Nikola Olić pravi fascinantne fotografije zgrada s optičkim iluzijama

Radovi ovog talentovanog fotografa ostavljaju poseban utisak na posmatrača. Saznajte kako ih pravi!

Intervju sa Nikolom Olićom započeli smo da radimo još početkom maja, međutim zbog njegovih čestih putovanja i poslova po svim svetskim meridijanima, to se ispostavilo kao ne baš tako lak posao – baš kao i pravljenje fotografija s optičkim iluzijama za koje je potrebno puno istraživanja i strpljenja – kako on to naziva BuildingSpotting. Ali krenimo redom!

Pronalaženje pravog ugla za fotografisanje bih objasnio pozamljivanjem dela naslova iz poznatog filma Trainspotting. Ja volim BuildingSpotting!

Ovaj Beograđanin otišao je u Ameriku 1992. godine da završi četvrtu godinu srednje škole. Međutim, situacija u tadašnjoj Jugoslaviji je iz dana u dan postajala sve teža, pa je Nikola ostao u Americi i upisao fakultet. Sve ovo se sasvim slučajno odvijalo u Dalasu, gde su mu našli porodicu koja je mogla da ga prihvati. Od tada je prošlo je 24 godine, a Nikola je Dalasu napravio karijeru.

Kada se rodila ljubav prema fotografiji? 

Ljubav prema fotografiji je proizašla iz putovanja po Americi, i hiljade fotografija koje su tako nastale. Putovanja su bila po svim krajevima Amerike, i iz različitih razloga, te su i fotografije bile dosta različite. Vremenom se uživanje u fotografisanju prenelo na uživanje u njihovom pregledanju, i razmišljanju o fotografijama, a meni se čini da su sve to odvojeni procesi.

Zbog čega fotografije baš fasada solitera? Odakle vam dolazi inspiracija?

Fotografisanje zgrada i fasada je proizašlo, čini mi se, iz činjenice da sam često putovao na ista mesta i uvek tražio neke nove teme za fotografisanje, iz čiste putničke radoznalosti. Zgrade su svuda oko nas, i uživao sam da fotografišem na način koji bi me iznenadio i naterao na razmišljanje o uglovima, senkama i odnosu arhitekture s gradom i s okolinom.

Veoma mi je interesantno da fotografišem fasade iz ugla koji nije smišljen za fotografisanje.

Veoma mi je interesantno da posmatram fasade i da ih fotografišem iz ugla koji nije smišljen za fotografisanje. Dakle, sa zgrade prekoputa, ili sa kraja ulice, ili iz neke druge tačke gledišta koja zahteva dosta vremena i razmišljanja. Ne interesuje me fotografija zgrade koja izgleda kao sa reklame ili liči na razglednicu.

https://www.instagram.com/p/BDVztwGMBVf/?taken-by=nikolaolic

Koliko je teško pronaći pravi ugao za pravljenje jedne ovakve fotografije s optičkom iluzijom?

Pozajmio bi deo naslova poznatog britanskog filma Trainspotting. Ja volim BuildingSpotting. Zgrade su svuda oko nas i na prvi pogled to je to, zgrada ko zgrada. Međutim, vremenom to postane pravi lov: kakve zgrade su o ovom gradu, gde su, potraga za uglom pod kojim sunce udara zgradu, ima li senke okolo, ima li prepreka, bandera ili drugih ometanja… Kako zgrada izgleda s druge strane? Google Maps mi pomaže da vidim kako da priđem zgradi. Ima i odličnih sajtova gde može da se vidi kad sunce izlazi a kada zalazi, i pod kojim uglom.

Google Maps mi pomaže da vidim kako da priđem zgradi. Ima i odličnih sajtova gde može da se vidi kad sunce izlazi a kada zalazi…

Pamtite li prvu fasadu koju ste fotografisali?

Prva fasada koja me je potpuno zbunila i obradovala jeste fasada zgrade u južnom delu Menhetna, u Njujorku. Arhitekta je poznati Frank Gehry, a zgrada se jednostavno zove New York na adresi Spruce 8. Evo kako izgleda:

Imate li možda fotografije solitera iz Srbije?

Sa zadovoljstvom mogu da kažem da od nedavno i tu kolekciju počinjem da širim. U Srbiju dolazim jednom ili dva puta godišnje. Omiljena fotografska ruta mi je od jedne do druge kapije Beograda, sa istoka na zapad, naravno peške, s fotoaparatom u rancu i očima na Beogradu. Često mi se desi da se setim nekog lepog aforizma Duška Radovića dok šetam Beogradom s fotoaparatom.

Često mi se desi da se setim nekog lepog aforizma Duška Radovića dok šetam Beogradom s fotoaparatom.

https://www.instagram.com/p/BfOOEDvBYJl/?taken-by=nikolaolic

Koju opremu koristite?

Nemam preterano velike zahteve za foto opremu. Uz dovoljno svetla i dovoljno stabilnosti, puno fotoaparata može odlično da uradi posao. Koristim Nikon fotoaparate, D3200 sa 70-200mm objektivom, i Coolpix P500 sa ugrađenim 36x zumom.

Šta koristite za obradu fotografija?

Koristim samo Photoshop i to da se izbace mrlje sa senzora, popravi kontrast i osvetljenje, ili podesi softverski tilt-shift.

Moguće živeti od ovakvog posla, ali se mora tome potpuno posvetiti.

Može li se živeti od ovog posla?

Kao i za mnoge druge stvari u Americi, sve je manje više moguće. Komercijalizacija ove vrste fotografija može da se postigne u nekoliko različitih pravaca. Najslabiji je čista prodaja fotografija, toga ima ponekad, pogotovo ako se fotografije objave na nekoj poznatijoj internet stranici pa se ljudi nakače i žele da kupe. Tu su međutim i razni projekti za recimo fotografisanje objekata koji su i dalje u gradnji, ili za unikatne fotografije s modnih revija i manifestacija. Mislim da je moguće živeti od ovoga, ali se mora tome potpuno posvetiti.

Koji vam je rad najdraži?

Odgovor ću dati fotografijom. Ova:

Koliko vam društvene mreže pomažu da promovišete svoj rad?

Moje konkretne želje i ideje su više umetničke nego komercijalne prirode, te koristim mreže (Facebook i Instagram) da ponekad pokažem neke fotografije. Pažnju vise posvećujem časopisima, internet stranicama, galerijama i novinama i sa njima smišljam načine da sarađujemo.

https://www.instagram.com/p/BeVtL1xDefa/?taken-by=nikolaolic

Možemo li očekivati izložbu fotografiju u Srbiji?

Što kaže onaj naš stari crtani film: Može biti, može biti… (smeh) Postoje neke okvirne ideje kako bi to moglo da se desi. Ja bih želeo da to ima neki konkretan smisao i cilj, i nema neke velike žurbe.

Foto: Nikola Olić