7 novih zgrada koje morate videti u Dubaiju, a jednu od njih je oplemenio naš Vladimir Đorović
Od upečatljivih kula koje su projektovali Foster + Partners, preko Binghattijevih vragolija s Mercedesom i Bugattijem, do kompleksa sa najdužom konzolom na svetu.
Odavno je Dubai scena za prikazivanje najsmelijih projekata, kakve svet nije video, i svake godine se stvara nešto novo, ponekad zapanjujuće. Posetili smo Dubai i videli šta je urađeno u poslednje vreme, odnosno, šta su najnoviji „hitovi“ na polju arhitekture.
Kao rezultat, imamo nekoliko noviteta. Pet gotovih zgrada, i tri koje se grade. I jedan „bonus track“, da se muzički izrazimo.
Pročitajte još na Gradnja.rs:
1. One Sankari Marasi Marina
Marasi je možda i „the hottest point“ Dubaija u ovom trenutku, kako ga najavljuju mediji i agencije za nekretninu – doslovno u produžetku novog centra koga prigodno na engleskom nazivaju Downtown, i od Burdž Kalife i Dubai Mola se do Marasija može stići laganom šetnjom, a nalazi se na obalama onoga što se naziva Al-Džaraf ili Kanal Dubaija.
Al-Džaraf je vodena površina koja spoja Hor-Dubai (Dubai Creek) sa Persijskim zalivom, dakle, južna strana ovog plovnog puta koji liči na reku. Na mestu koje čini današnji Marasi napravljena je savršena kružna obala sa obe strane, da se omogući obala u vidu „korniša“, odnosno, da bi više zgrada moglo biti direktno uz vodu.
Najzanimljiviji projekat koji je trenutno u izgradnji, po renderima, je Sankari Towers koji izgleda kao dva klipa kukuruza sa terasama svud oko fasada.
Tako je nastala Marasi Marina, nova obala koja će, po svemu sudeći, postati glavna destinacija za luksuzni životni stil u gradu, budući da poseduje 12-kilometarsko šetalište uz obalu sa plutajućim vilama i velikim vezom za jahte. Sve deluje kao da ste na velikoj evropskoj reci, okupanoj suncem.
Najzanimljiviji projekat koji je trenutno u izgradnji, po renderima, je Sankari Towers koji izgleda kao dva (ponovo, kao u Danskoj), klipa kukuruza sa terasama svud oko fasada, a gradnja je započeta upravo u drugoj polovini ove godine, sa tržišnom vrednoću od milijardu dolara. Kraj se najavljuje u četvrtom kvartalu 2027. godine.
2. J-One
A direktno na njenoj obali nalazi se čitav kompleks vrlo smelih zgrada koje su opet nastale tako što su investitori pustili arhitektima „mašti na volju“. Stigli smo tamo u sumrak na na fasadama od stakla i na metalnim delovima presijavalo se narandžasto umiruće sunce. Jedna od zgrada je imala oblik – da tako kažemo, debelog keksa položenog na bočnu stranu, druge su bile konvencionalnije.
Ono što dodatno čini upečatljivom zgradu J-One su stakla u raznim nijansama plave boje, što daje razdraganu dinamiku ovoj nesvakidašnjoj zgradi.
Sa severozapadne strane, gde ima još dosta praznog mesta za gradnju, definitivno je najveći „pobednik“ zgrada J-One, koja ima oblik spljoštenog slova „U“, odnosno u pitanju su dva zakrivljena tornja od 19 spratova (projekat QHC Architects and Engineers) koja se pri vrhu približavaju jedan drugom, a u podnožju su povezani.
Ono što dodatno čini upečatljivom zgradu J-One su stakla u raznim nijansama plave boje, što daje razdraganu dinamiku ovoj nesvakidašnjoj zgradi.
3. The Lana & The Lana Residence
Najveća „zvezda“ ovog kvarta je The Lana & The Lana Residence, koju su projektovali Foster + Partners. The Lana Residence je upečatljiva po svojim mnogobrojnim tankim stubovima koji elegantno pridržavaju delove zgrada na višem nivou.
Ima sedam vertikalnih vrtova koji daju ekološki i društveni fokus zgradi, kako navode projektanti. Čitava zgrada je podignuta od zemlje kako bi se stvorila vizuelna veza između marine i prilaznog puta, dok je stvoreni uređeni javni prostor u sredini lokacije.
Ivicu obale „animiraju” prodavnice, restorani i kafići koji se nalaze pored novog šetališta, nazvanog Waterfront Garden.
Kule su isprekidane baštama, dramatično povećavajući raspoloživi otvoreni prostor u odnosu na tipičan projekat zgrade i hotela.
I ova zgrada je „dvojna“ – ima hotelski i rezidencijalni deo koji su odvojeni ali se „uklapaju“– ova dva međusobno povezana bloka imaju 31 odnosno 30 spratova. Kule su isprekidane baštama, dramatično povećavajući raspoloživi otvoreni prostor u odnosu na tipičan projekat zgrade i hotela.
„Obmotani” oko zgrade, restorani na obali nalaze se u prostorima na visini, okruženi zelenilom. Skriven od jednog od ovih prostora je Tajni vrt koji nudi predah od užurbanog šetališta, a tu je i Kuhinjski vrt koji nudi prefinjenije opcije za ručavanje.
4. Binghattijeve vragolije
A sa druge strane, nastala je gomila vrlo inventivno projektovanih zgrada. Jednu od njih je gradio Binghatti, dubaijski investitor koji zvuči italijanski, iako je Arapin, i koji je – gle čuda – odlučio da napravi prvu palatu u saradnji sa – pogađate – italijanskim Bugattijem – potpuno „organskih“ krivih linija – kao neko neimenovano biće iz dalekog svemira koje se spustilo na Zemlju.
Ovakve zgrade definitivno nema nigde, niti je dosad neko tako nešto planirao. Videli smo temelje i ograde ali ćemo se vratiti i to elitističko čudo da ispratimo kada bude gotovo.
Sve ovo je tek u skelama i u izgradnji, tako da ove dve „buduće lepotice“ možemo staviti tek u sferu najava.
Ali, još je spektakularnija zgrada koja ima nameru da makar elegancijom, zaseni Burdž Kalifu, je Binghatti Mercedes Benz, zakrivljenih linija na vrhu, kao iglica. Ali, sve ovo je tek u skelama i u izgradnji. Tako da ove dve „buduće lepotice“ možemo staviti tek u sferu najava.
5. One at Palm
Projekti koji takođe zavređuju pažnju su One at Palm, koja neodoljivo i verovatno sasvim slučajno liči na Lanu (ili Lane, ako računamo da su to dve zgrade), i ceo kvart Za’abil (engleska transkripcija Za’abeel). One at Palm je delo arhitektonskog studija SOMA, a nalazi se na samom ulazu („nisko na stablu palme“) Palm Džumeire.
Vrlo je zanimljivo da je pejzažni arhitekta bio „naše gore list“ – Vladimir Đorović. Razlika između Lane i One-a je u tome što se ovde stubovi koriste mnogo razuđenije i tvore mnogo manje praznine na zgradi, koja sama po sebi podseća na niz kora i filova na torti.
Ceo rezidencijalni kompleks poseduje 90 stanova, koji imaju neometan pogled na okolinu kroz staklene zidove sa skoro svih strana.
Ceo rezidencijalni kompleks poseduje 90 stanova, koji imaju neometan pogled na okolinu kroz staklene zidove sa skoro svih strana, te je ovo značajna inovacija primenjena u ovom projektu. Stubovi (svega 20 u celoj zgradi!) stvaraju i vešto umetnute terase koje daju osećaj slobode.
Kada je završena, 2021. u vreme pandemije, One at Palm je probila rekord i postala najskuplja nekretnina u arapskom svetu, a biti to u arapskom svetu nije mala stvar.
6. Wasl 1 Residences
Daleko odatle, a nedaleko od Dubai Framea, nalazi se još jedan kvart u nastajanju koji je građen po sistemu mini-naselja, a to je Za’abil. Ovde je, recimo, popularan jedan drugi vid inovativnog arhitektonskog pristupa stvarima, a to je – recimo da ga možemo nazvati „igranje štapićima“.
Ako se sećate, u nižim razredima osnovne škole imali smo obojene štapiće koje smo slagali i koristili su nam i za matematiku, a izgleda da se neko od arhitekata Nikken Sekkeija osetio nostalgičnim za tim dobom (šalimo se, jer ne znamo kako se uči u Japanu). Svakako, ideja koju primenjuju u ovom kvartu je spajanje po dva tornja na neobičan način.
Dve kule od plavog stakla izgledaju kao da su u pitanju dva čoveka (ili su to dve Godzile?) koje su se nagnule tako da šapnu jedna drugoj na uvo nešto.
Jedan od ovih projekata sastoji se od dve kule od plavog stakla sa zanimljivo izbočenim belim terasama koje izgledaju kao da su u pitanju dva čoveka (ili su to dve Godzile?) koje su se nagnule tako da šapnu jedna drugoj na uvo nešto – povezane su na neočekivan način na vrhu.
Ovaj zanimljiv kompleks naziva se 1 Residences by Wasl Asset Management Group a ima u sebi ukupno 753 „rezidencija”, kako se stambene jedinice nazivaju.
7. One Za’abeel Tower
Ali, i ovde imamo superstara – a to je One Za’abeel Tower, koja se sastoji od tri „štapića“ – dva su dve nejednake vertikalne kule (Kula A – 305 m visine i 67 spratova i Kula B – 235 m i 58 spratova) koje su postavljene na bokovima placa, a povezuje ih jedna – horizontalna kula – treći „štapić“!
Treći štapić, poznat kao THE LINK (velikim slovima) nalazi se na visini od 100 m iznad zemlje i on je koridor dugačak 230 metara i izlazi i van perimetra obe vertikalne kule. Ideja je zamišljena još 2014, a 2023. je postala stvarnost.
Na fasadi ne samo ukrasno, već i praktičnu ulogu imaju i raznobojne aluminijumske lamele, iza kojih je skrivena oprema za ventilaciju i drugi funkcionalni elementi.
Takođe, THE LINK služi da stabilizuje obe zgrade u slučaju vetra. Na fasadi ne samo ukrasno, već i praktičnu ulogu imaju i raznobojne aluminijumske lamele, iza kojih je skrivena oprema za ventilaciju i drugi funkcionalni elementi, time kombinujući funkcionalnost i dizajn.
Bonus Track: Vizitorski centar Sindaga
A evo i, kao na muzičkom albumu, i „bonus track“: interpolacija u staro tkivo grada koje je restaurirano. Naime, svaki grad ima svoju istorijsku četvrt, a Dubai je pristupio revitalizaciji istorijske četvrti Sindaga, u kojoj je rođen ovaj grad i emirat. Kuće su vrlo pažljivo restaurirane i spolja i iznutra, a uvedena je najsavremenija infrastruktura koja nije vidljiva golim okom.
Prilikom renoviranja kuće koje su bile obložene koralima, tako su i restaurirane, a kule vetra, koje su bile izgrađene od tradicionalnih materijala, njima su i „dopunjavane”. Nije korišćen nijedan element od modernih materijala (ako ne računamo kablove za struju i internet i vodovodne i kanalizacione cevi).
Posebno je zanimljiva interpolacija nove zgrade od stakla koja je izgrađena kao Vizitorski centar, a koja je pokrivena krovom od letvica tikovog drveta, nalik na naše trščane krovove po Vojvodini. Čak, ukoliko ne zagledate dovoljno precizno, možete pomisliti da i jeste u pitanju trska.
Zidovi koji se pomeraju pružaju fleksibilnost da „zadrže prostor ili ga puste da teče u okolni kontekst”, navode arhitekte.
A sve interpolacije radio je tim biroa X Architects koji navode da im je ideja vodilja bila „stvaranje koherentne sinteze između starog i novog” – te su usmerili dizajn u pravcu koji revidira prošlost i reinterpretira je u inovativnoj metodologiji. Stoga je Paviljon dobrodošlice odnosno Vizitorski centar Muzeja Sindage smešten između tradicionalnih kuća od blata, dizajniran kao otvorena „plaza“ sa krovom.
Tikovina je odabrana za izgradnju ovog krova, kao priznanje značajne uloge drvenih brodova od tikovine, slavnih „daua” (“dhow” u engleskoj transkripciji) u istoriji Starog Dubaija. Zidovi koji se pomeraju pružaju fleksibilnost da „zadrže prostor ili ga puste da teče u okolni kontekst”, kako navode X Architects.
Epilog
Dubai nije samo velika asfaltna i staklena džungla dugačka 77 km s kraja na kraj (to je nekih 11 km više od razdaljine između Mosta Gazela i Mosta kod Beške na autoputu Beograd–Novi Sad!).
On je mesto na kome se može videti zanimljiva nova arhitektura koju su investitori iskoristili za podizanje prestiža destinacije i svoje nekretnine; prostor mašte u arhitekturi koji se retko viđa na drugim mestima. Zato se vredi svako malo vraćati da se vidi šta je u ovoj džungli… egzotično izraslo.
