Prva virtuelna toplana na prostoru bivše Jugoslavije
Trstenik snabdeva građane toplotnom energijom potpuno automatski i bez ljudske posade.
U centralnoj Srbiji, u plodnoj dolini Zapadne Morave, leži grad Trstenik. Još od osamdesetih godina prošlog veka, građane ovog grada grejala je JKP Energetika. Ali kako?
Industrijski gigant Prva Petoletka je manji deo sopstvenih 70MW kotlovskih kapaciteta dala na korišćenje gradskoj toplani. Energija je dopremana vrelovodom velikog prečnika koji je polazio iz kilometar udaljene fabrike i provlačio se kroz gradsku infrastrukturu, sve do korisnika.
Krpljenje sistema
Dve-tri decenije kasnije, ekonomska kriza i sankcije dovele su ovaj sistem do katastrofalnog stanja. Zbog manje proizvodnje u Prvoj Petoletki, potrebe za toplotnom energijom su značajno pale. Kotlovi su postali preglomazni i neefikasni. Oprema u kotlarnici kreće da otkazuje, dok je porozan i truo vrelovod zahtevao svakodnevno krpljenje.
Nezadovoljni cenom i kvalitetom usluge, građani Trstenika počeli su da se isključuju s Toplane.
Toplana je zbog korišćenja mazuta viđena i kao ekološki prestupnik. Dugovi Energetike narasli su na više od pet miliona evra. Nezadovoljni cenom i kvalitetom usluge, građani su počeli da se isključuju s Toplane. Nešto je moralo da se preduzme jer krpljenje više nije bilo opcija. Grad je uradio nešto potpuno drugačije i dosad neviđeno na prostorima bivše Jugoslavije.
Virtuelna toplana
Grad je 2014. godine ugasio stari izvor u Prvoj Petoletki. Sahranjuje stare, oštećene vrelovode i izgrađuje deo novih toplovoda. U jednom moćnom zahvatu dovodi toplotne izvore u sam centar konzuma gde su korisnici, izbacuje mazut i kao energent uvodi prirodni gas.
Spakovane u svega 35 kvadrata, ovim virtuelnim toplanama može se daljinski nadzirati, kontrolisati i upravljati.
Na četiri izabrane lokacije u gradu postavljaju se četiri Viessmannove energetski efikasne centrale na gas, predviđena da potpuno automatski i bez ljudske posade greju korisnike. Prilagodljive svakoj lokaciji, ove centrale uzimaju u obzir i mikroklimu i spoljne temperature konkretne sredine. Spakovane u svega 35 m2, ove centrale mogu se daljinski nadzirati, kontrolisati i upravljati, ispunjavajući sve ekološke propise o štetnim emisijama.
Na fasade 13 gradskih javnih objekata postavljaju se mikro-toplane, gasni generatori toplote koji koriste štedljivu kondezacionu tehniku za grejanje. Sve osnovne, srednje i jedna visoka škola, pet zdravstvenih objekata, dva vrtića, dva objekta kulture i jedan sportski objekat ovako dobijaju izvor grejanja praktično u kući smanjujući troškove na teorijski minimum. Samo na tim objektima ostvarena je ušteda veća od 50%.
Trstenik je jedini grad u bivšoj Jugoslaviji koji ima 100% decentralizovani sistem daljinskog grejanja.
Time je u potpunosti zaokružen ovaj originalni koncept virtuelne toplane. Decentralizovan sistem proizvodnje toplotne energije i primena kondezacione gasne opreme smanjiće troškove proizvodnje i distribucije za oko 50%. Pristupom totalne decentralizacije, dubici na mreži smanjeni su za 30%, troškovi ljudstva do 60%, troškovi održavanja toplotnih izvora 3-5 puta, troškovi sredstava za tretman i kondicioniranje vode za 50%. Same centrale su 30-40 posto efikasnije od starog izvora, a pritom su emisije ugljen-dioksida i azotnih oksida smanjene za više od pola.
Grejanje budućnosti
Ovaj kapitalni projekat doneo je i indirektne pozitivne efekte. Pre svega, aktivirana je instalacija prirodnog gasa koju država Srbija izgradila 2009, a koja pet godina nije korišćena. Tri fabrike Petoletke danas takođe koriste prednosti ove tehnike.
Trstenik je jedini grad u bivšoj Jugoslaviji koji ima 100% decentralizovani sistem daljinskog grejanja. Za samo dve godine, od inicijalnog predloga do realizacije, jedan od najneefikasnijih sistema daljinskog grejanja, postao je zahvaljujući Viessman sistemima primer grejanja budućnosti koji efikasno greje i ne zagađuje životnu sredinu.
Foto: YouTube screenshot