Pitali smo advokata kako ozakoniti nelegalno podignut objekat
Želite da legalizujete objekat a ne znate kako? Pročitajte savete advokatice Slavenke Gavrić Čukvas.
Stupanjem na snagu Zakona o ozakonjenju objekata 27. novembra 2015. javila su se mnogobrojna pitanja u vezi sa legalizacijom objekata na teritoriji Srbije. S obzirom da je aktuelna tematika i da postoji interesovanje šire javnosti, pitali smo advokate kako što efikasnije sprovesti postupak ozakonjenja. Krećemo redom:
Pokretanje postupka
- Ozakonjenje počinje danom donošenja zakona
- Zahtevi i prijave za legalizaciju podneti do 29. januara 2014. godine smatraju se zahtevima u smislu ovog zakona, te za njih ne treba podnositi novi zahtev, već se eventualna dopuna predmeta vrši na broj ranije podnetog zahteva
- za objekte za koje nije ranije podnet zahtev za legalizaciju postupak ozakonjenja pokreće se dostavljanjem Rešenja o rušenju stranci putem organa nadležnog za izdavanje rešenja o ozakonjenju
- popis nezakonito izgrađenih objekata i donošenje Rešenja o rušenju je u nadležnosti građevinske inspekcije, koja rešenja o rušenju dostavlja organu nadležnom za izdavanje rešenja o ozakonjenju
Potrebni dokazi za ozakonjenje
- Dokaz o odgovarajućem pravu na zemljištu ili objektu u originalu ili overenoj fotokopiji (Ugovor o prenosu prava vlasništva, Rešenje o nasleđivanju, Ugovor o kupovini zemljišta, Ugovor o suinvestiranju izgradnje objekta, Rešenje o statusnoj promeni privrednog društva i dr.)
- Izveštaj o zatečenom stanju
- Dokaz o plaćenoj taksi za ozakonjenje
- Kopija plana, List nepokretnosti, Geodetski snimak
- Mišljenje urbanizma (ukoliko nije pribavljeno u ranijem postupku)
Ovim zakonom postupak se sprovodi uz olakšavajuće okolnosti koje se tiču oslobađanja od sledećih naknada i taksi:
- Naknada za uređenje građevinskog zemljišta.
- Administrativna taksa koja se plaćala Upravi.
- Taksa za upis prava svojine sa administrativnom taksom koji se plaćao prulikom uknjižbe u Katastar nepokretnosti.
Pravna posledica ozakonjenja jeste da je ozakonjeni objekat u svemu izjednačen sa objektom koji je građen sa izdatom građevinskom i upotrebnom dozvolom, po upisu prava svojine na nezakonito izgrađenom objektu u skladu sa ovim Zakonom, vlasnik takvog objekta ima sva prava u obimu koji je predviđen za vlasnike svih drugih nepokretnosti.
Postupak ozakonjenja ne oslobađa stranke od obaveze rešavanja imovinsko pravnih odnosa i parcelacije: pre postupka ozakonjenja potrebno je izvršiti parcelaciju ukoliko je to predviđeno detaljnim urbanističkim planom, kao i rešiti imovinsko-pravne odnose na predmetnoj nekretnini.
Šta sa celim stambenim zgradama
U stambenim zgradama u kojima je investitor nedostupan ili više ne postoji, stanari mogu da se organizuju preko skupštine stanara i postignu dogovor da zajedno apliciraju za postupak ozakonjenja, uz podnošenje jednog izveštaja o zatečenom stanju.
Kad je predmet ozakonjenja objekat izgrađen na građevinskom zemljištu na kome postoji pravo susvojine, kao dokaz o odgovarajućem pravu dostavlja se i pismena saglasnost svih suvlasnika.
Kada je predmet ozakonjenja nadziđivanje, pretvaranje zajedničkih prostorija zgrade u stan ili poslovni prostor ili pripajanje zajedničkih prostorija susednom stanu, kao dokaz o odgovarajućem pravu dostavlja se izvod iz lista nepokretnosti za zgradu i sve posebne delove zgrade i dokaz propisan odredbama zakona kojim se uređuje održavanje stambenih zgrada o regulisanju međusobnih odnosa između vlasnika nezakonito izgrađenog objekta i organa zgrade (Odluka Skupštine stanara i Ugovor između Skupštine stanara i investitora nadziđivanja i drugih radova)
Kontakt telefon advokatice Slavenke Gavrić Čukvas 062/202-785 ili 021/47-23-420.
Да ли би цењена госпођа адвокатица могла да наведе члан закона у ком пише да је објекат који је озакоњен У СВЕМУ изједначен са објектима који имају грађевинску и употребну дозволу? Мени је то некако промакло, али ми није промакло да власници објеката који се озакоњују морају да потпишу изјаву да објекат користе на сопствени ризик (због минималног обима документације), што ови са грађевинском и употребном дозволом не потписују.
To je tumačenje Zakona dobijeno od Ministarstva građevinarstva. Dobro ste primetili da to ne piše u Zakonu, a Zakone tumače organi koji ih primenjuju
Ovaj zakon je na staklenim nogama i ima više rupa nego materijala. O tome govore i mutni i magloviti odgovori Ministarstva na brojna pitanja o njegovom sprovođenju tipa „bilo bi logično da…“, „podrazumeva se da…“, „trebalo bi da…“. Ko prvi bude rešio da pokrene ustavnost ovog zakona – oduvaće ga kao kulu od karata.
Vrlo bi interesantan bio odgovor na pitanje šta će se dogoditi ako neko bude tražio dozvolu za dogradnju i nadgradnju ozakonjenog objekta. Kako će mu država garantovati za stabilnost nečega što stoji na nečemu za čiju mu stabilnost ne garantuje? Prema čemu će mu odrediti nadoknadu za komunalije? Samo prema onom što dograđuje ili će mu na to dodati i ono što u ozakonjenju nije platio?
E, tako vam je to kada jedna ista osoba već 12 godina piše Zakon o planiranju i izgradnji i svaki sledeći je gori od prethodnog.
Citajuci novi zakon ,Licno sam podneo zahtev za ozakonjenje porodicnog objekta koji je sagradjen 50- tih godina bez gradjevinske dozvole. Kucu je napravilo javno preduzece na opstinskom zemljistu koje je dobila na korisnjece, namena porodicna kuca za svog zaposljenog. Kucu sam kupio od naslednika i pokrenuo legalizaciju. Prvo sto je stiglo na adresu nalog da se ukloni objekat u roku 3 dana !!! Sto je ispravna odluka u procesu legalizacije. Zatim gradjevinski inspektor je ponistio svoj nalog jer drzava ne moze da povrati svoje zemljiste a javno preduzece ne moze nista uraditi po tom pitanju. Takvih objekata ima mali milion u Srbiji! Zar nije drzavi idealno da u takvim uslovima ustupi pravo vlasnicima ili stanarima da otkupe zemljiste i slobodno izvrse zakonjenje postojeceg objekta od vise od 50 godina?
Otac je od opstine dobio Resenje o rusenju za porodicnu kucu za koju je izdata gradjevinska i upotrebna dozvola ranih 80-ih godina proslog veka, od iste te opstine. Od tog vremena za tu kucu placa porez. U Resenju stoji da je duzan da se javi kod gradjevinskog inspektora u roku od 30 dana. Ode otac da se javi, kad ono ne lezi vraze, inspektor je na godisnjem odmoru do pocetka avgusta, i niko ne moze da zapocne postupak. Kada se inspektor vrati sa godisnjeg odmora, rok ce biti prekoracen. Srbija u 21. veku.
Moram da Vas pitam po kom osnovu zadrzavaju lice koje je podiglo nelegalni objekat u pritvorskoj jedinici? Kao po nalogu tuzioca. I to danas. To je sigurno prva zrtva „zakona“