Pogledajte pobedničko rešenje platoa Muzeja savremene umetnosti Vojvodine
Na konkursu za idejno rešenje pristupnog platoa Muzeja savremene umetnosti Vojvodine (MSUV) nagradu su osvojili biroi „Autori“ i „Raum arhitekti“, prenosi portal Superprostor.
Muzeju se pristupa sa uličnog trotoara na južnoj strani i preko izdignutog platoa. Kao jedna od ključnih primedbi na zatečeno stanje javlja se stanje između trotoara i platoa muzeja. Pristup platou je onemogućen parkiranim vozilima na trotoaru sa jedne strane kao i gustim zelenim pojasom između platoa i trotoara sa druge strane. Kako bi se otvorio, oslobodio prilaz platou i muzeju predviđa se izmeštanje vozila na Dunavsku ulicu pored trotoara, kao i ukidanje zelene površine ispred platoa.
S obzirom da je čitav muzej okružen parkom, a kako bi se u što većoj meri otvorila pristupna zona logično je da platoom dominira tvrda podloga, poput Place Pompidou-a ispred Bobura ili Piazza del Campo u Sijeni.
Planirano je smanjivanje zelene površine na platou, i izmeštanje postojećih borovih stabala u park i njihova zamena drugom vrstom rastinja sa znatno ređom krošnjom (npr. breza, betula pendula) kako bi se bolje sagledavao sam objekat muzeja. Na pojedinim delovima plato se odigao, a kvadratne klinker pločice su oštećene. Predviđa se izrada platoa sa novim, nehabajućim, protivkliznim završnim slojem otpornim na velika opterećena (češljani beton). Takva materijalizacija platoa bi bila u saglasju sa brutalističkom fasadom Vitićevog objekta, na kome dominira natur beton. Plato bi imao blagi pad (od 2.6 %) ka ulici, kako voda ne bi tekla ka objektu.
Češljan prefabrikovani beton bi se postavljao u kvadratnim pločama stranice 2.80 m. Time bi se smanjilo vreme potrebno za izvođenje samog platoa, a i omogućila bi se lakša zamena ploča u slučaju eventualne havarije.
Visinska razlika između muzejskog platoa i uličnog trotoara bi se premostila sa 4 stepenika koji bi se prostirali čitavom dužinom južne strane platoa i jednom rampom, koja blago preseca stepenište, za potrebe osoba sa invaliditetom i potrebe dostavljanja eksponata i drugih sadržaja putem viljuškara. Za potrebe filmskih projekcija, performansa i predavanja na otvorenom uz postojeću rampu na zapadnoj strani platoa predviđa se izgradnja tribina-gledališta usmerenih ka parku. Muzej polako počinje da osvaja svoj park.
Na samom platou planira se postavka mobilijara u vidu jedne dugačke betonske klupe obložene klinker pločicama sa starog platoa, kao sačuvanim fragmentom istorije muzeja. Klupa bi predstavljala mesto okupljanja, prostor za javne diskusije, gledalište na otvorenom. Rasveta objekta i platoa vršila bi se preko reflektora na nekoliko čeličnih stubova postavljenih među postojećim krošnjama na obodima platoa i oko objekta muzeja.
Beton, beton samo beton…