„Zemlja“ u Sarajevu: Projekat koji nastoji da obnovi osećaj mesta, doma i zajedničkog identiteta
Suprotstavljajući se posleratnim građevinskim praksama u BiH, projekat na Grbavici promoviše upotrebu lokalnih i održivih materijala i znanja.
Završen 2023. godine u Sarajevu kao jedan od prvih primera savremene održive arhitekture u Bosni i Hercegovini, „Zemlja“ je ekološki i ekonomski održiv adaptirani stan koji predstavlja novi model za održivu rekonstrukciju i urbano stanovanje .
U društvu koje se još oporavlja od rata 1990-ih, „Zemlja“ je osmišljena kao projekat koji nastoji da obnovi osećaj mesta, doma i zajedničkog identiteta kroz arhitektonske inovacije, za koje je zaslužan sarajevski studio Projekt V Arhitektura.
Pročitajte još na Gradnja.rs:
Radikalna transformacija četiri mračne, male sobe
Originalni zapušteni stan u naselju Grbavica radikalno je transformisan u prostran i adaptabilan dom od 50 m² zamenom nestrukturnih pregradnih zidova pokretnim zavesama, koje pretvaraju četiri mračne, male sobe u jedan velikodušan, svetao prostor s adaptabilnim prostorijama.
Vunene zavese deluju kao pozorišne draperije – one otkrivaju i skrivaju slojeve prostora i pružaju beskrajne mogućnosti za promene, stvarajući intimne ili prostrane postavke.
“Na taj način, svaki pojedinačan prostor deluje veći kao i ceo stan, koji se uvek oseti kroz periferni doživljaj bekstejdža,” objasnili su za portal Dizajn enterijera glavni projektanti Vernes Čaušević i Lucy Dinnen.
Trostrani monolit od bukve sa ormarom i radnim stolom stvara glavnu razdvojenost između spavaćeg, radnog i dnevnog prostora.
Tri ostrva fiksnog nameštaja dizajniranog po meri, zamišljena kao minijaturna arhitektura, usidravaju glavne prostorije.
Uključuju kafe sto od nabijene zemlje, trpezarijski sto od kamena i bukve i trostrani monolit od bukve sa ormarom i radnim stolom koji stvara glavnu razdvojenost između spavaćeg, radnog i dnevnog prostora.
Podovi od belog uljanog hrasta u obliku riblje kosti ujedinjuju ceo stan, a sačuvani su ostaci originalnog teraco poda u kuhinji i kupatilu koji obeležavaju njegovu prošlost.
Uz to, dodaju projektanti, ulazni hol je udobniji i bolje osvetljen uklanjanjem zida i kreiranjem prozora prema kuhinji.
Prirodni glineni malter na zidovima i plafonu
“Zemlja” je gotovo u potpunosti napravljena od prirodnih materijala — zemlje, gline, prirodnih tkanina i drveta.
Na projektu su korišćeni lokalni proizvodi od punog drveta, uključujući masivne lepljene ploče od bukve, hrastov parket i prozore od jele smreke.
Prirodni glineni malter izabran je završni sloj zidova i plafona, što je, ističu autori, prvi savremeni primer glinenog maltera u BiH.
Pored projektovanja, studio Projekt V Arhitektura vodio je i ceo proces izgradnje, uključujući i izvođenje specijalizovanog nameštaja.
Pored projektovanja, studio Projekt V Arhitektura vodio je i ceo proces izgradnje, uključujući izvođenje specijalizovanog nameštaja, radeći sa nepovezanom mrežom rudnika, fabrika i zanatlija iz Bosne i Hercegovine.
„Ovaj pristup samogradnji olakšava dublje razumevanje materijala koji se koriste u dizajnu i podstiče aktivniju ulogu arhitekata u održivoj gradnji”, objasnili su iz Projekt V Arhitekture.
Više informacija o ovom projektu, kao i foto-galeriju i arhitektonske grafike, možete pogledati na portalu Dizajn enterijera.
