Utopijski urbanistički projekat Novog Sada 2051
Projekat NS2051 je nastao u saradnji sa Muzejom savremene umetnosti Vojvodine u Novom Sadu, kao deo izložbe „Ideologije i ideali – prilozi istraživanju arhitekture 20. veka u Vojvodini“.
Projekat je razvijan u periodu od februara do septembra tekuće godine, u okviru dela izložbe pod nazivom „Habitat“, u kome su predstavljena utopijska viđenja Novog Sada u 21. veku.
Cilj projekta je da ukaže na mogućnosti razvoja Novog Sada u prvoj polovini 21. veka, kada se očekuje veliki porast broja stanovnika i širenje tkiva grada. U projektu su istraživani urbanistički, arhitektonski, sociološki, ekološki, politički i ekonomski faktori koji utiču na razvoj grada, kako transformacije gradskog jezgra, tako i njegovog širenja i razvoja periferije i okolnih naselja.
Decentralizacijom kao urbanističkim konceptom postignuto je očuvanje identiteta prostora, povećanje produktivnosti, smanjenje zakrčenosti centralnog područja, poboljšanje opšteg kvaliteta življenja i očuvanje životne sredine.
Urbana zrna, kao rezultat decentralizacije predstavljaju delimično samostalna naselja sa posebnim identitetom i dominantnim funkcijama, a zajedno čine funkcionalnu mrežu sa velikim stepenom međusobne interakcije. Jedan od najvažnijih aspekata je komunikacijski, povezanost kroz različite vidove saobraćaja, kako bi umrežena zrna funkcionisala kao kulturna i ekonomska celina.
NS2051 je socio-arhitektonska utopija delimično oslonjena na koncept „vrtnog grada“ Ebenezera Hauarda. Osnovni cilj je podizanje vrednosnog sistema društva i pojedinca, kao i smanjenje otuđenosti, povezivanjem ljudi međusobno, ali i sa okolinom.
Studentsku grupu A7 čine: Spasoje Radomilović, Marko Lazić, Bojan Polovina, Predrag Vujanović, Milan Atanasković, Dejan Mitov i Krsto Radovanović.
Svidja mi se sto spomenik Jasi Tomicu nece biti 2051. 🙂
Tuzno je da na ovu temu i ovaj odlican rad postoji samo jedna komentar koji se odnosi na specifičan element urbanog mobilijara kao što je spomenik, a ne komentarišu se stvari koje se tiču globalnog koncepta ovog rada koji me podseća u začetku onoga što smo ALeksandar Vicko i ja uradili n apolju transportnih strategija ali i reanimacije užeg gradskog jezgra za IFHP 2005 u Rimu, u svakom slučaju rad koji se ovde predstavlja je veliko osveženje na našoj arhitektonskoj sceni gde urbane strategije počinju da zauzimaju značajno mesto na način svog interesantnog planiranja a u budućnosti nadam se i faznosti izvodjačkih planova i radova.
Sve najbolje i velike čestitke autorima sa željom i nadom da će istinska inetrdisciplinarnost naći put u njihovom i našem radu, koji će samo u najširoj socijalnoj podršci moći da nadju svoj put….
Zanimljiv je koncept ali mislim da je Novi Sad toliko urbanisticki devastiran da jedino moze da pomogne bulodozer koji ce svu novogradnju prvo da sravni sa zemljom a posle cemo da zidamo lepsi grad.
Пројектовање код нас, почев од нивоа елемената стана до региона, се своди на слично размишљање као код малог Перице и његовог схватања школе. Нема концепта, јасне идеје па и ни циља. Пројекти су углавном бледе копије пројеката са „архдејлија“, кружи једна црна енергија на неуређеном архитектонском тржишту где граде сви сем архитеката.
Овај пројекат нуди један нови приступ пројектовању, више теорију, где се циљ усмерава на човека као примарни ресурс. Тиме је створена нова типологија „моја инфраструктура“, неговање психо-физочког стања јединке.
Хвала Никола на похвалама, теби такође желим успешан рад.