Uskoro možda više nećemo moći da pravimo kuće od peska
Najveći uvoznici peska upravo su one zemlje koje skoro da nemaju ničega sem njega.
Pesak je ključni materijal u građevinarstvu bez kojeg ne može da se zamisli beton ili asfalt pa samim tim i celi naši gradovi. Godišnje potrošimo 40 milijardi tona peska kako bi izgradili nove domove i puteve, a ta brojka stalno raste. Međutim, zalihe peska nisu večne. Naprotiv, one su već prilično istrošene, piše britanski Ekonomist.
https://www.facebook.com/TheEconomist/videos/10155676238374060/
Između 2011. i 2013. godine, Kina je potrošila više betona nego SAD tokom čitavog 20. veka.
Industrijski pesak i šljunak su dva materijala koja se najviše iskopavaju, a oni su ključna komponenta u svakom betonu i asfaltu. Godišnja potražnja za peskom se skoro duplirala od 2004. godine, a kako planeta zemlja postaje sve naseljenija, pa samim tim i izgrađenija, potražnja će sigurno nastaviti da raste. Čak 70% industrijskog peska iskoristi se u Aziji pa ne čudi činjenica da je između 2011. i 2013. godine Kina potrošila više betona nego Sjedinjene američke države tokom čitavog 20. veka.
Pesak s druge strane sveta
Zanimljiv je podatak da su najveći uvoznici peska upravo one zemlje koje skoro da nemaju ničega sem njega – Arapske zemlje Persijskog zaliva kao što su Emirati, Saudijska Arabija ili Kuvajt. Naime, pesak u zemljama Zaliva je toliko sitan, odnosno, ima tako malu granulaciju da se on ne može efikasno koristiti u građevinarstvu. Tako je, na primer, Burj Kalifa – najviša zgrada na svetu – napravljena od uvoznog peska iz Australije. Ovde nije samo problem koliko je koštalo da se pesak iz zemlje kengura dopremi do Dubaija, već i koliko se tim transportom ispušteno CO2 u atmosferu.
Pored problema emisije štetnih gasova, još je veći problem što se vađenjem peska opasno narušava prirodna sredina. Iskopavanjem peska iz reka i mora uništavaju se prirodna staništa biljaka i životinja koja su sastavni deo našeg eko sistema. To, naravno, dovodi do zagađenja prirodnih tokova što potom direktno utiče na poljoprivredu.
Budućnost je u novim materijalima
Kada se postojeća nalazišta iscrpe, peska će i dalje biti puno u prirodi ali će njegovo iskopavanje biti daleko teže, skuplje i, što je najgore, štetnije za prirodno okruženje. Miniranje celih područja da bi se dobilo novo nalazište peska možda će zapušiti neke rupe u građevinskom sektoru ali će to ostaviti krvave ožiljke na zemljinoj kori.
Šta dalje? Ukoliko želimo da spasimo našu planetu, u budućnosti ćemo verovatno morati da se okreneno novim materijalima kojima ćemo graditi naše urbane džungle. To nisu oni konvencionalni materijali koji se danas koriste u građevini, poput čelika ili drveta, već nešto sasvim novo što još nije ni na horizontu. Dajmo vetar u leđa istraživačima kako bi i dalje mogli da gradimo kuće od peska.
Foto: Faris Kassim on Unsplash
