Da li biste znali da rešite prijemni za Arhitektonski fakultet u Beogradu? Nijedan od 602 kandidata nije
Maksimalnih 60 bodova na testu nije osvojio nijedan od prijavljenih kandidata. Da li je i vama težak ovaj prijemni ispit? Testirajte svoje znanje!
Objavljivanjem konačne rang liste kandidata za upis u prvu godinu osnovnih i integrisanih akademskih studija arhitekture na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, okončano je nestrpljenje više od 600 maturanata srednjih škola koji su krajem juna polagali prijemni ispit u „borbi“ za ukupno 304 raspisana mesta.
Za razliku od Departmana za arhitekturu i urbanizam na novosadskom FTN-u, čiji test započinje zadacima iz oblasti matematike, geometrije, arhitektonskog projektovanja i urbanizma, a završava se pitanjima iz domena istorije arhitekture, umetnosti i dizajna, beogradski Arhitektonski fakultet je primenio obrnuti redosled.
Pročitajte još na Gradnja.rs:
Zagonetno gradilište na početku testa
Tako prvo pitanje zahteva od kandidata da na osnovu priložene crno-bele fotografije strukture u izgradnji zaokruži odgovarajuće ime objekta. Ponuđeni odgovori bili su: 1) Ajfelova kula, 2) Atomijum u Briselu, 3) Geodetske kupole Bakminstera Fulera, 4) Tatlinov Spomenik Trećoj internacionali i 5) Sagrada Familija u Barseloni.
Kandidatima je potom prikazan i detalj muzeja Viktorija i Albert – Dandi, sagrađen po nacrtima japanskog arhitekte Kenga Kume 2018. godine. Zadatak je bio da „odgonetnu“ da li se ovaj objekat nalazi u Bretanji, Baskiji, Severnoj Irskoj, Škotskoj ili Bavarskoj, a do tačnog odgovora moglo se doći i poznavanjem geografije.
Maksimalnih 60 bodova na testu nije osvojio nijedan od prijavljenih kandidata, a njih je bilo 602 koji su se borili za 304 raspisana mesta.
Uz prikazani detalj arhitekture znamenite kuće Robi (Robie House) od kandidata se tražilo da zaokruže ime američkog arhitekte koji ju je projektovao, a među ponuđenim velikanima našli su se Luis Saliven, Filip Džonson, Ričard Mejer, Frenk Lojd Rajt i Frenk Geri.
Trebalo je znati i da li je na slici Nadežde Petrović iz 1913. godine predstavljen Višegradski most, Vezirov most, Trajanov most, Most na Ibru ili Beli most, ali i zaokružiti ime holandskog arhitektonskog studija čiji je član u maju 2024. održao predavanje upravo na ovom fakultetu.
Kandidati su na testu među ponuđenim opcijama morali da odaberu i ime autora „Romana o Londonu“, kao i ime autora kapitalnog stručnog dela „Deset knjiga o arhitekturi“, a dragoceni bod pripao je i onima koji su, poput većine naših redovnih čitalaca, znali ko je projektovao zgradu Generalštaba u Beogradu.
Rešenja testa
Uz napomenu da maksimalnih 60 bodova na testu nije osvojio nijedan od 602 kandidata, sva pitanja i zadatke, kao i tačne odgovore i rešenja, možete pogledati na ovom linku.
Upis od 8. do 11. jula
Kako je objavljeno na sajtu Fakulteta, upis u prvu godinu osnovnih i integrisanih akademskih studija arhitekture će biti sproveden u periodu od 8. jula do 11. jula 2024. godine.
Protokol i dinamika upisa po danima, zajedno sa detaljnim uputstvima, biće objavljeni u sredu, 3. jula, 2024. godine do 20 sati na oglasnoj tabli i internet stranici Fakulteta.
Prepisivanje obaveštenja sa sajtova nije novinarstvo ili na šta god pretendujete…
A potpisivanje komentara sa „Neko tamo“ nije baš hrabro ili na šta god pretendujete…
Ali ono pitanje sa stepeništem je tek smejurija.
Ovaj drugi deo testa potpuno nejasan.
Ko se to okomio na Arhitekturu .Sta.je sa.ostalim fakultetuma,a privatnim daš pare.i gotovo.
Upisuje se 300 godisnje na BU, neka ajde bude da svake godine samo BU izbaci 200 arhitekata, pa neka bude i 100. Pa na to jos i Novi Sad. Gde svi ti ljudi nadju posao?! Nas ima oko 6 miliona.
Pa ne moraju da rade u Srbiji.
A mogu da rade i iz Srbije za ceo svet.
Nacin razmisljanja vam je pogresan.
Mislite mogu i dalje za srpske nikakve plate da rade… pardon, budu crtači, za ceo svet? Kakav životni cilj…
Praksa pokazuje da je moj nacin razmisljanja na mestu kada se uzme u obzir koliko je ljudi sa diplomom van struke. Ne uspevaju svi naci posao van Srbije, a pogotovo ne u Srbiji. Sto dalje navodi na zakljucak da je brojka upisanih studenata jednaka hiperprodukciji. Nisu li ovo brojke koncipirane na predvidjenom rastu standarda i populacije iz stare velike Jugoslavije i to bez uracunatih privatnih opcija tada i brojke koja se prima na samofinansiranje?!
Pa, bave se drugim stvarima i profesijama, rade u drugim državama.
Izvinite ali u cemu je onda poenta zavrsiti tezak i prestizan fakultet koji pritom traje da bi se radilo u drugoj profesiji?
Arhitektonski fakultet, kao i svi ostali nisu obavezni. To sto pojedinci Lece svoje komplekse je druga priča.
Gomilu ovih stvari nema potrebe da znaju pre upisa na fakultet, ali je Đuka sto nemaju elementarno znanje matematika i inženjersku logiku. Arhitektura nije samo umetnost