Gradski zavod za javno zdravlje već decenijama meri nivo buke u Beogradu, dva puta godišnje, u proleće i u jesen. Ovogodišnja prolećna ispitivanja su u toku, a iz Zavoda kažu da se ne očekuju veće promene u rezultatima od prošlogodišnjih merenja.
Na 35 mernih mesta na kojima se meri buka beleže se prekomerni decibeli, a do sada su „crne tačke“ bile ulice: Bulevar despota Stefana, Glavna, Krivolačka, kao i Blagoja Parovića, Bele Bartoka, Jurija Gagarina, Pohorska, Mirijevski bulevar.
Prema poslednjim merenjima, 90 odsto gradske buke dolazi od saobraćaja, a drugi izvori mogu biti izgradnja, javni radovi, „komšijska buka“ i drugo. Na oko 50 mesta u centru Beograda i u stambenim zonama, dnevni nivo buke je za 10 do čak 15 decibela viši od maksimalno dozvoljene vrednosti.
Problem komunalne buke je veliki i u svetu. Za razliku od drugih ekoloških problema, problem buke je sve veći, zajedno sa porastom žalbi stanovnika, navodi se iz Zavoda. Prevelika izloženost buci može imati negativne posledice po čoveka poput oštećenja sluha, problema sa spavanjem itd.
Zaštita od buke
Adekvatnim tehničkim rešenjima može se značajno smanjiti nivo emitovane buke, kažu u Gradskom zavodu za javno zdravlje Beograd. Primera radi, izmeštanje teretnog saobraćaja iz stambenih zona, ograničavanje rada restorana, kafića i drugih objekata sa glasnom muzikom, kao i uvođenje „pešačkih dana“ i „ekoloških semafora“ u veoma prometnim saobraćajnicama, asfaltiranje kolovoza, postavljanje sonoizolacionih prozora i vrata, sonoapsorpcionih ploča na zidovima, podovima i tavanicama, podizanje zelenih i drugih zaštitnih površina duž prometnih saobraćajnica i između stambenih i industrijskih zona predstavljaju značajne mere za smanjenje nivoa buke u životnoj sredini.
Mere individualne zaštite podrazumevaju obavezno korišćenje zaštitne opreme na radnim mestima sa visokim nivoom buke (čepovi, naušnice, kacige). Medicinske mere zaštite od buke na radnim mestima podrazumevaju zdravstveni pregled pre zasnivanja radnog odnosa i periodične preglede zaposlenih na bučnim radnim mestima, sa posebnom pažnjom na mogućnost oštećenja sluha.
Tihi kutak
Kako bi građanima ponudili rešenja za najčešće probleme koji se usled buke javljaju, kompanija Knauf Insulation na proteklom Sajmu građevinarstva predstavila je tzv. „Tihi kutak“. U toj zvučno izolovanoj prostoriji, nalazila se i kompjuterska aplikacija pomoću koje se moglo čuti kako se neki izvor buke čuje u prostoriji u kojoj boravite kada imate spoljašnji fasadni zid bez i sa zvučnom izolacijom. Iz Knaufa kažu da materijali koji se tradicionalno koriste u zaštiti od buke su kamena mineralna i staklena mineralna vuna.
– Knauf Insulation kamena mineralna i staklena mineralna vuna su građevinski materijali koji imaju svoje nezamenjivo mesto u zvučnoj izolaciji zgrada. Svojim akustičkim osobinama u kombinaciji sa čvrstim građevinskim materijalima (beton, cigla, blokovi ili gips), omogućavaju zvučnu izolaciju koju je nemoguće postići primenom isključivo čvrstih materijala ili alternativnim materijalima koji se nude na tržištu. Ovi materijali se mogu koristiti kako u vertikalnim elementima (zidovima) tako i u horizontalnim elementima konstrukcije (plivajuće podne konstrukcije koje rešavaju problem udarne buke)- objasnila je Anđelina Kuzmanović iz kompanije Knauf Insulation.
(Izvor: Danas)
