na lokalitetima u Jordanu i južnom Levantu.
Preteča javnih prostora
Druge karakteristike lokaliteta pokazuju da je lokalno stanovništvo, u vreme kada je građen Gobekli Tepe, polako prestajalo da sakuplja biljke i počelo da radi poljoprivredna dobra. Osim toga, zanimljivo je da se na pojedinim detaljima u okviru građevine jasno ocrtava obličje pasa, te se stoga smatra da su ljudi već u to doba počeli da pripitomljavaju životinje koje danas smatramo domaćim.
U naučnim krugovima vlada mišljenje da je Gobekli Tepe funkcionisao ne samo kao verski objekat, već da je to bilo mesto na kome se okupljala zajednica, gde su se priređivali razni rituali i svečanosti i gde se razmenjivala roba – baš poput javnih prostora kakve poznajemo danas.
Kad ste već ovde…
