Možemo samo zamisliti arhitektonsko-urbanističko rešenje namenjeno za lokaciju veličine 55 hektara. Iskreno se nadamo da će na mestu slavne fabrike nići dostojan arhitektonski naslednik, pre svega projektovan od strane domaćih arhitekata i građen domaćim resursima, piše Marko Stojanović.
Ubrzo posle Drugog svetskog rata, spajanjem nekoliko fabrika, osnovan je Metalski zavod Aleksandar Ranković, koji 1954. biva preimenovan u Industrija traktora i mašina (IMT). Silueta crnog bika nad traktorom (logo fabrike) ubrzo je osvojila celu ondašnju Socijalističku Federativnu Republiku Jugoslaviju. U to vreme, traktor je bio simbol prestiža na jugoslovenskom selu, ali i patriotizma, kada su tih godina sa proizvodne trake sišli prvi domaći modeli, izrađeni prema nacrtima američkog modela Masi Ferguson. Jugoslovenski seljaci više nisu imali potrebu da kupuju uvozne traktore, a IMT tokom šest decenija postojanja, beleži proizvodnju preko 780.000 traktora i drugih mašina.
Radnici i uprava, koji su podizali fabriku, nisu ni sanjali da će ona 40 godina kasnije dostići znatno veću vrednost i to samo zbog zemljišta na kojem se nalazi.
Tokom 70-ih se povećavaju proizvodni kapaciteti i zida se nova fabrika. U tom trenutku, zbog blizine radne snage, ali i infrastrukture, zemljište na Novom Beogradu u Bloku 64 postaje pogodno za ovo vredno proširenje. Radnici i uprava, koji su podizali novu fabriku, nisu ni sanjali da će ona 40 godina kasnije dostići znatno veću vrednost i to samo zbog zemljišta na kojem se nalazi. Naravno da traktori i njihova proizvodnja nikome nisu više bitni…
Pardon, jeste proizvodnja traktora i dalje nekom bitna, ali taj neko dolazi iz Indije i zastupa kompaniju TAFE (Kamal Ahuđa), koja je otkupila proizvodne pečate, kako bi se proizvodnja traktora nastavila i bilo nastavljeno snabdevanje indijskog i pakistanskog tržišta, koje je decenijama kupovalo naše traktore i opremu. Da li je moguće da niko od domaćih investitora nije mogao da se seti da privatizuje fabriku i nastavi sa poslovanjem na istočnom tržištu, koje broji milione kupaca na godišnjem nivou? Ali, to je već neka druga priča. Našoj državi i našim biznismenima već deceniju i po je zanimljiva samo (pre)prodaja nekretnine, a IMT-ova je posebno zanimljiva.
Srce Novog Beograda
U vreme kada je zidan fabrički kompleks IMT-a, okruživali su ga stambeni blokovi i još uvek neizgrađene livade. Pozicija slična onoj na industrijskoj periferiji Rakovice (Industrija motora Rakovica) ili Železnika (Livnica Ivo Lola Ribar). Međutim, za razliku od ovih, i dalje perifernih naselja, Novi Beograd je širenjem prerastao industrijski potencijal i pretočio ga u poslovni i rezidencijalni. Obruč oko IMT-a se u poslednjih 15 godina postepeno stezao, kidišući na njegovu lokaciju. Pored stambenih blokova 63, 44 i 70, koji su već bil izgrađeni, zidaju se tržni centar Delta City u Bloku 67, a zatim i Airport City i West 65 u Bloku 65. Vrhunac je aktuelna izgradnja stambeno-poslovnog kompleksa u Bloku 67a. Kada se pogleda na mapi, preko satelitskog snimka, kompleks IMT-a postao je srce Novog Beograda, to jest, najekskluzivnija lokacija, koja će uskoro dobiti novog vlasnika i pretvoriti je u novi poslovno-rezidencijalni centar.
Budućnost lokacije
Fabrika TAFE je pečate otkupila za nešto više od pola miliona evra, a zemljište (zajedno s neupotrebljivim fabričkim zgradama, koje će biti srušene), procenjeno je na oko 30 miliona evra. Neki čak tvrde da je realna vrednost preko 50 miliona evra. Možemo samo zamisliti arhitektonsko-urbanističko rešenje namenjeno za lokaciju veličine 55 hektara…
Tokom meseca jula, ali možda i nešto kasnije, pojaviće se kupac i novi vlasnik IMT-a, a svi se iskreno nadamo da će na mestu slavne fabrike nići dostojan arhitektonski naslednik, pre svega projektovan od strane domaćih arhitekata i građen domaćim resursima.
Kad ste već ovde…
O kakvim pečatima se govori u tekstu?
Pečati se odnose na licence za proizvodnju traktora. U prevodu, indijska kompanija je kupila proizodnju, ali nije kupila fabriku i zemljište. Zato su platili samo pola miliona evra. Njih interesuje da proizvodnju i servisiranje nastave, ali ne nužno u okviru fabričkog kompleksa na Novom Beogradu već najverovatnije u okviru jednog manjeg pogona izvan grada.