Ponuda po kvadratu ili utrošenom vremenu? Plan rada na projektima unutrašnje arhitekture je tu da pomogne

Osam faza Plana predstavljaju sve ono kroz šta i investitor i projektant treba da prođu od početka do kraja projekta dizajniranja jednog enterijera.

Posao arhitekte nije samo da crta. Od njega se očekuje da upozna svog investitora i ono što on želi da dobije, a potom da nacrta idejno rešenje, onda i projekat za izvođenje i sve to na kraju još i izvede.

“To je jedan dugačak proces i samo crtanje može da oduzme oko 30% vremena od ukupnog vremena koje potrošite na projekat“ – rekao je Marko Korošec iz Remorker Architects na predstavljanju Plana rada na projektima unutrašnje arhitekture.

U pitanju je brošura za arhitekte u izdanju Asocijacije srpskih arhitektonskih praksi (ASAP)  u kojoj je dizajn enterijera podeljen u osam faza koje definišu kompletan proces – od projektovanja, preko izvođenja do garancije i korišćenja.

„Hteli smo da na jednom mestu predstavimo sve što mi nudimo, da i sebi i drugima objasnimo šta je naš posao“, rekao je Korošec istakavši da je sam proces rada arhitekata mnogo više od pukog crtanja, kako to obično shvataju investitori i šira javnost, te samim tim i traje mnogo duže.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

• Stan na Popovici dokazuje: Angažovanje arhitekte „nije bespotrebna investicija“

Osam faza projekta

O ovom strateškom dokumentu, na nedavno održanom skupu u Beogradu, pored Marka Korošeca govorili su i članovi radne grupe koja je učestvovala u izradi Plana –  arhitekte Dijana Novaković (Studio Autori) i Branko Nikolić (Antipod Studio), a u razgovoru je učestvovala i Vesna Ječmenica iz kompanije NITEA.

Pored nabrojanih, na dokumentu su radile i beogradske arhitektonske firme A4 Studio, Studio Fluid i Ana Nenadović Architects, te novosadski Model Art Arhitekti.

Arhitekte moraju biti svesne da ne smeju preskakati faze. Ako ih preskočimo, negde će se pojaviti kasnije, neko će to platiti.

Plan je podeljen na osam faza kroz koje, prema rečima Branka Nikolića, mora da prođe „svaki projekat, bez obzira koliko on mali bio“, te da arhitekte moraju biti svesne da ne smeju preskakati faze: „ako ih preskočimo, negde će se pojaviti kasnije, neko će to platiti“.

Osam faza Plana, odnosno sedam plus nulta faza, predstavljaju sve ono kroz šta i investitor i projektant treba da prođu od početka do kraja projekta, a pre Koncepta, te Idejnog rešenja i Izvođačkog projekta, tri faze koje su opštepoznate, ide faza Očekivanja i upoznavanja sa investitorom, koja zahteva vreme, a za njom sledi Prirema projekta, naveo je Marko Korošec.

Nakon Izvođačkog projekta postoji faza Podrška u izvođenju, što u praksi znači nadzor, projektantski nadzor, komunikaciju sa dobavljačima, biranje boja, štofova i nameštaja i dr, dok je poslednja faza Primopredaja i opremanje, odnosno utvrđivanje i otklanjanje vidljivih nedostataka i pravljenje finalnog rasporeda elemenata enterijera da bi prostor ispunio sav potencijal.

Ako čovek koji nudi ponudu ne zna šta sve treba da uradi, onda će nastati problem.

„Kada dajete ponudu, vi morate da sastavite sve što ćete investitoru pružiti i da to naplatite“, navodi Korošec, dodajući da se dosad obično dešavalo da projekat naplaćuju po kvadratnom metru, ali da su kroz praksu on i njegove kolege shvatili da treba da naplaćuju po radnim satima, odnosno po utrošenom vremenu i broju ljudi koji treba da se angažuje da bi se posao doveo do kraja.

„Ono što želimo da postignemo jeste da svi mi dajemo ponude po ovom obrascu i to je ta standardizacija, tako da investitor uvek zna šta će da dobije, za ovu cenu ili onu cenu, ali on mora da zna da će da dobije sve što ima ovde. Jer ako čovek koji nudi ponudu ne zna šta sve treba da uradi, onda će nastati problem“ – kaže Korošec.

Implementacija i na fakultetima?

Branko Nikolić naglasio je da je jedna od koristi ovog dokumenta i podizanje konkurentnosti naše arhitekture i u regionu i u inostranstvu, što je ujedno i jedan od ciljeva ASAP-a, dodavši da je Plan zamišljen kao nešto što arhitektama pomaže u radu, te da smatra da je potpuno prirodno da kao takav bude implementiran i na fakultete.

„Nadam se da će project menadžeri ovo usvojiti, siguran sam da hoće, zato što će im biti korisno, zato što se slaže sa našim zakonima i propisima. Nadam se i da ozbiljne domaće, ali i strane firme kada dođu ovde, više neće morati da traže po čemu i po kom standardu da rade, prosto će imati Plan i na osnovu njega raspisivati tendere“ – rekao je Nikolić.

Domaće i strane firme više neće morati da traže po čemu i po kom standardu da rade, prosto će imati Plan i na osnovu njega raspisivati tendere.

Što se tiče daljeg razvoja dokumenta, ideja je da preko QR koda koji u Planu vodi ka anketi dobiju feedback od arhitektonske zajednice, odnosno informacije o tome kako je izgledalo sprovođenje dokumenta i da li je bio od koristi, kao i da zajednica kaže na koji način bi taj dokument mogao da se unapredi.

Planiraju da se nakon ovog, prvog izdanja, na svakih par godina pojavi „apgrejdovan, dopunjen dokument“, a jedna od ambicija ASAP-a je i interaktivna onlajn verzija Plana rada, koja bi se dopunjavala novim podacima i objašnjenjima na redovnom nivou.

Pogledajte ceo razgovor:

Priručnik u PDF formatu

Plan rada na projektima unutrašnje arhitekture dostupan je i u PDF formatu, baš kao i Šema plana rada.