Da li je Kopenhagen novi Milano?

Dok se italijanska industrija nameštaja bori da se oporavi od recesije, da li je Kopenhagen ponovo zadobio titulu evropske prestonice dizajna? Dan Howarth istražuje za Dezeen.

Tokom pedesetih i šezdesetih, entuzijasti za namešaj dolazili su u Kopenhagen iz čitave Evope i Amerike kako bi videli dizajnerska rešenja modernista poput Hansa J. Wegnera, Arnea Jacobsena, Poula Kjaerholma i Finna Juhla – starih majstora. A sada danski dizajn ponovo cveta!

Rad ovih dizajnera nedavno je ponovo dospeo u prvi plan tokom proslave stogodišnjice njihovog rođenja.

Carl Hansen and Son, PP Mobler i Republic of Fritz Hansen obnavljaju stari dizajn i započinju proizvodnju na osnovu dosada neviđenih dizajnerskih rešenja. U čast 100. godišnjice rođenja Hansa J. Wagnera (ove godine), Carl Hansen i sin počeli su proizvodnju drvene i čelične stolice koja je dizajnirana 1955. godine, a takođe su prihvatili Wegnerov logo koji je dizajniran za brend 1950. godine.

Danski stručnjak za dizajn, Christian Holmsted Olsen, koji je bio kustos nastupajuće izložbe sa Wegnerovim radovima u muzeju Dansk u Kopenhagenu, bio je prvi koji je prepoznao ovaj preporod. „U ovom muzeju, mi to doživljavamo već 15 godina,“ rekao je.

„Sve je počelo sa stogodišnjicom od rođenja Arnea Jacobsena, 2002. godine. Od tada je danski dizajn ponovo postao veoma popularan.“

Pošto su ovi veliki majstori jednako uspešni sada kao što su bili sredinom 20. veka, nove danske kompanije pojavile na sceni tokom protekle decenije i postaju sve popularnije.

Nameštaj koji su kreirali majstori za ciljnu grupu imalo je internacionalno tržište luksuza, ali brendovi poput Hay, Muuto & tradition, Normann Copenhagen i Menu proizvode nameštaj po pristupačnijim cenama. “Sve su ovo novi brendovi, stari možda desetak godina, a njihova zamisao je da prave nameštaj u prepoznatljivom danskom ili skandinavskom stilu, ali po mnogo nižim cenama,” rekao je Holmsted Olesen. “Mislim da se u tome krije tajna njihovog uspeha, jer je dizajnirani danski nameštaj jednostavno postao preskup.”

Započeti novu kompaniju u senci takvog kulturnog nasleđa nije bilo lako, kaže suosnivač firme Hay, Rolf Hay.

“Postojala su izvesna ograničenja, s obzirom na to da potičemo iz kulture sa tako jakom tradicijom, jer su nas na početku upoređivali sa tim arhitektama,” rekao je Hay za Dezeen.

“Zašto bismo se trudili da smišljamo novu stolicu kad je Arne Jacobsen već napravio najbolju stolicu na svetu?“

„Zaista smo morali da se potrudimo da pobegnemo iz senke majstora, ali verovatno je to predstavljalo zdrav izazov za nas,” dodao je on.

Hay otkriva da inspiracija za koncept kompanije koji podrazumeva internacionalnu saradnju sa dizajnerima zapravo potiče iz Italije. Hay je ranije radio za dansku firmu Gubi koja je prodavala nameštaj milanskog brenda Cappellini.

“Cappellini je doveo čitav svet u Italiju,” rekao je Hay. “Bila je to prva kompanija koja se sarađivala sa Barberom Osgerbyjem, dvojcem Bouroullecs, a i dalje sarađuje sa Jasperom Morrisonom.”

Hay je shvatio da je kod Cappellinija problem bila cena, pa je uvideo “rupu” u tržištu za slične proizvode sa pristupačnijom cenom: “Velika grupa ljudi cenila je Cappellini, ali nije mogla da ga priušti i to za našu kompaniju bila početna tačka. Kad bismo mogli da pravimo proizvode na visokom dizajnerskom nivou, ali po pristupačnim cenama, tada bismo konačno našli svoje mesto na tržištu.”

Hay je nedavno sarađivao sa britanskim dizajnerom Sebastijanom Wrongom, sa francuskim dvojcem Ronanom i Erwanom Bouroullecom i sa holandskim studijom Scholten & Baijings – pogledajte naš interaktivni slajdšou aktuelne ponude ovog brenda.

I druge danske dizajnerske kompanije došle su na sličnu ideju otprilike u isto vreme. Među ovom grupom savremenih brendova, koja se pojavila gotovo istovremeno i koja je ciljala je na tržište ekskluzivnih proizvoda po niskim cenama, nastala je zdrava konkurencija.

“Trenutna situacija u Kopenhagenu veoma je interesantna,” kaže Hay. “Mi smo jedni drugima konkurencija, ali se dobro razumemo i međusobno smo u dobrim odnosima.”

Hay ima teoriju o tome zašto su oni preživeli, pa čak i napredovali tokom recesije. “Nije možda toliko u pitanju estetika, već etika i poslovni mentalitet,” kaže Hay. “Ove kompanije uspešno odgovaraju na potrebe klijenata.”

Nažalost, to nije slučaj sa Italijom. Prošle godine, vlasnica firme Moroso, Patrizia Moroso, izjavila je da Milano “obitava u prošlosti” i da se “kultura povlači pred proizvodnjom”, a bivši glavni urednik Domusa, Joseph Grima, takođe je negativno sagledavao italijansku dizajnersku scenu.

Uspeh danskih kompanija uprkos recesiji nije prošao neprimećeno ni od strane italijanskih kompanija. “Na primer, znam da Vitra proučava ono što Hay radi, jer oni ne mogu da shvate kako se te kompanije tako brzo šire,” Holmsted Olesen otkriva.

“Tajna je u tome što oni shvataju da ljudi ne žele da plate više od 100 funti za stolicu. Oni tačno znaju koliko je klijent spreman da plati.”

Još jedan faktor koji možda doprinosi uspehu ove zemlje jeste i pomoć koja se pruža mladim dizajnerima. Lokalni brendovi i vlada neguju talenat koji se ispoljava u danskim školama dizajna.

Mladi danski dizajneri, Line Deppping i Jakob Jørgensen, doprinose Hay-ovoj kolekciji, a rade i na sopstvenim projektima. “Dogovorili smo se da radimo za njih i za njihovu proizvodnju, ali radimo projekte i za galerije i izložbe,” kaže Depping.

Ravnoteža između rada na komercijalnim proizvodima i eksperimentalnim projektima kreira optimalno okruženje, kako za dizajnere, tako i za brend. “Hay zna da mnoge dobre ideje potiču iz slobode u radu na manjim projektima,” kaže Jørgensen. “Pritom nastaju stvari koje su relevantne za tu firmu, pa oni svakako žele to da podrže.”

Danska vlada takođe nudi niz stipendija i finansijsku pomoć za koju dizajneri mogu da se prijave svake godine. Dodatna pomoć prisutna je i u vidu radionica koje dizajneri mogu da koriste po potrebi, a koje finansira država.

“Danska umetnička radionica” nalazi se u bivšem skladištu na dokovima Kopenhagena i ima radionice za rad sa drvetom, metalom, tekstilom i drugim materijalima koje dizajneri mogu da koriste besplatno na kraći ili na duži rok. To im daje mogućnost da rade projekte velikih dimenzija koji ne bi mogli da stanu u njihova studija ili da koriste specijalizovanu opremu uz pomoć obučenih tehničara.

Osim toga, država svake godine daje podršku drugim dizajnerima kako bi kreirali dela za izložbu Mindcraft u Milanu, koja se održava tokom nedelje dizajna u aprilu. Ova izložba promoviše zanatski aspekat i fokusira se na kvalitet, a to je nešto što se provlači kao tema u danskom dizajnu – od njegovih istorijskih korena pa sve do savremene proizvodnje.

Danski nacionalni dizajnerski identitet prepoznatljiv je u čitavom svetu, a u to spada i zamisao o promovisanju visokokvalitetnih proizvoda. “Za danski dizajn, marketing je bitniji od proizvoda,” kaže Rolf Hay.

“Sve ove kompanije imaju luksuzan dizajnerski profil, ali znaju dobro da prodaju svoje ideje.”

Trajna tradicija i istorija dizajna, zdrava konkurencija među brendovima usredsređenim na poslovne rezultate i konstantna podrška novim talentima održala je dansku industriju, dok italijanska izgleda ima poteškoće. Dakle, da li je Kopenhagen novi Milano?

“Složio bih se s tim,” kaže Holmsted Olesen. “To je moguće, kao što smo ranije i dokazali. Tokom pedesetih, svi su dolazili u Kopenhagen da bi videli šta se dešava, tako da je to svakako moguće, ako budemo sve izveli kako treba.”