Paviljon u obliku igloa u Novom Sadu je treća struktura u svetu koja je fabrikovana na ovakav način pomoću industrijskog robota.
Tim stručnjaka Centra za digitalni dizajn, sa Fakulteta tehničkih nauka, Univerziteta u Novom Sadu, prateći savremene trendove u arhitekturi, iskoristio je koncept samonosivih struktura i koristeći industrijskog robota, isekao i sklopio paviljon od stiropora od skoro 50 kvadrata. Saznajte kako je tekao proces njegove izrade!
Paviljon je napravljen od 250 panela koji imaju oblik koji je sličan pravilnom šestouglu, ali su svi paneli međusobno različiti.
U okviru događaja Evropska noć istraživača koji se obeležava u raznim univerzitetskim gradovima Evrope, u Novom Sadu je 2016. godine održan program sa temom “COOL science” (kul nauka), na kom se tim istraživača Centra za digitalni dizajn predstavio sa Igloo paviljonom. On je samonosiva struktura složene forme kod koje je korišćena slična logika građenja kao i kod tradicionalne eskimske kuće, ali od stiropora. Da bi se stiropor precizno isekao i da bi se delovi tačno uklapali u toku građenja, bilo je neophodno koristiti najsavremenije tehnike modelovanja i fabrikacije pomoću industrijskog robota.
Za potrebe izrade paviljona, bilo je neophodno iseći 250 panela koji imaju oblik koji je sličan pravilnom šestouglu, ali su svi paneli međusobno različiti i mogu se uklopiti samo na određenom mestu i pod određenom orijentacijom. Jedini način da svi paneli budu precizno isečeni za uklapanje je bio da se koristi industrijski robot sa užarenom žicom kao alatkom.
Projektovanje igloa trajalo je oko dva meseca dok je za sečenje bilo potrebno oko 150 radnih sati.
Iglo paviljon u Novom Sadu je ujedno tako postao i treća struktura u svetu koja je fabrikovana na ovakav način pomoću industrijskog robota. Za razliku od prethodno realizovanih paviljona u Le Mansu, u Francuskoj i u Delftu u Holandiji, Iglo paviljon u Novom Sadu napravljen je sa znatno većim brojem elemenata. Proces izrade sastojao se od projektovanja, sečenja i sklapanja panela. Proces projektovanja trajao je oko dva meseca dok je za sečenje bilo potrebno oko 150 radnih sati.
Iglo zauzima prostor od oko 50 m2, sa tri prolaza različite visine, za decu i odrasle.
Uporedo sa isecanjem, trajao je i proces sklapanja igloa, koji je zbog svoje veličine, ali i transporta, podeljen u tri kraka, usled nemogućnosti sklapanja na licu mesta. Kraci su potom spojeni u celinu pomoću poliuretana.
Paviljon je nakon događaja Noći istraživača, ponovo rasklopljen i sastavljen u dečijem vrtiću u Novom Sadu, gde je na kraju i poslužio kao iglo za decu.
Tekst, foto: Marko Jovanović
