Za stan od 100 kvadrata u centru Ljubljane porez iznosi između 100 i 150 evra. Sa Hrvatskom nema poređenja, jer se tamo porez na imovinu ne plaća.
U Beogradu će ove godine za istu kvadraturu morati da se plati oko 40.000 dinara, a dogodine to može da bude, u zavisnosti od godine gradnje i zone, čak četiri puta više.
Izmene Zakona o porezu na imovinu stupile su na snagu i primenjivaće se od 1. januara 2011. godine. To znači da će građani, fizička lica plaćati porez na imovinu po jedinstvenoj stopi od 0,4 odsto sa mogućnošću da ona dosegne u određenim slučajevima i cela dva procenta.
Prema oceni struke, tako visoka, a ipak moguća dvoprocentna stopa, jednako je velika kao kad bi se zarada oporezovala po stopi od 40 do 50 odsto, što je praktično neizvodljivo.
Smanjene olakšice
Novim rešenjima je smanjena olakšica po osnovu starosti zgrade sa 70 na maksimalnih 40 odsto, a više nikakvog značaja nema ni broj članova domaćinstva koji žive u istom stanu.
– Ne znam da u svetu postoji takav slučaj. Ugroziće se standard stanovanja jer će te porodice biti prinuđene da prodaju stanove. Neće moći da plaćaju tako visoke poreske obaveze – čudi se, pita i konstatuje Ksenija Petovar, profesorka Arhitektonskog fakulteta u Beogradu.
Višestruko povećanje
Porez uz maksimalne olakšice za stan u centru Beograda od 80 kvadrata, star više od 50 godina, prošle godine je iznosio oko 15.000 dinara. U ovoj godini moguće je da ta suma maksimalno bude veća za 60 odsto u odnosu na prethodnu godinu, pa bi to bilo oko 24.000 dinara. Počev od naredne godine, kada se ukidaju sva ograničenja i olakšice, porez u maksimalnoj varijanti može će biti oko 45.000 dinara. Kod prostranijih stanova svežije gradnje, uvećanja će biti još veća i biće slučajeva da će porez dostizati i nekoliko stotina hiljada dinara.
Lokalne samouprave imaju mogućnost da u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu zakona utvrde niže stope poreza za nepokretnosti na svojoj teritoriji, ali se kod projekcije zakona uvek računaju najveća opterećenja, jer je sve ostalo po principu „mož’ da bidne, al’ ne mora da znači”. Beograd je već najavio da će se ići na zakonski maksimum.
Ove godine, postoji ograničenje da ono što se plati kao porez za stan, može biti u konačnom iznosu uvećano za najviše 60 odsto u odnosu na porez iz prošle godine. Dogodine tog ograničenja za lokalne samouprave neće biti, pa je moguće uvećanje obaveze i za 400 odsto.
– U Sloveniji je ta stopa 0,2, u Nemačkoj 0,25, a mi imamo znatno veće stope. Da li to znači da imamo veće plate nego Nemci? Ne možemo plaćati poreze koji su nesrazmerni opterećenju – javno osporava zakonsko rešenje dr Dragoljub Kavran, profesor upravnog prava na Beogradskom univerzitetu.
(Blic)
