Šaljući jasnu poruku „Manje je dosadno“, arhitektura Šangaja obiluje širokim spektrom boja u eksterijeru i enterijeru, neobičnim formama i raznovrsnim teksturama.
Petnaest dana u Kini. Za tako veliku zemlju, to je vrlo malo vremena. Kako mi je Kina bila na putu između Vijetnama i Japana, odlučila sam da se zadržim na istočnoj obali ove ekonomski najmoćnije zemlje na svetu. Izbor je pao na Hongkong, Sudžou i Šangaj.
Želela sam da osetim društvenu razliku između Hongkonga i ostatka Kine, da vidim kinesku tradicionalnu arhitekturu u Sudžou i da letim iz Šangaja za Osaku. Bila sam sigurna da će mi Šangaj ostati u senci nahvaljenog Hongkonga. Zapravo, ovaj grad sa mnoštvom autentičnih primera savremene arhitekture bio je najveće iznenađenje na mom azijskom putovanju.
Pročitajte još na Gradnja.rs:
Sigurnost od prvog kontakta
U Sudžou, koji mi se mnogo dopao iz više razloga, imala sam osećaj da sam bila jedini stranac među deset miliona Kineza. Snalaženje u nepoznatom gradu, gde mi VPN uglavnom nije funkcionisao, bilo je dodatno otežano zbog jezičke barijere sa lokalnim stanovništvom. Nijedna osoba sa kojom sam pokušala da razgovaram nije govorila engleski.
Zato mi je laknulo kada mi je jedan mladi Kinez na železničkoj stanici u Šangaju objasnio na tečnom engleskom kako da dođem do svog smeštaja. Već taj prvi kontakt sa lokalcem ulio mi je sigurnost da ovaj grad mogu bolje da istražim od prethodnog.
Veličina i populacija me ipak nisu ni blizu fascinirale kao arhitektura ovog grada.
Šangaj, kao i Hongkong, iza sebe nema dugu istorijsku pozadinu. Bio je ribarsko mesto do polovine devetnaestog veka, kada postaje međunarodni trgovački lučki centar. Od tada do danas grad doživljava ubrzani rast populacije kroz razvoj ekonomije, trgovine i industrije.
Sa paralelnim razvojem urbanizma i arhitekture, ova metropola danas broji 24 miliona stanovnika. Neiznenađujuća brojka za jednu zemlju u kojoj živi 1,4 milijardi ljudi. Veličina i populacija me ipak nisu ni blizu fascinirale kao arhitektura ovog grada.
Šangaj je jedan od gradova sa najviše art deco zgrada na svetu, izgrađenih između dvadesetih i tridesetih godina prošlog veka.
Kako je grad bio pod evropskim i američkim koncesijama od sredine devetnaestog do polovine dvadesetog veka, mogu se videti zgrade građene u evropskim arhitektonskim stilovima, uključujući neoklasicizam, gotiku i art deco. Štaviše, Šangaj je jedan od gradova sa najviše art deco zgrada na svetu, izgrađenih između dvadesetih i tridesetih godina prošlog veka.
Te bogato dekorisane zgrade, jarkih boja i kontrasta, vertikalno su orijentisane, a često imaju i stepenastu strukturu. Blaža varijanta zapadnog uticaja su jedinstvene Šikumen stambene zgrade do dva sprata. Zidane opekom i sa svedenim ornamentima oko prozora, na prvi pogled su mi više zaličile na holandske kuće.
Ipak, prilikom dužeg posmatranja, jasno se uočava uticaj lokalne arhitekture kroz rezbarene motive u obliku zmajeva, krovova sa zakrivljenim ivicama i unutrašnjih pravougaonih dvorišta.
Treba odati priznanje Kinezima za njihovu sposobnost da tako geografski neatraktivnu lokaciju pretvore u čudo arhitekture i urbanizma.
Ono što me je više iznenadilo od evropskih arhitektonskih stilova u Kini su sakralni objekti koje nisam očekivala u ovom delu Azije – crkve i džamije. Uvidela sam tada da toliko malo znam o ovoj zemlji.
Budistički hramovi u Šangaju nisu mi bili interesantni. Izbegavala sam kinesku tradicionalnu arhitekturu novijeg datuma, izgrađenu u komercijalne svrhe. Smatrala sam da, ako mi se ne sviđaju mesta poput etno-sela Stanišić kod Bijeljine, ni kineskom iskarikiranom tradicionalnom stilu neću progledati kroz prste.
Međutim, najimpresivniji su objekti izgrađeni krajem prošlog veka i u ovom veku. Toranj Orijentalni biser, simbol Šangaja, zajedno sa staklenim neboderima, definiše čuvenu panoramu finansijskog centra Pudong na istočnoj obali reke Huangpua.
Nejasan pogled sa najviše zgrade u Kini
Pored ovog impozantnog tornja, izdvaja se i Šangajska kula spiralnog oblika, koja je najviša zgrada u Kini i druga najviša zgrada na svetu. Popela sam se na 118. sprat ove kule da bih videla kako izgleda grad iz ptičje perspektive.
Pogled nije bio potpuno jasan; nisam mogla da utvrdim da li je to zbog smoga, osvetljenja ili prljave staklene fasade. Reka Huangpu bila je smeđe boje, a teren ravan, bez brda. Treba odati priznanje Kinezima za njihovu sposobnost da tako geografski neatraktivnu lokaciju pretvore u čudo arhitekture i urbanizma.
Kada padne mrak i upali se neonsko osvetljenje fasada, cela finansijska četvrt dobija izgled luna parka koji radi do ponoći. Gašenjem fasadne rasvete zgrada, grad, zajedno sa svojim stanovnicima, ide na spavanje.
Šangajska arhitektura obiluje širokim spektrom boja u eksterijeru i enterijeru, neobičnim formama i raznovrsnim teksturama.
Ovoliko dinamičkih oblika u prostoru ne može se videti u Evropi. Dok prosečna evropska savremena arhitektura ne prevazilazi četvrtaste forme i tri boje, šangajska arhitektura obiluje širokim spektrom boja u eksterijeru i enterijeru, neobičnim formama i raznovrsnim teksturama.
Sve ukazuje na to da investitori u Šangaju, uz podršku gradskih institucija za urbanizam i arhitekturu, pružaju arhitektama visok nivo kreativne slobode u dizajniranju objekata. Često izgleda da su se arhitekti u svojoj kreativnosti malo više zaigrali sa oblicima i bojama, prelazeći meru vizuelnog sklada.
Neke zgrade su mi delovale prilično smešno. Zbog raznovrsnih oblika i materijala korišćenih za završetak, te zgrade kao da su bića sa „glavama“ koje se ističu u urbanoj sredini. Objektivno gledano, šangajska arhitektura sadrži kitnjaste elemente, ali još nisam videla grad kom ta doza kiča toliko dobro stoji.
Svaka zgrada ima svoju priču i svoj originalni koncept po kojem se razlikuje od drugih zgrada, što stvara jedinstven identitet grada. Ovakva savremena arhitektura je pravo osveženje u današnjoj široko prisutnoj tipskoj arhitekturi minimalističkih rešenja, neutralnih boja i dosadnih oblika. „Less is a bore“ je jasna poruka koju šalje arhitektura ovog mesta.
Zbog raznovrsnih oblika i materijala korišćenih za završetak, te zgrade kao da su bića sa „glavama“ koje se ističu u urbanoj sredini.
Moje kretanje odvijalo se uglavnom na zapadnoj strani reke Huangpu. Satima sam šetala po stambenim i poslovnim četvrtima, iznova se oduševljavajući impresivnom arhitekturom. Omiljena ruta mi je bila šetalište pored rečice Suzhou, koja se uliva u reku Huangpu.
Kao i svaki Balkanac, trudila sam se da ne propustim svoj ritual kafenisanja ni na putovanju, pa sam i tamo pronašla kafić na otvorenom. Takvi kafići su retka pojava u Kini. Prvo, Kinezi više vole čaj nego kafu, a drugo, ugostiteljski objekti uglavnom vrše posluženje u zatvorenom prostoru.
Nikad ne reci nikad
Sedela sam u tom kafiću, pila espreso. Imala sam pogled na nebodere Pudonga. Razmišljala sam o tome kako sam prava srećnica što upravo tu pijem svoju kafu, svesna da je ovo verovatno i poslednji put da uživam u takvom trenutku u ovoj metropoli. Šangaj je daleko, a moja lista želja da posetim i druga mesta je predugačka.
Ipak, nadam se da ću jednog dana imati priliku da se vratim u ovaj futuristički grad, čija će arhitektura, sigurna sam, i tada iskakati iz kalupa svog vremena.
Foto-galerija
