Ovako izgleda „planina“ koja će oživeti Zeleni venac
Arhitektonski tim Stattwerk d.o.o predstavio je idejno rešenje za budući eko-centar na Zelenom vencu – prvu energetski efikasnu zgradu sa zelenim fasadama u Srbiji.
Rešenje karakteriše organska forma, koja podseća na živu, pulsirajuću, planinu smeštenu u srcu Beograda. Reč je o multifunkcionalnom objektu, koji će, između ostalog, sadržati i eko-hab – centar za edukaciju, rad i stručno usavršavanje, kao i prvi javni vidikovac u centru grada, a poseban deo biće namenjen ekološkim vidovima transporta.
Prvi soliter sa zelenim fasadama u Srbiji, imaće ukupnu površinu veću od 30.000, a zelene fasade će zauzeti 2.737 metara kvadratnih. Pored vertikalnih zelenih fasadnih sistema, na spoljašnjim delovima objekta nalaziće se dodatno zelenilo u vidu saksijskih biljaka, a krovovi ukupne površine 2.631 m² takođe će biti zeleni. Unutrašnjost objekta će, isto tako, biti oplemenjena brojnim biljkama.
Prvi soliter sa zelenim fasadama u Srbiji imaće zelenu fasadu površine 2.737 metara kvadratnih.
„Inspiracija za idejno rešenje proistekla je iz analize same lokacije – Zelenog venca, koji je jedan od najprometnijih i, samim tim, i najzagađenijih delova grada. Zamisao našeg tima je da doprinesemo poboljšanju kvaliteta života u centralnoj gradskoj zoni – kako uticajem na smanjenje zagađenja i buke zelenim fasadama, tako i kraćim zadržavanjem vozila na ulici, čemu će doprineti garaža u našem objektu“, ističu u „Stattwerku.
„Naš kreativni koncept poručuje da je priroda veća od arhitekture. Ona se stalno menja – svako godišnje doba donosi novi izgled, a samim tim kroz promene prolazi i naša zgrada. U procesu stvaranja ovog rešenja prolazili smo kroz različite faze promišljanja. Od pluća grada, došli smo do zamisli planine koja oživljava, predstavlja simbol održivog razvoja i može staviti Beograd na svetsku arhitektonsku mapu.“
Ekološka multifunkcionalna zgrada
Objekat će biti multifunkcionalan. Eko-hab – centar za edukaciju i praktično stručno usavršavanje učenika, studenata i mladih naučnika, zauzeće četiri etaže zgrade i sastojaće se od konferencijskih sala i učionica, eko-prodavnice i sajma, kao i prostora za rad namenjenog startapima i pojedincima koji razvijaju zelene ideje.
Stattwerk zgrada sadržaće i poslovni prostor namenjen isključivo ekološki orijentisanim kompanijama i organizacijama, kao i apart-hotel. U podnožju će se nalaziti garaža sa 514 parking mesta, kao i parking za bicikle i punjači za električna vozila. Krov najvišeg dela objekta previđen je za javni vidikovac i eko-restoran.
Konzole prave mikroklimatsku barijeru između unutrašnjeg i spoljašnjeg prostora zgrade i ujedno kontrolišu upad sunčevog zračenja u letnjem i zimskom periodu.
Samo oblikovanje zgrade je osmišljeno tako da optimizuje potrošnju energije. Konzole predviđene idejnim rešenjem prave mikroklimatsku barijeru između unutrašnjeg i spoljašnjeg prostora zgrade i ujedno kontrolišu upad sunčevog zračenja u letnjem i zimskom periodu.
Obnovljivi izvori energije
Projekat predviđa korišćenje fotonaponskih ćelija, vetrogenetatora, geotermalne energije, kao i razmenu toplote u okviru kanalizacionih sistema i upotrebu piezoelektričnih podova.
Objekat je zamišljen kao svojevrsna studija slučaja za funkcionisanje kako već poznatih obnovljivih izvora energije, tako i za testiranje novih tehnologija i približavanje inovacija u ovoj oblasti domaćoj stručnoj i široj javnosti.
Pogledajte i sadržaje Stattwerk eko-centra:
Foto: Stattwerk
Hahaha, bas je planina. Doduse prva slika bas i nije nesto lepa.
grozota! još jedna grdosija u centru koja će svakako učiniti bgd jedan od najružnijih gradova na svetu!
Sada je 2020 a zgrada je i dalje ogoljena i ruglo.
Sramota za arhitekturu Beograda.
„Resenje karakterise organska forma, koja podseca na zivu pulsirajucu, planinu…“
Sta je ovde organsko? Ovo je jedan obican soliter, zgradurina, zaobljenih ivica ( arhitekta je ocigledno fan opcije fillet u Autocadu), a to ne predstavlja definiciju organske forme u arhitekturi, jer ovde tesko da sta predstavlja harmoniju izmedju coveka i prirode ( to sto je neko nalepio zelenilo na fasadu, stavio drvece i zbunje po terasama je nepromisljeni kic), a da ne pricamo o tome da objekat nije bas nesto uspesno integrisan u okolinu ( strci kao promena na kozi koja deluje maligno, ali niste sigurni). Pulsirajuca planina, vise kao pulsirajuca hrpa gluposti!
A što ne obnove orginalnu fasadu? Milica Šterić je dobila nagradu za ovu zgradu. Mislim da bi trebalo ispoštovati orginalno delo.