5 aerodroma koji brinu o životnoj sredini

Poznato je da letenje avionom ima štetan uticaj na okolinu, međutim sada se i sami aerodromi trude da postanu „zeleniji“. Nekima od njih je to i uspelo.

Stalno letenje avionom je postalo nepopularno: znajući kakve su posledice po čovekovu okolinu, smemo li uopšte da sedamo u avion? Međutim, nedavna studija u Nemačkoj pokazala je da upravo oni glasači koji inače glasaju za stranku Zelenih najčešce lete avionom. Sudeći po tome, čini se da nam naročito teško pada da se odreknemo letenja makar i za dobrobit čovečanstva. Pogotovo kada je reč o dugim relacijama, letenje avionom je jednostavno neizbežno.

Aerodromi privređuju kao jedan omanji grad i troše podjednako mnogo energije i resursa

Dakle, šta uraditi? Odvojiti određenu sumu novca u fondove za suzbijanje emisije CO2? Samo to nije dovoljno. Jer dok većina razmišlja o tome koliko je samo letenje štetno, jedan drugi bitan faktor se zanemaruje. Mesta sa kojih se poleće i u kojima ljudi provode sate i sate čekajući. Aerodromi su postali mesta na kojima se putnicima nudi sve – od luksuznog šopinga do skupih restorana. Oni privređuju kao jedan omanji grad i troše podjednako mnogo energije i resursa. Međutim, pojavili su se prvi aerodromi koji u sve većoj meri vode računa o svom ekološkom bilansu. Sledi lista aerodroma koji su najviše uspeli u tome:

Aerodrom Kochi u Indiji

Struja koja se troši na ovom aerodromu dobija se od sunčeve energije: aerodrom Kochi u južnoindijskoj pokrajini Kerala je prvi aerodrom na svetu koji koristi isključivo solarnu energiju. Na ovom aerodromu koji je počeo sa radom 2015 instalirano je 46.000 solarnih panela koji proizvode i više energije nego što mu je potrebno. Očekuje se da će se na taj način sprečiti emisija 300.000 tona CO2 u narednih 25 godina. Ista ušteda bi se postigla sadnjom tri miliona stabala drveća ili odricanjem od jedne milijarde kilometara pređenih autom.

Heathrow Terminal 2

Najveći aerodrom u Evropi planira da do 2020. godine smanji proizvodnju CO2 za 34 procenta. Ovaj glavni aerodrom u Londonu je prvi aerodrom, a peta organizacija u svetu koja je čak četiri puta nagrađivana od strane Carbon Trust organizacije za svoj doprinos u redukovanju emisije CO2. Pri tom je ovaj aerodrom i prvi aerodrom na svetu koji je dobio certifikat BREEAM koji se dodeljuje ekološkim zgradama.

Aerdorom u Štutgartu

U Nemačkoj je aerodrom u Štutgartu taj koji može da se pohvali na polju očuvanja čovekove okoline. Ovaj šesti po veličini aerodrom u Nemačkoj izdao je 2013. godine brošuru pod nazivom „fairport-kodex“ koji propisuje kako svaki zaposleni treba da se ponaša. Aerodrom u Štutgartu se obavezao da do 2020. godine redukuje emisiju CO2 za 20 procenata sto je premašeno već 2014. Tako je ovaj aerodrom bio prvi aerodrom u Nemačkoj koji je počeo da koristi električne autobuse za transport putnika od i do aviona. U ostale mere spadaju zaštita prirode, recikliranje 98,9 procenata smeća i korišćenje energije koja se kompletno dobija iz obnovljivih izvora.

Terminal 2 u San Francisku

Terminal 2 aerodroma u San Francisku smatra se „najzelenijim“ aerodromom u SAD otkako ga je 2011. godine preuredio renomirani arhitektonski biro Gensler. Ono čime može da pohvali je između ostalog odlična povezanost sa gradom koja korišćenje automobila čini bespotrebnim, ventilacioni sistem nove generacije koji prečišcava vazduh uz minimalan utrošak energije, zatim dualni sistem sanitarnih instalacija koji omogućava da se otpadne vode koriste još jedanput i hrana koja potiče isključivo iz regionalnih bio-farmi. Ovaj aerodrom je kao prvi aerodrom u Americi dobio zlatni LEED sertifikat.

Aerodrom u Meksiko sitiju (u planu)

Aerodrom u Meksiko sitiju će najverovatnije premašiti zlatni sertifikat koji je dobio aerodrom u San Francisku i sebi pribaviti platinasto priznanje. Plan za novi aerodrom, koji treba da bude pušten u korišćenje 2018. godine, potiče iz arhitektonskog biroa Normana Fostera. Očekuje se da će tada to biti najzeleniji aerodrom na svetu. Umesto više terminala ovaj aerodrom činiće jedna velika struktura koja će maksimalno ograničiti saobraćaj. Osim toga, planira se upotreba solarnih panela, a zahvajući ogromnim staklenim površinama smanjiće se upotreba električnog osvetljenja. Osim toga, aerodrom će reciklirati otpadne vode i koliko god je to moguće upotrebu klima-uređaja zameniti svežim vazduhom – čemu u prilog ide činjenica da se grad nalazi na nadmorskoj visini od 2.310 metara.

Park umesto aerodroma!

Koliko god se ostali aerodromi trudili da budu eco-friendly, jedan od njih je ipak nenadmašiv – berlinski aerodrom Tempelhof. Ovaj aerodrom je prestao s radom 2008. i u međuvremenu je preuređen u ogroman park sa urbanim farmama. Njegov bilans CO2 je svakako pozitivniji od svih drugih…

Izvor: Enorm; prevela: Jadranka Bokan