Građevinarstvo, Izdvojeno

Kako najpovoljnije i najtoplije pregurati predstojeću grejnu sezonu

Koji vid grejanja je najelegantniji, a koji najromantičniji? Ostanite s nama do kraja teksta i saznajte koji su to sistemi grejanja budućnosti!

Iako nas leto napušta u fazama i daje nam lažne nade, proteklih nekoliko hladnih dana dovoljan je podsetnik da je jesen već uveliko tu. Slojevi odeće i topli napici tu su da nam trenutno ublaže zimu ali kako najadekvatnije toplotno obezbediti prostore u kojim živimo i radimo?

Sproveli smo istraživanje i došli do podataka koliko su efikasne i ekonomične vrste grejanja standardne za naše područje, ali i koji su to sistemi ophođenja prema energiji koji bi bili korisni kako za nas tako i za naše okruženje, kako na lokalnom tako i na globalnom nivou. Saznajte do kakvih smo saznanja došli!

Centralno ili etažno?

Neretko postoje nedoumice u vezi sa centralnim, odnosno, etažnim grejnim sistemima, jer se oni smatraju sinonimima. Za oba pojma je zajedničko to što podrazumevaju proizvodnju toplotne energije u centralnoj jedinici sistema, koja se potom sprovodi do grejnih tela, odnosno do radijatora.

Ipak, pod centralnim grejanjem se najčešće podrazumeva sistem „na daljinu“, i u tom sistemu gradske toplane su posrednici, dok se etažnim smatra postavka u kojoj je centralni kotao u sklopu stambene jedinice. U zavisnosti od vrste ogreva koji se koristi postoje različiti tipovi kotlova i oni mogu biti električni, gasni, na tečna ili na čvrsta goriva.

Prednosti kod centralnog grejanja su ujednačena temperatura u svim prostorijama, nema dodatnih troškova i postoji obezbeđeno održavanje sistema, dok se za mane može istaći nemogućnost smanjenja ili povećanja grejanja, kao i njegovo isključivanje. Mana ovog sistema grejanja je i što se računi plaćaju tokom cele godine bez obzira da li su radijatori topli ili ne.

Daljinsko grejanje: Toplo ali se plaća tokom cele godine. Foto: Erik Odin, Unsplash

Efektivnost grejanja varira najviše od stanja objekta. Zato prvo izolujte fasadu i zamenite dotrajale prozore!

 

Prednosti vezane za etažno grejanje su potpuna kontrola nad uključivanjem i isključivanjem grejanja, kao i regulisanje inteziteta toplote u prostorijama. Takođe, prednost kod ove vrste grejanja je i to što se računi ne plaćaju tokom cele godine.

S druge strane, problemi kod ove vrste grejanja su održavanje sistema, što podrazumeva da neko od ukućana mora konstantno biti zadužen da snadbeva kotao što često može biti prljav i naporan posao. Takođe, problem može biti i činjenica da se za kotao i energente mora obezbediti posebna prostorija. Poblem kod ove vrste grejanja predstavlja i veoma promenljiva cena energenata koja često zavisi od mesta u kom živite kao i doba godine u kom ga nabavljate.

Romantično ali prljavo

Grejanje na drva je jeftinije u onim sredinama gde je ovaj energent lako dostupan ili je moguće nabaviti drva lošijeg kvaliteta. Grejanje na ovaj način ima draž zbog toga što je romantično, ali iziskuje dosta angažovanja u pogledu cepanja drveta i njegovog prilagođavanja veličini peći. Takođe, iziskuje veliki prostor za lagerovanje drveta na pravi način (kako ne bi pokislo i istrulilo), a definitivno spada i u najprljavije načine grejanja (pepeo, garež, piljevina, čađ u vazduhu).

Grejanja na drva: Romantično ali prljavo. Foto: Lui Peng, Unsplash

Gas, ugalj, pelet

Otprilike jednako će vas koštati i grejanje na prirodni gas (400-500 evra), dok je za grejanje na lož-ulje potrebno izdvojiti i do dva ili tri puta veću cifru. Troškovi za grejanje na ugalj su konstantni jer mu se cena tokom godina nije značajnije menjala. Grejanje na pelet je čistije i povoljnije od grejanja na ugalj, ali nije povoljnija od prirodnog gasa i nekih vrsta toplotnih pumpi.

Prednost ovog sistema grejanja što se ne mora često ložiti. Naime, peći na pelet imaju integrisane kante koje se mogu napuniti svakih nekoliko dana, a većina pelet kotlova imaju samostalne kante koje drže pelete za nekoliko meseci loženja. Redovno loženje nije potrebno – za razliku od peći na drva. Mane grejanja na pelet su često prisutna buka zbog ventilatora, kao i zavisnost od električne energije za pokretanje tih istih ventilatora.

Generalna prednost kog grejanja preko kotla je i mogućnost grejanja vode na ovaj način, pa tako nije potrebno trošiti struju na rad bojlera.

Nek bude toplo na nogama

Ukoliko pak želite da izbegnete radijatore u svom domu i budete sigurni da će temperatura biti ujednačena u svakom delu kuće tu je podno grejanje. Ipak, početna ulaganja i proces postavljanja ove vrste grejnih tela zahteva nešto više novca i vremena, pa se ova vrsta grejanja preporučuje za objekte koji su u izgradnji.

Kada se govori o etažnom grejanju, veoma dobro rešenje je i korišćenje geotermalnih pumpi. Primenom ovog sistem koristi se toplota podzemnih voda ili samog zemljišta, koju od njih uzima voda koja se kreće kroz cevi postavljene ispod površine zemlje i dalje je prenosi na grejanje kuće. Iako je potrebno izdvojiti i do nekoliko hiljada evra kako bi se ovaj sistem ugradio, računi se znatno smanjuju jer je ovo svakako isplativ sistem grejanja. Grejanje na geotermalnu energiju je ujedno i ekološki održivo jer nema emisije štetnih gasova, nema potrebe za sečom šuma a koristi se energija koja već postoji u zemlji.

Podno grejanje: Dobar izbor ako ste u izgradnji

Noćna akumulacija

Ukoliko se pak odlučite na grejanje na struju i tu postoji nekoliko opcija. Svakako je najekonomičnije koristiti uređaje koji se akumuliraju noću, kada je struja jeftinija, tako da su termoakomulacione peći često i dalje veoma prisutno grejno telo u našim domovima. Međutim, njihove mane su nemogućnost ravnomernog zagrevanja prostorija i značajan porast računa za struju ukoliko se nađete u situaciji da morate da dopunjujete peć u toku dana.

Hladno iza ugla

Ukoliko se odlučite za grejanje preko klima uređaja, računi za struju vam neće biti veliki kao kod korišćenja drugih uređaja koji koriste električnu energiju. Određene vrste klima uređaja, poput inverterskih klima, mogu efektno da zagreju prostor i kada se temperatura spusti i do -18 C. Međutim, ukoliko prostorije nisu povoljno raspoređene one se neće ravnomerno zagrejati.

Problem postoji i kod činjenice da je klima uređaj prvenstveno namenjen za hlađenje pa se postavlja na pri plafonu što je suprotno potrebama sistema za grejanje. Naime, hladan vazduh pada dole, a topao se diže pa se baš zato, zbog efektivnijeg rada, uređaji za grejanje postavljaju što bliže podu.

Norveški recept

U prostorima koje se privremeno greju česta je upotreba grejalica, uljanih radijatora i kalorifera. Ovakvi uređaji za grejanje uglavnom su veliki potrošači, a drugi problem je brz gubitak toplote od trenutka kada se uređaj isključi.

Međutim, nedavno su se na tržištu pojavili i takozvani norveški radijatori. Još uvek postoji polemika oko toga da li je grejanje na ovu vrstu radijatora isplativo ili ne. Proizvođači ističu da norveški radijatori imaju termostate velike preciznosti i da na taj način mogu da dobro regulišu i održavaju zadatu temperaturu. Takođe, proizvođači se hvale i grejačima velike radne površine koji odaju veću količinu toplote koja se, zahvaljujući unutrašnjim sistemima, ravnomerno širi kroz prostor. Prednost im je i što ne zahtevaju trofaznu struju pa se mogu priključiti na obične monofazne utičnice i uglavnom ne idu preko 2kW snage.

Koji god način grejanja izaberete za vaš stambeni ili poslovni prostor od velikog, gotovo presudnog značaja je stanje u kom se objekat nalazi. Potrošnja, kao i efektivnost grejanja variraju u zavisnosti od više faktora: toplotne izolacije prostora, vrste i debljine zidova, kvaliteta prozora i prozorskih stakala. Jednom rečju, od sveobuhvatne mogućnosti gubitka toplote.

Norveški radijatori: Recept sa severa… Foto: Rovex

Najjeftinije na drvo?

Agencija za energetiku je nedavno sprovela istraživanje koje je dalo rezultate koji pokazuju razliku u ceni za standardne vrste grejanja u Srbiji. Kao primer, uzet je prosečno izolovan stan od 60 kvadratnih metara.

Ukoliko se grejete na drva i živite u područjima u kojim se ono može nabaviti po nižoj ceni (na primer 4.500 dinara po kubiku), ali i ako imate peći čija je efikasnost veća, grejaćete se najjeftinije i to po ceni od 37 hiljada dinara za sezonu. Ako pak drva nabavljate po većoj ceni, grejanje će vas koštati i do 60 hiljada dinara. U povoljnije načine grejanja spada i ono na prirodni gas, za koji je potrebno izdvojiti 42 hiljade, dok je ugalj nešto skuplji i njegova cena je 47 hiljada dinara. Domaćinstva koja koriste termoakomulacione peći imaće troškove od 48 hiljada, ali pod uslovom da peć pune po jeftinijoj noćnoj struju. Ukoliko dopunjujete peć u toku dana samo na dva sata, račun će vam se povećati za čak 44% i iznosiće 69 hiljada. Najskuplje će proći oni koji koriste električnu energiju direktno u grejnim telima i kotlovima za etažno grejanje, kao i propan butan gas. Ta domaćinstva bi trebalo da izdvoje 128 hiljada za grejnu sezonu.

Kao što smo ranije rekli, odlučujući faktor pri rangiranju ipak predstavljaju uslovi u kojim se objekat nalazi, tako da ovo istaživanje možemo uzeti sa rezervom, ali ipak vam može pomoći kao početni orijentir.

Grejanje na šta?

Tema koju ne bi trebalo zaobići kada se govori o grejanju jeste i energetska održivost kao i sistemi koji omogućavaju da se energija prikuplja na ekološki prihvatljiviji način za naše okruženje. Neminovno je da u Srbiji postoji mali broj građana koji su se odlučili za inovativna rešenja koja podrazumevaju primenu obnovljivih izvora energije, koji se sve češće koriste u čitavom svetu.

Iako naša zemlja ima veliki potencijal za korišćenje obnovljivih izvora energije, poput biomase u koju spadaju ostaci ratarske proizvodnje, rezidbe iz voćarstva i vinogradarstva i šumarstva, oni ostaju neiskorišćeni.

Udeo energije iz obnovljivih izvora u ukupnoj potrošnji energije u 2009. godine bio je 21,2%. Od toga je najviše korišćena biomasa – 11,5 %, koju najvećim delom čini tradicionalno grejanje domaćinstava drvetom.

S druge strane, u Nemačkoj, Francuskoj i Švedskoj, u ukupnoj potrošnji energije bioenergija čini 42 %. Zato i nije za čuđenje da je obaveza Srbije da do 2020. godine poveća učešće obnovljivih izvora energije na 27 %.

Ipak, prema određenim saznanjima, i Srbija počinje da biva svesna koliko štete možemo naneti planeti nastavimo li da se prema njoj ophodimo na dosadašnji način. Postoji uvid u Nacionalni akcioni plan za korišćenje obnovljivih izvora energije Republike Srbije, koji je donet 2013. godine. Predstoji nam da vidimo kako će se zamišljeni plan zaista realizovati.

Biomasa: Grejanje na ostatke iz poljoprivredne proizvodnje. Foto: Calvin Aman, Unsplash

Cvokotanje za planetu

Svakako vam preporučujemo da razmotrite jednu od mnogobrojnih opcija korišćenja obnovljivih izvora energije jer će vam se tokom vremena takav način grejanja ispostaviti kao isplativ a ujedno ćete doprineti očuvanju naše planete.

Ako pak i ove sezone nameravate da se grejete na jedan od standardnih načina, razmotrite trenutno stanje vašeg objekta, uslove u kojim se on nalazi i napravite računicu koji bi vid grejanja bio najpovoljniji i najefikasniji za vaš dom.

Foto: Erik OdiinLui Peng, Calvin Aman sa Unsplash

Kada ste već tu, pročitajte i ovo:

Postani deo Gradnja zajednice

Najnovije vesti s našeg portala svakog petka u vašem sandučetu.

Srodni tekstovi

Ostavite odgovor

Obavezna polja *