Novi kanal dužine 50 km spajaće Mramorno i Crno more

Mnogo je gradova kroz koje prolaze reke, ali ovaj je jedini na svetu kroz koji prolazi more. Za deceniju bi Istanbul trebalo da izlazi – na dva mora.

Novi Bosfor, novi Istanbul, ostvarenje je „ludog projekta” koji je u sebi godinama nosio turski premijer Redžep Tajip Erdogan, bivši gradonačelnik ovog 16-milionskog megapolisa.

Kanal Istanbul, kako je nazvan projekat, predviđa probijanje novog vodenog puta zapadno od Istanbula koji bi dužinom 45–50 kilometara spajao Mramorno i Crno more, rasteretio Bosfor i zaštitio grad, njegovu prirodu i more.

„Istanbul je zbir čitave Turske. On je svojom lepotom ne samo srce Turske već i čitavog sveta”, rekao je premijer Erdogan. „Turska zaslužuje da u 2023. (kada će slaviti 100 godina osnivanja republike) uđe s jednim ovakvim velikim, ludim i divnim projektom.”

Oduvek sam pri sletanju u ovaj grad na spoju Evrope i Azije uživao gledajući silno brodovlje koje katkad i danima čeka u redu na prolaz Bosforom. Toga više neće biti.

Upućivanjem oko 150 brodova dnevno na Kanal Istanbul, Bosfor će, istina, izgubiti ponešto od svoje fascinantne užurbanosti, ali će povratiti davno zagubljenu slavu središta sportova na vodi, opuštenih krstarenja i vožnji čamcima.

Pošto će se potpuno osloboditi komercijalnog saobraćaja, nestaće i opasnost od brodskih sudara i izlivanja nafte, poput katastrofe 1979. kada su se sudarili jedan jugoslovenski brod i rumunski tanker pa je Bosfor danima goreo, a Istanbul bio zasut zatrovanim crnim dimom.

„Nesreće koje su se povremeno događale pretvarale su Bosfor u pakao. Spasavamo Istanbul, grad koji daje 40 odsto nacionalnog prihoda Turske”, kaže Erdogan.

Pripremna faza trajaće dve godine, a potom bi se prešlo na gradnju kanala širokog oko 150 i dubokog nekih 25 metara, dovoljno da njime plove i najveći brodovi. Kako se ne bi remetio drumski i železnički saobraćaj, predviđena je i gradnja mostova.

Milioni kubika iskopana zemlje iskoristiće se za podizanje velike luke i novog aerodroma kapaciteta 60 miliona letova godišnje.

Projektom bi se, sem poluostrva na anadolijskoj, azijskoj strani, stvorilo još jedno poluostrvo i jedno ostrvo. Predviđeno je da duž područja kanala bude izgrađen čitav novi grad sa kongresnim centrima, izložbenim prostorima i sportskim terenima. Kanal, drugim rečima, neće biti samo voda.

„U poređenju sa Sueckim kanalom, Kanal Istanbul nije nemoguć projekat. Jeste lud, ali je sprovodljiv”, kaže mi kolumnista tiražnog „Zamana” Kerim Balči. „Prezentacija nagoveštava da će duž obe obale kanala biti pravljen grad u stilu Menhetna. Taj novi grad biće finansijski centar novog Istanbula koji će verovatno imati i novo ime. Samo se nadam da neće biti nazvan po nekoj političkoj ličnosti iz istorije ili našeg doba.”

Iako je cena gigantskog projekta zasad tajna, Erdogan je rekao da za drugu najbrže razvijajuću privredu sveta koja planira da 2023. bude među deset najmoćnijih, finansije nisu problem.

Kako je ovde tek otvorena predizborna kampanja uoči junskih izbora na kojima će više od 50 miliona birača odlučiti da li će Erdogan i njegova umereno islamistička Stranka pravde i razvoja dobiti i treći uzastopni mandat, opozicija nije propustila da se obruši na projekat Kanal Istanbul i zbog trenutka u kome je obelodanjen.

„Samo napred i najavljuj svoj ludi projekat”, poručio je premijeru lider tradicionalno sekularne Republikanske narodne partije Kemal Kiličdaroglu. „Ne trebaju nam ludi ljudi, ovoj zemlji su potrebni misleći ljudi.”