Posle mesec dana glasanja i više od 3.000 glasova, izabrana je najlepša zgrada u Novom Sadu u poslednjih 25 godina.
Ovaj izbor napravili smo kako bismo pokazali da u Novom Sadu ima svetlih primera arhitekture i kako bi sve vas angažovali da o novosadskoj arhitekturi razmišljate iz jednog drugačijeg ugla. Kako konstatuje arhitekta Sonja Stoja, član stručnog žirija, „dali smo priliku građanima da budu pitani za mišljenje, da aktivno učestvuje u ponovnom vrednovanju svoje okoline, tako što će svojim glasom oceniti one zgrade pored kojih prolaze već 25 godina.“
Rezime s članovima žirija
Pogledajte i video-rezime glasanja za koji govore arhitekte Sonja Stoja, Stevan Rodić, Slobodan Jović i Darko Polić.
Paralelno s posetiocima portala, glasao je žiri koji je za najlepšu zgradu proglasio Metals banku. Iako ima preklapanja u izboru, žiri je neke druge objekte vrednovao bolje.
– konstatuje Igor Conić, urednik portala Gradnja.rs.
Na osnovu vaših glasova koji su stigli u velikom broju na portalu Gradnja.rs, najlepša zgrada u Novom Sadu u poslednjih 25 godina jeste zgrada Rektorata!
5 najlepših zgrada po glasovima publike
- Zgrada Rektorata, 19.707 poena
(arhitektura: I. Maraš, J. Atanacković, M. Kostreš, M. Todorov, M. Dorić, D. Reba; godina: 2013) - Metals banka, 18.978 poena
(arhitektura: Milenija i Darko Marušić; godina: 2007) - NIS, 18.016 poena
(arhitektura: A. Keković i Z. Županjevac i I. Pantić; godina: 1998) - Bulevar Centar, 17.642 poena
(arhitektura: Radonja Dabetić, Andraš Lukač i Milivoj Dajić; godina: 2010) - Istorijski arhiv Novog Sada, 16.662 poena
(arhitektura: Marija Milin Krunić, Milica Stojčević; godina: 2015)
„Od izuzetno retkih narudžbina javnih objekata u ovom periodu, objekat Rektorata je jedinstven po svim relevantnim aspektima: slobodne pozicije u Univerzitetskom parku, dobro balansirana i uravnotežena forma kubusa, kvalitet završne obrade…“ – kaže arhitekta Darko Polić.
Rektorat je jedan od nekoliko objekata u Novom Sadu koji pripadaju 21. veku.
– konstatuje arhitektra Darko Polić, član stučnog žirija.
Kako je glasao žiri
Po izboru stručnog žirija najveći broj glasova osvojio je jedan drugi objekat – zgrada Metals banke! Treba primetiti da je Rektorat na trećem mestu ali i da su na vrh liste isplivali neki drugi objekti koje je žiri vrednovao bolje.
5 najlepših zgrada po glasovima žirija
- Metals banka, 47/50 poena
(arhitektura: Milenija i Darko Marušić; godina: 2007) - PiN Computers, 46/50 poena
(arhitektura: Lazar Kuzmanov, Miljan Cvijetić ; godina: 2009) - Zgrada Rektorata, 44/50 poena
(arhitektura: I. Maraš, J. Atanacković, M. Kostreš, M. Todorov, M. Dorić, D. Reba; godina: 2013) - Stambena zgrada u Vase Stajića 12, 42/50 poena
(arhitektura: Lazar Kuzmanov, Miljan Cvijetić ; godina: 2013) - Stambena zgrada u Ise Bajića, 41/50 poena
(arhitektura: Aleksandar Kovjanić; godina: 2006)
i Zgrada Levi 9, 41/50 poena
(arhitektura: Aleksandra i Dragan Marinčić, Andrea Tamaš; godina: 2007)
„Objekat banke je na kvalitetan način dodao posebnu vrednost lokaciji Radničkog univerziteta – poznatog ali zapuštenog simbola Novog Sada. Zgrada, samo naočigled proistekla iz krivine saobraćajnice, uspela je da majstorskim potezima izoblikuje transparentnost i nematerijalnost arhitektonske forme.“ – kaže arhitekta Darko Polić.
Metals banka je jedinstveno total-dizajn delo savremene novosadske arhitekture.
– konstatuje Darko Polić.
Šta ćemo moći kandidovati za 25 godina?
Uzimajući celokupnu situaciju o arhitekturi u Novom Sadu u obzir, nismo mogli a da ne razmišljamo o budućnosti, odnosno, o onome šta će sadašnje i naredne generacije ostaviti ovom gradu i državi u kojoj živimo. Postavlja se logično pitanje: šta ćemo i hoćemo li išta moći da kandidujemo za najlepšu zgradu za 25 godina? Kako kaže arhitekta i član žirija Stevan Rodić, pojedinačni primeri su uvek mogući i ove zgrade za koje smo glasali su više iskorak pojedinca nego uticaj sistema.
Nadajmo se dobrim arhitektama i prosvećenim investitorima. Onda će sve biti u redu!
– zaključuje arhitekta Stevan Rodić.
Arhitekta Slobodan Jović, predsednik društva arhitekata Novog Sada i jedan od članova žirija, konstatuje da je na listi bilo premalo javnih objekata i da su uglavnom preovladavale stambene zgrade koje u suštini ne bi trebale da budu nosilac arhitektonske scene.
Jedino kroz javne konkurse možete da dobijete neka nova viđenja i samim tim razvijate vašu arhitektonsku scenu. To je ono čega ima jako malo u Novom Sadu.
– konstatuje arhitekta Slobodan Jović, predsednik DaNS-a.
Ova akcija je pokušaj da se probudi uspavani pojedinac, da se pokrene jedan pozitivan zaokret ka nečemu što već imamo, što nam se dopada, sa čim živimo. – zaključuje član stučnog žirija Sonja Stoja.
Zgrada Rektorata je, po mome mišljenju, potpuno promašen tranzicioni objekat, bez ikakve projektantske vizije i lepote: ogromna crna kutija bačena u zelenilo.
Čestitam inicijatorima i građanima na trudu da biraju najlepše zgrade u Novom Sadu. Sve izabrane zgrade nisu sporne. Ipak, od samog početka ove akcije imala sam utisak promašene teme. Ekstremno oružnjali grad u poslednje dve decenije proizvele su stotine arhitektonskih dela za koje su zaslužni urbanisti-arhitekte- investitori. Neka od imena su čak i dobitnici stručnih nagrada, ušli su u preglede značajnih arhitekata 20 veka i td.
Pa Imamo li, sada, hrabrosti da raspišemo takmičenje za 20 – najružnijih zgrada u Novom Sadu te uz njih navedemo i imena aktera. To bi, po mom mišljenju, bilo edukativno i opominjuće, ako zaista želimo da utičemo na promene potencijalne „Evropske kulturne prestonice“. Ovako se nalazimo u kolopletu licemerja, mimikrije, nezameranja i lažne brige za poboljšanje stanja.
U vezi ovog predloga nudim svoje usluge.
Svaka inicijativa da se proglasi nesto lepo, u ovom slucaju najlepsa zgada u Novom Sadu u proteklih 25 godina, pobudila je interesovanje i gradjani su se rado odazvali da glasaju na osnovu sopstvene procene za odredjenu zgradu. Uvek se moze diskutovati o tome sta je nekome lepo a sta ne! Medjutim, da bi se proglasile najruznije zgrade u Novom Sadu i navela imena njihovih autora, ne treba hrabrost, treba iskljucivost i samouverenost da ste uvek u pravu, a to nije uvek bas tako! Sve je diskutabilno, zasto bi stavljali na stub srama neku zgradu samo zato sto se ta zgrada ne svidja nekolicini nas? Ona najbolje govori sama za sebe i pretstavlja licni pecat autora, urbanista, investitora, izvodjaca… ko zna koje sve kriv u tom dugom lancu od idejnog projekta zgrade, do njene realizacije?!
Čudi me da se Lovrićeva Nulta kuća nije našla u prvih pet…