Na tržištu nekretnina sada povoljniji vetrovi, ipak kupaca nema dovoljno. Kvadrat u odnosu na početak prošle godine jeftiniji 15 do 20 odsto.
Dok u pojedinim beogradskim agencijama za promet nekretnina tvrde da se tržište stabilizovalo, u drugima kažu da je situacija – katastrofalna. Dileme nema oko jednog, u odnosu na početak prošle godine cene kvadrata su snižene od 15 do 20 odsto, a prema rečima Katarine Lazarević, suvlasnice agencije „Alka“ i dalje padaju. Kupaca, međutim, nema ni po takvim cenama, a glavni razlozi su – skupi krediti i neizvesna radna mesta.
Ko zaista želi da proda nekretninu spreman je da spusti cenu. Za velike stanove čak i za 15.000 do 20.000 evra i to bez nagovora agenta.
– Mislim da se cene više nikada neće vratiti na staro, odnosno na period 2008. godine, kada je cena kvadrata bila astronomska – kaže Katarina Lazarević. – Postaje jasno da povoljna cena nekretnine nije dovoljna da bi se ušlo u kupovinu. Problem su krediti i stalan posao.
Veliki deo kupaca svoju šansu je video na lokaciji nekadašnje voždovačke kasarne „4. jul“, jer država tu subvencioniše cenu kvadrata. Iako trenutno najpovoljniji uslovi, međutim, za mnoge su i dalje nedostižni. Podstanari teško mogu istovremeno da plaćaju kiriju i ratu kredita.
– Bila sam pred potpisivanjem ugovora kada sam morala da odustanem – žali se Beograđanka, koja je pre dva meseca izabrala i razervisala stan. – Ispostavilo se da mi nedostaje 15.000 evra. Pre pola godine kada smo se prijavila za stan, mogla sam da podignem 4.000 evra veći kredit. U međuvremenu plata mi je manja i u dinarima, a kamoli u evrima. Starija sam, pa je i otplata kraća. Učešće je sa pet odsto povećano na deset. Znala sam da su troškovi kredita veliki, ali nisam znala da će 2.000 evra da bude samo osiguranje kredita. Na svakom ćošku vam traže nešto. Tu je i sudski veštak, overa ugovora. To je najpovoljnija ponuda trenutno, ali ja ni tako ne mogu da kupim stan.
Zajmovi su i dalje veoma skupi. Mnogi su se prešli i pre nekoliko godina uzeli pozajmicu indeksiranu u švajcarskim evrima, pa sada kada ne mogu da podmiruju astronomske rate, prodaju stanove kako bi namirili dugove. Ogromni su i prateći troškovi kredita, ali i kupoprodaje nepokretnosti. Samo upis hipoteke košta 0,2 odsto vrednosti zajma. Taksa za overu ugovora u sudu, primera radi, za stan vredan 100.000 evra košta – 39.000 dinara.
– Ova kriza donosi talas ljudi koji prodaju stanove da bi otplatili kredit – dodaje Katarina Lazarević. – Nepokretnosti se najviše vraćaju zbog duga, gubitka posla, nemogućnosti plaćanja rate ili razvoda. Na tržištu su se pojavili i stanovi iz nasledstva, gde novi vlasnici svesni da će morati da plate porez na kapitalnu dobit od deset odsto, ipak, prodaju stan da bi došli do novca.
NESIGURNO ULOŽEN NOVAC
U agencijama kažu da, iako se na Vračaru nude stanovi po ceni od 2.200 evra za kvadrat, kupaca nema. U vremenu kada nije nemoguće izgubiti dom zbog neplaćenog duga, pa čak i za komunalije, ulaganje u nekretnine više nije siguran posao. I gastarbajteri i dalje prodaju ono što imaju u domovini. Razlog je nov način obračuna poreza na imovinu, koji će u potpuno zaživeti u 2012. godini. Obračun će biti značajno veći za nepokretnosti u kojima vlanik i njegova porodice – ne žive.
