O iskustvu vode i neba: 24. Dani Orisa u Zagrebu
Evo šta smo sve mogli čuti i videti 15. i 16. novembra, tokom arhitektonskog skupa na kome su svoje impresivne projekte predstavili i dvojica naših arhitekata.
Treći vikend u novembru. Zagreb. Sunčani, ne preterano hladni dani. Glamurozna koncertna dvorana Vatroslav Lisinski sa skoro 2.000 mesta. Prepuna. Još smo početkom oktobra videli na Instagramu da su rasprodate ulaznice za 24. Dane Orisa.
Ovaj Međunarodni festival arhitekture ima neku posebnu privlačnost. Okupe se na jednom mestu velike arhitektonske zvezde, arhitekti sa udaljenih kontinenata, uspešni regionalni timovi, individualci koji su pomerili granice, a već na veliku scenu stižu i oni koji su odrastali na Danima Orisa.
Sličnih arhitektonskih skupova ima širom regije, ali Dani Orisa imaju neku posebnu atmosferu i privlačnost. Presudna je posvećenost i upornost Andrije Rusana osnivača ovog festivala, mnogo toga je u izboru gostiju, nešto je u dramaturgiji i organizaciji, a u priličnoj meri je i u izuzetno uigranim, duhovitim i stručnim moderatorima. I ove godine bili su to Mia Roth Čerina, Maroje Mrduljaš i Dinko Peračić.
Pročitajte još na Gradnja.rs:
Kengo Kuma u Oris Kući arhitekture
Sa nestrpljenjem se očekivalo predavanje japanske i svetske arhitektonske zvezde Kenga Kume, ovogodišnjeg dobitnika Oris Keraterm nagrade. U izložbenom prostoru Oris Kuće arhitekture, 15. novembra uveče, otvorena je njegova izložba Minamisanriku 311 Memorial. Reč je o memorijalu izgrađenom u malom primorskom mestu koje je najviše stradalo u cunamiju, 2011.
To je prostor za sve ljude, da čuju glasove građana, da se u sećanju osvrnu na prirodne katastrofe, da razgovaraju i uče jedni od drugih. Kompleks čine trgovačko naselje Sun Sun (2017), most Nakabashi (2020) i Memorijalni centar 311 (2022) koji je čvorište između okeana, planine i grada, a ujedno povezuje sećanja na prošlost sa budućnošću.
Stan nije samo sklonište, on nam čini svakodnevni život, to je pozornica naših života. Zato je odgovornost arhitekata ogromna.
Ali, krenimo od početka. Prvi dan, prvo popodnevno predavanje. Led je probio višestruko nagrađivani španski arhitekta, osnivač studija DL+A Arquitectos i profesor José María Lapuerta Montoya.
Govorio je o stanovanju, a kad se o tome govori, govori se o mikroklimi, klimatskim promenama, socijalnim, klasnim i generacijskim razlikama, o veličini porodica, fleksibilnosti i prilagođavanju stana različitim potrebama, o onima sa posebnim potrebama, generacijskoj solidarnosti… Stan nije samo sklonište, on nam čini svakodnevni život, to je pozornica naših života. Zato je odgovornost arhitekata ogromna. Precizno, koncizno, sa dobrim primerima. Zasluženi aplauz.
Onda su na scenu izašli naši. Ognjen Krašna i Nemanja Zimonjić iz studija TEN, koji radi na relaciji Srbija – Švajcarska. Predavanje na engleskom. Impresivni projekti. Najuzbudljivija priča bila je o projektovanju dormitorija za monahe visoko u brdima Nepala, kao i ona o kući za pet žena u Bosni.
Rob Adams nam je pokazao kako je od Melburna sa najmanje moguće novca za 40 godina napravljen grad u kojem građani vole da žive i uživaju.
A onda, vrhunac prvog dana. Rob Adams, arhitekta i urbanista iz Australije, vršilac dužnosti direktora prakse Adams Urban. Postavio je retoričko pitanje zašto ne planiramo gradove u kojima će ljudima biti dobro i pokazao kako je od Melburna sa najmanje moguće novca za 40 godina napravljen grad u kojem građani vole da žive i uživaju.
Govorio je o potrebi za balansom, uskim i širokim ulicama, o saobraćaju, o zelenilu i dečijim igralištima koja ne treba da budu tipska i industrijski proizvedena, već da probude maštu, da deca nauče da se igraju i procenjuju rizik. Govorio je sa dubokim uverenjem u ono što radi i o nužnosti vraćanja arhitekata u gradske savete, o parkovima, ulicama i ljudima. Bravo!
Momci iz Elementarne uvereni su da dobra arhitektura treba neprestano da preispituje ustaljene procese i da je od krucijalne važnosti držati se svojih principa.
Na kraju prvog dana Slovenci. Momci iz ljubljanskog studija Elementarna. Čine ga Ambrož Bartol, Dominik Košak, Miha Munda, Rok Staudacher i Matevž Zalar. Uvereni su da dobra arhitektura treba neprestano da preispituje ustaljene procese i da je od krucijalne važnosti držati se svojih principa.
Pokazali su umeće za suptilno čitanje prostora i razumevanje zaštićenih gradskih i izgrađenih celina. Ptuj, Brežice, Kočevje… Kompleksna realizacija Kulturnog centra u zaštićenom gradskom jezgru Ptuja, te prvonagrađeni konkursni rad za Centar za semenje, arborikulturu i zaštitu šuma. Nema brige za slovenačku arhitekturu.
Ljudi grade za ljude i sa ljudima
Subota jutro. Lisinski je opet bio prepun. Za početak, podsetili smo se na dvadesetominutno video predavanje velikog Tadaa Anda iz pandemijske 2020. Ništa nije izgubilo na aktuelnosti.
Onda još jedan Španac. Carlos Martínez Albornoz, predavač i osnivač prakse Tuñon y Albornoz Arquitectos. Još jednom slušamo o prenameni objekta, zaštićenom gradskom tkivu, poštovanju graditeljske baštine i kako pod strogim zaštitarskim uslovima projektovati prostor koji odgovara potrebama današnjeg vremena. Ljudi grade za ljude i sa ljudima.
Kengo Kuma govorio je i o posebnim karakteristikama drveta – mogu se koristiti i mali komadi za moćne konstrukcije.
A onda, ono što se tako željeno čekalo. Kengo Kuma. Uručenje nagrade Oris Keraterm i predavanje velikog arhitekte. Sve je bilo kako treba da bude, sa prigodnim govorima i gradskim zvaničnicima. Strpljivi i blagorodni Kengo Kuma izdržao je svu tu pompu smireno i elegantno.
A onda predavanje. Predstavio ga je njegov bliski prijatelj, naš arhitekta i profesor na brojnim svetskim univerzitetima Darko Radović. Kengo Kuma je govorio o drvetu, tradicionalnom materijalu koji je potisnuo beton. I ne samo u Japanu. Govorio je i o posebnim karakteristikama drveta – mogu se koristiti i mali komadi za moćne konstrukcije.
Govorio je o ljudima i arhitekturi, o tome kako projektovati u sredinama uništenim prirodnim nepogodama. O onome što je u nama i onome oko nas, o mostu Nakabashi izgrađenom u dva nivoa. Ako vam je potrebno iskustvo vode, birate nižu stazu, a ako želite iskustvo neba onda gornje staze. Vrhunac drugog dana.
Promocija knjige o obnovi Vrlovčnika
A da ne bi bilo sve samo u predavanjima, održana je promocija izuzetno oblikovane i ilustrovane knjige Alpski kontrapost – Vrlovčnik. Taj izdavački poduhvat je saga o arhitektonskoj obnovi usamljenog gazdinstva Vrlovčnik arhitektonskog ateljea Medprostor. Čine ga Rok Žnidaršič, Jerneja Fischer Knap, Samo Mlakar kao i Neža Pezdirc, Sanja Daljavec, Matija Nahtigal, Petra Zuobek…
Imanje okruženo gorama i šumama obnavljano je dugo i postepeno. Rezultat je filigranski precizan. Tekstove su pisali Maja Haderlep, Maruša Zorec, Juhani Pallasmaa, Miloš Kosec, Petra Čeferin i Maroje Mrduljaš, a sa Rokom Žnidaršičem i Jernejom Fischer Knap razgovarali su Tadej Glažar, Vera Grimmer i Maroje Mrduljaš.
Vedina Babahmetović iz zeničkog biroa Entasis govorila je o nadogradnji i rekonstrukciji stambenog objekta Hiža Mišljenova u Puhovcu pored Zenice.
Vedina Babahmetović iz zeničkog biroa Entasis je, uz Miu Roth Čerina (Hrvatska) i našu Ivu Čukić pomenuta u knjizi 100 Women: Architects in Practice, Kraljevskog instituta britanskih arhitekata RIBA kojom se odaje priznanje doprinosu žena izgrađenom okruženju i predstavlja rad izuzetnih arhitektica iz celog sveta. Govorila je o nadogradnji i rekonstrukciji stambenog objekta Hiža Mišljenova u Puhovcu pored Zenice.
Dinko Peračić za kraj
A za kraj Dinko Peračić jedan od moderatora, splitski arhitekta srednje mlađe generacije. Osnivač je arhitektonskog kolektiva Platforma 9.81 i partner u arhitektonskom birou ARP. Vanredni je profesor na Odseku za arhitektonsko projektovanje Fakulteta građevinarstva, arhitekture i geodezije u Splitu. Višestruko nagrađivan.
Nadahnuto i strastveno govorio je o otvoreno/zatvorenim prostorima i njihovom uticaju na urbanitet i život grada, o pazarima, pijacama i tržnicama, o rekonstrukciji i građenju, o suncu i moru, svakodnevnom životu u susretu sa graditeljskom baštinom. Tržnica Gruž u Dubrovniku, Benkovački sajam, Ribarska luka Brižine…
I tu je bio kraj. Aplauz, pozdravi, poneka suza i poljupci. Dogovori za ponovni susret. Dogodine na istom mestu biće održani jubilarni 25. Dani Orisa.
Na putu za Beograd mislim o mostovima – onim bliže nebu i onim bliže vodi i o danima bez magle i rušenja.
Dva dana sam slušala iskustva arhitekata iz različitih delova sveta, gledala njihove projekte, mnogo puta čula kako ne treba rušiti, kako treba sačuvati kuće, prenameniti ih i pokazati sve istorijske slojeve, dok su mi na telefon stizale vesti iz Srbije o rušenju Hotela Jugoslavija, bisera modernističke arhitekture, skidanju zaštite sa Dobrovićevog Generalštaba, borbi građana da se ne sruši tramvajski most na Savi i odugovlačenju istrage za petnaestoro poginulih pod srušenom nadstrešnicom novosadske železničke stanice.
Odlazim iz Zagreba. Jutarnja magla zadržava se preko celog dana. Na putu za Beograd mislim o mostovima – onim bliže nebu i onim bliže vodi i o danima bez magle i rušenja.
Foto-galerija
