Tramvaj u Novom Sadu i dalje neizvestan

Nezadovoljni saobraćajnim gužvama, mnogi Novosađani na pitanje šta bi prvo promenili u svom gradu, redovno navode da bi na ulice vratili tramvaje.

Urbanisti kažu da ta ideja nije nova, da su u planovima ucrtane trase uz napomenu da je ovakav vid prevoza potreban, a u Gradskom saobraćajnom preduzeću odavno zagovaraju takvo rešenje kao ekonomičnije i čistije.

U Gradskoj kući, međutim, trenutno stanje u budžetu za razvoj saobraćaja slikovito opisuju rečima: novca nema ni za kupovinu više autobusa za GSP, a kamoli za tramvaje, a o eventualnom javno-privatnom partnerstvu se i ne razmišlja.

Stariji sugrađani se sa nostalgijom sećaju poslednjih tramvaja, sklonjenih sa ulica pre pola veka i priče o tome kada će se opet čuti zvono sa takvih vozila u gradu od tada i ne prestaju.

– Jedna od najvećih grešaka je što smo ukinuli tramvaje. Da se ta mreža razvijala i održavala, imali bismo sada mnogo štedljiviji i ekološki čistiji javni prevoz. Ali, tako je bilo i, eto, već tridesetak godina se priča o povratku tramvaja. Bilo je raznih analiza i studija, a glavni problem je obim investicije, jer uvođenje tramvaja zahteva veliki novac. Novi Sad i pre 100 godina nije sam ulagao u mrežu, nego dao taj posao budimpeštanskoj firmi – priča Branko Desnica, šef sektora razvoja u GSP.

Branko Desnica, šef sektora razvoja u GSP
Prednost tramvajske mreže Desnica vidi i u tome što je nezavisan od drugog saobraćaja, brže se kreće kroz grad i skraćuje vreme za putovanje.
Poslednja velika analiza rađena je 1997. i njom je bilo predviđen povratak tramvaja na ulice ove ili 2011. godine. Gradski urbanisti sada, u sklopu priprema za izradu novog Generalnog plana grada, rade i reviziju tog projekta, da bi se videlo da li tada predložene trase i dalje imaju svrhu ili ih treba modifikovati.

– Snimićemo situaciju na terenu, brojati putnike na pojedinim pravcima, raditi ankete i druge analize da bismo proverili koliko se situacija promenila od 1997. do danas. Nije na nama da odlučimo da li će biti tramvaja, to je na gradskim vlastima – kaže Aleksandar Jevđenić iz „Urbanizma“.

On dodaje i da su dosadašnje analize o potrebi uvođenja tramvaja, koji sada za razliku od pre 50 godina predstavlja komforan i brži način prevoza, rađene samo prema potrebama putnika, ali ne i sa ekonomske strane. On takođe kaže da je to velika investicija i da u svetu ima nebrojeno kombinacija da se ona izvede, od potpuno državnih sistema do potpuno privatnih.

U Gradskoj kući, sem potvrde da su od urbanista zatražili da se uradi nova analiza, nema zvaničnih informacija o tome da li se nešto i radi na povratku tramvaja, o čemu su pričali i svi njihovi prethodnici u prethodne tri decenije. Za postavljanje šina, gradnju depoa, kupovinu tramvaja i obuku kočničara potrebno je obezbediti više desetina miliona evra. Grad sada taj novac nema, kao ni zvaničnih komentara čelnika o predlozima da se eventualno to ostvari kroz javno-privatno partnerstvo.

Urbanisti će, međutim, pri projektovanju ulica i mostova i dalje paziti da ostane „baštica“ u koju se mogu postaviti tramvajske šine.
(Blic)