Anđelka Miloradović: Kupovina stana bez minimalnog broja parking mesta ne bi trebalo da bude moguća
Ovim rešenjem bi se dosta rasteretio javni prostor opterećen nepravilno parkiranim automobilima kojima su ulice naših gradova preplavljene.
Nakon Žakline Gligorijević i dr Marije Marune, porazgovarali smo sa još jednom damom koja će svojim stručnim znanjem začiniti uvodni panel na konferenciji BuildUp 2024: Stanogradnja – od plana do stana Powered by EuroDOM, koju portal Gradnja organizuje 11. decembra u Domu omladine Beograda.
U pitanju je Anđelka Miloradović, jedan od vlasnika i direktor razvoja u beogradskom Urbanističkom centru, koja je u razgovoru pred diskusiju pod nazivom “Imamo li plan?” istakla da smatra da je dominantna tipologija u Beogradu transformacija porodičnog stanovanja u delimično formiranim blokovima u višeporodično stanovanje.
Pročitajte još na Gradnja.rs:
Nije više samo “krug dvojke” centar grada
„Smatram da se povećanjem broja stanovnika, kako onih sa stalnim tako i onih sa povremenim ili privremenim boravkom (koji ovde rade ili se stručno usavršavaju, ali im je boravak u nekom drugom gradu/državi) sve više podleže transformaciji nekada porodičnih susedstva u višeporodična, kako planski, tako nažalost i neplanski“, objašnjava naša sagovornica.
Na taj način, kako ističe, nije više samo “krug dvojke” centar grada, već su svi ili bar većina krajeva Beograda dobili još neke sadržaje, neke mini-centre pre svega komercijalnog sadržaja ili sadržaja rekreacije koji okuplja lokalno stanovništvo.
„Kao što je promenjen ukupno način života, u smislu broja korisnika automobila, poslova koji nekada nisu postojali i omogućavanja daljinskog obavljanja rada, sve većeg broja obaveza a sve većih gužvi i otežanog obavljanja istih, tako je sve veća potreba za priblažavanjem sadržaja koji će skratiti vreme u saobraćaju“, navodi Miloradović.
Kako dodaje, formiranjem većeg broja manjih centara stanovnici dobijaju mogućnost da u neposrednom okruženju obave sve dnevne potrebe (trgovina, uslužne delatnosti, usluge socijalnog standarda – vrtići, zdravstvene stanice), a opet žive u metropoli kakav je Beograd koji u onome što su nekad bili centri ima najznačajnije objekte kulture, obrazovanja i javne ustanove.
„To predstavlja savremenu verziju nekadašnjih centara mesnih zajednica” – zaključuje učesnica prvog po redu panela na konferenciji BuildUp 2024.
Propisati minimalni broj parking mesta
Što se tiče reformi ili dodatnih izmena važećih zakona i propisa, Anđelka Miloradović mišljenja je da bi jedna od najkorisnijih reformi bila u zakonodavstvu vezanom za kupoprodajne ugovore – „da ne postoji mogućnost kupovine stana bez propisanog minimalnog broja parking mesta, koje bi možda trebalo drugačije usloviti u odnosu na kvadraturu stana, a ne prosek od 1,1 PM ili 1,3 PM po stanu“. Navodi da bi se time dosta rasteretio javni prostor opterećen nepravilno parkiranim automobilima.
Takođe, smatra da bi kvalitetu doprinela uvođenja obaveze doprinosa kulturi (u vidu umetnosti u javnom prostoru gde bi bili definisani načini i mogućnosti primene), zatim povlačenje prizemlja na regulaciji radi rasterećenja pešačkog kretanja i omogućavanja zaklona u slučaju vremenskih neprilika i obaveza drvoreda ili visokog rastinja uz javne saobraćajne površine.
„Ono što je svakako bitno jeste da se ulice planiraju i izvode u što većoj širini i da se na taj način zaista planira za budućnost“ – naglašava učesnica panel diskusije „Imamo li plan?”.
Svako treba da se potrudi da pruži svoj doprinos koji će omogućiti lepši i kvalitetniji boravak ljudi koji tu žive ili prolaze
Navodi da širenje i rast Beograda i razvoj novih stambenih kapaciteta mogu biti održivi pre svega izgradnjom sve planirane infrastrukture, kako komunalne tako i socijalne, koja planski postoji godinama i decenijama unazad, a izvode se samo one neophodne.
„Takođe, na način da se pre svega urbanisti i arhitekte ponašaju odgovorno prema svakom planu, projektu i delu grada koji imaju priliku da uređuju. Svako treba da se potrudi da pruži svoj doprinos koji će omogućiti lepši i kvalitetniji boravak ljudi koji tu žive ili prolaze”, kaže Miloradović i na kraju dodaje:
„Beograd je grad u kome se aktivno planira i u tom smislu potrebno je da se planovi zaista i realizuju i sprovode. Veliki trud ulažu i urbanisti i svi nivoi gradskih službi i javnih preduzeća da se jedan plan usvoji – zato je i važno da se oni sprovode, a da se neplanskoj izgradnji ne ostavi prostora”.
Biografija
Anđelka Miloradović je diplomirala je 2009. godine na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, i za diplomski rad je dobila nagrade Privredne komore Beograda i Međunarodnu Trimovu godišnju nagradu.
Tokom studija na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, završila smer bioklimatske arhitekture gde je posebno istraživala fotovoltažne sisteme i njihovu primenu. Bila je učesnik u nastavi na smeru urbanizam u okviru diplomskih master studija, kao demonstrator.
Više godina je bila aktivna u okviru projekta „Public art in public space“ na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu i učesnik na izradi nekoliko knjiga, studija i publikacija. Učesnik na nekoliko izložbi sa svojim radovima i koautorskim radovima.
Održala predavanje na temu „Odnosa planiranih površina javne namene prema gradskom tkivu i prirodnom ambijentu“ 2010. i „Slučajni urbanizam – urbanizam okolnosti“ 2018. godine na godišnjim susretima urbanista Srbije – Forum Urbanum u organizaciji Inženjerske komore Srbije, čiji je član.
Aktivno se bavi urbanističkim planiranjem i projektovanjem od 2008. godine i autor je, rukovodilac ili saradnik na više od 40 urbanističkih planova, velikog broja urbanističko-tehničke i tehničke dokumentacije.
Kao arhitekta licenciran u stručnim oblastima urbanizma i projektovanja ima celovit i sveobuhvatan pristup u radu. Od 2020. godine je jedan od vlasnika i direktor razvoja u Urbanističkom centru iz Beograda.
Nagrađena kao odgovorni urbanista 1. nagradom u kategoriji Plan detaljne regulacije na 33. Međunarodnom salonu urbanizma u Bjeljini 2024. godine.
Link za prijavu na BuildUp 2024
Konferenciju BuildUp 2024 organizuje portal Gradnja.rs uz podršku vodećih kompanija kao što su EuroDOM, Rehau, Alumil, Velux, Xella i Tarkett.
Prijave su otvorene! Ne propustite priliku da postanete deo najvažnijeg arhitektonskog događaja godine. Informacije o svim panelima, učesnicima kao i prijave na linku: www.buildup.rs.
