Sada je i naučno objašnjeno ono što je arhitektama do sada samo iz iskustva bilo poznato: zakrivljene površine čine prostor lepim, elegantnim i dopadljivim posmatraču.
Ljudi češće nazivaju sobe lepim kada je dizajn zaobljen, a ne linearan. Razlog tome povezan je sa refleksnim funkcijama mozga. Generalno, ljudi pre biraju objekte zaobljenih formi: Pre će odabrati sat kružnog oblika, konac za zube u okruglom pakovanju i lakše će čitati tekst sa zaobljenim fontom.
Studiju o ovom fenomenu ljudskog mozga sproveo je istraživački tim sa Univerziteta u Torontu predvođen psihologom Oshinom Vartanianom u saradnji sa dizajnerskim timom iz Evrope. Kao predmet eksperimenta odabrali su kolekciju od 200 slika enterijera. Neki od njih prikazivali su stil koji se služio zaobljenim formama, a neki su imali pravolinijske detalje i nameštaj. Prilikom testiranja ljudi, mnogo češće su kao lepe okarakterisane fotografije na kojim su bili prikazani ovalni zidovi nameštaj ili tepisi i detalji zaobljenih formi, bez mnogo pravih linija.
U ovoj studiji učestvovalo je duplo više žena, tako da je eliminisana i povezanost sa simpatijama muškog mozga ka oblinama ženskog tela.
Naučnici su posmatrali i aktivnost mozga tokom posmatranja slika. Tokom opažanja enterijera zaobljenog dizajna uočili su veću aktivnost u delu mozga nazvanom prednji cingularni korteks, nego tokom posmatranja pravolinijskog dizajna. Ovo ukazuje da volimo krive linije jer ne stvaraju u našem mozgu signal za opasnost. Zakrivljena konstrukcija koristi mozak da takvu formu približi srcu i doživi je prijatno na emotivnom nivou. Nekima se može desiti da zaplaču tokom posmatranja objekta zaobljene forme, kao što se dogodilo i arhitekti Filipu Džonsonu tokom posete Gerijevog Gugenhajmovog muzeja. Tokom posmatranja predmeta oštrih ivica, aktivira se isti strah koji su osećali i naši preci kada su nailazili na oštre predmete.
Drugim rečina, mi biramo krive linije jer izazivaju signal za nedostatak pretnje, odnosno stvaraju osećaj sigurnosti – kaže Vartanian.
Naravno, to što ljudi imaju ovakvu neuronsku sklonost ne znači da je zakrivljeni dizajn superiorniji. Ako bi ljudi ocenjivali arhitekturu i dizajn na osnovu funkcionalnosti rezultati bi bili drugačiji. Dokaz o tome su i obrisi panorame Njujorka, koji su veoma pravolinijski kao i nameštaj Ikea. Kontekst, kultura, bliskos utiču na našu precepciju konture. Dakle, dok ova studija ukazuje na trenutno opaženje, ipak je više faktora uključeno u opštu sliku formulisanja dopadljivog i prijatnog prostora.
Zaha Hadid karakteristična je po zaobljenim objektima. Pogledajte neke njene projekte.
U potpunosti se slazem da zaobljen namestaj „stvara osecaj sigurnosti“, udobnosti, topline i elegancije u enterijeru. Ostri uglovi namestaja zaista stvaraju “ signal za opasnost“ u prostoru u kome boravimo ili se povremeno nadjemo u njemu.