Na 55 spratova: Milvoki planira izgradnju najvišeg drvenog tornja na svetu
Iako njegova tačna visina još uvek nije navedena, toranj bi za čak 30 spratova trebalo da nadmaši aktuelnog rekordera, koji se takođe nalazi u ovom američkom gradu.
Studio iz Vankuvera Michael Green Architecture (MGA) objavio je planove za svoj projekat u Milvokiju, SAD, koji uključuje i izgradnju nebodera od masivnog drveta koji bi, ako bude bio završen, trebalo da postane najviši objekat takve vrste na svetu.
Predviđen za izgradnju u samom centru najvećeg grada američke savezne države Viskonsin, planirani kompleks sa više tornjeva uključivao bi kancelarijske, maloprodajne, hotelske i stambene prostore, kao i javne trgove.
Poduhvat koji predvodi developer Neutral trenutno je u procesu dobijanja dozvole od strane grada, a sam kompleks biće smešten na postojećem parkingu Marcus Centera, brutalističkog objekta iz sredine prošlog veka, izvedenog prema projektu američkog arhitekte Harija Viza (1915–1998).
Pročitajte još na Gradnja.rs:
Za 30 spratova viši od aktuelnog rekordera
Na aktuelnim renderima kanadskog studija može se videti toranj od 55 spratova, čija tačna visina zasad nije navedena, a koji bi u najvećoj meri bio izgrađen korišćenjem elemenata od masivnog drveta.
Tako bi bio oboren aktuelni rekord u visini struktura primarno načinjenih od ove vrste materijala koji drži 86,6 metara visok toranj Ascent, 25-spratnica koja se takođe nalazi u Milvokiju i delo je lokalne firme Korb Architects.
Osnivač MGA, arhitekta Majkl Grin, rekao je za Dezeen da bi projekat koristio „što je više moguće drveta“, ali da o detaljima o upotrebi betona i čelika još uvek nije odlučeno.
Maloprodajni prostori duž ulice raspoređeni su ispod podijuma zgrada prekrivenih visećom vegetacijom.
Plan razvoja uključuje i nekoliko drugih objekata srednje visine sa sličnom materijalizacijom i formama. Vizuelizacije prikazuju objekte sa zaobljenim ivicama i maloprodajnim prostorima duž ulice, koji su raspoređeni ispod podijuma zgrada prekrivenih visećom vegetacijom.
Međutim, Grin je dodao i da će se dizajn „značajno menjati i razvijati“ u fazama kada njegov studio bude sarađivao sa investitorima i gradom, kako bi se postigao plan koji najbolje funkcioniše.
„Sekundarni“ gradovi prednjače u inovacijama
Prema njegovim rečima, investitori i gradski zvaničnici pokazuju spremnost da tzv. sekundarni gradovi u Sjedinjenim Državama postave standarde u održivom razvoju.
Grin je objasnio da manji gradovi mogu imati jedinstvene prilike da primene održivi razvoj, stvarajući modele za veće urbane centre, napominjući i da su veći gradovi poput Čikaga manje spremni da eksperimentišu sa materijalima.
„Ambiciozni projekti, poput ovog, pokazuju kako su manji gradovi sada spremni da nadmaše nekad dominantne prestonice koje su oblikovale naše horizonte tokom proteklog veka. Progresivni lideri Milvokija usvajaju viziju usmerenu ka budućnosti, ohrabrujući razvoj i inovacije. Sekundarni gradovi širom Amerike dokazuju šta je sve moguće,“ rekao je arhitekta.
Projekat će se izvoditi u fazama, kako bi se temeljno radilo na velikoj gustini naseljenosti koju će novi kompleks „dovesti“ u ovo područje.
Ovaj plan dolazi i u trenutku kada gradonačelnik Milvokija Kavalije Džonson svojim delovanjem teži rastu broja stanovnika u gradu.
„Kao gradonačelnik nisam se libio da ispoljavam svoj cilj o povećanju broja stanovnika našeg grada na jedan milion. Da bismo to postigli, moramo biti agresivni i težiti novim visinama. Ovaj projekat će nam pomoći da to postignemo, doslovno težeći postavljanju lokalnih i globalnih rekorda, ali isto tako i da doprinesemo gustini naseljenosti i aktivnosti na nedovoljno iskorišćenoj parceli u centru Milvokija,“ rekao je Džonson.
Grad je sklopio i sporazum sa developerima o jednogodišnjim ekskluzivnim pravima za obezbeđivanje finansija i odobrenja za ovaj projekat. Prema Grinovim rečima, projekat će se izvoditi u fazama, kako bi se temeljno radilo na velikoj gustini naseljenosti koju će novi kompleks „dovesti“ u ovo područje, kojim dominiraju niske zgrade.
