Ovako je trebala da izgleda Plečnikova Katedrala Slobode u Ljubljani
Dizajner Kristijan Tavcar dočarava nam izgled parlamenta kojeg je u prošlom veku projektovao slavni slovenački arhitekta.
Jože Plečnik (1872-1957) često se opisuje kako najveći slovenački arhitekta iako nije među živima već više od 70 godina. Tragovi njegovog raskošnog talenta, kojeg je usavršavao u Beču kao student čuvenog Oto Vagnera, mogu se videti duž cele zemlje a naročito u Ljubljani. Iako je Plečnik doživeo krunu svoje karijere radeći na renoviranju Praškog hrada u dvadesetim godinama prošlog veka, uticaj na slovenačku prestonicu ostao je neizbrisiv.
Nad bazičnom cilindričnom strukturom od dve etaže nadvija se konična kula visoka 120 metara ispod koje bi se smestio Parlament.
Danas, Ljubljanom dominira srednjovekovni zamak smešten na vrhu brda. Upravo za ovu lokaciju, Plečnik je sredinom pedesetih predložio radikalnu intervenciju. On je na tom mestu želeo da sagradi Parlament Slovenije za smeštanje državnih organa nekadašnje Socijalističke Republike Slovenije koja ja bila deo Jugoslavije. Kada su prvobitni projekat nadležni organi odbacili, Plečnik je predložio drugi dizajn: izgradnju objekta kolokvijalno nazvanog Katedrala Slobode, koja je posle toliko godina sada prvi put oživljen kroz animaciju koju je uradio Kristijan Tavcar.
Kako Tavcar kaže za ArchDaily, objekat je smešten na trgu oivičenim kolonadama. Nad bazičnom cilindričnom strukturom od dve etaže nadvija se konična kula visoka 120 metara ispod koje bi se smestio Parlament. Ovaj plan takođe nije prihvaćen jer je bio previše grandiozan, a i podsećao je na katoličke verske objekte na koje se u to vreme nije blagonaklono gledalo.
Ovaj objekat nikada nije realizovan. Umesto njega je 1954. godine podignuta zgrada parlamenta na Trgu republike u centru Ljubljane po, daleko konzervativnijem projektu, arhitekte Vinka Glanza.
Foto: via Kristijan Tavcar
